Luke na Dunavu čekaju pare EU – Objavljena mapa devet glavnih koridora u Evropi

Evropska komisija objavila je ovih dana nove karte na kojima je prikazano devet glavnih koridora, koji će biti okosnica saobraćaja unutar evropskog jedinstvenog tržišta i koji će bitno izmeniti veze između istoka i zapada Starog kontinenta.

Istovremeno, na trodnevnom stručnom skupu u Talinu, glavnom gradu Estonije, ocenjeno je da sadašnju rascepkanu mrežu treba pretvoriti u prometno funkcionalnu, kako bi Evropa mogla da raste i napreduje.

Nova osnovna mreža se temelji na devet glavnih koridora: dva koridora sever – jug, tri istok – zapad i četiri dijagonalna. Preko Balkana vode tri koridora, ali „naš” je samo Rajna – Dunav, koji povezuje Strazbur, Frankfurt, Beč, Bratislavu i Budimpeštu, odakle se račva prema Rumuniji, a drugi krak ide velikom rekom između Hrvatske i Srbije dalje do Crnog mora. Drugi balkanski koridor je mediteranski, koji je putni i železnički i povezuje jug Iberijskog poluotoka preko španske i francuske mediteranske oable, prolazi kroz Alpe na severu Italije, ulazi u Sloveniju i dalje prema mađarsko-ukrajinskoj granici, a njegov sastavni deo je i pravac Rijeka – Zagreb – Budimpešta. Susedna Hrvatska biće spojena i na treći, baltičko-jadranski koridor, putno-železnički, koji se proteže od Baltičkog mora i prolazi kroz Poljsku i ide preko Beča i Bratislave do severne Italije.

Iako su planovi izgradnje saobraćajnih koridora u narednih sedam godina ogromni, nisu male ni pare koje će EU u tom periodu uložiti u sufinansiranje tih projekata. Čak 26 milijardi evra namenjeno je, naime, za izgradnju prekograničnih veza koje nedostaju i za uklanjanje uskih transportnih grla. Kako će se novac raspodeliti i koliko će se uložiti u koji projekat, prerano je govoriti, međutim, izvesno je da i Srbija može da računa na deo sredstava za izgradnju i bolje opremanje luka na Dunavu i unapređenje njihove veze s putnim i železničkim koridorima.

Svakim od devet koridora će biti obuhvaćene najmanje tri vrste prevoza, tri države članice i dve prekogranične deonice, čime će se omogućiti bolje povezivanje. Da bi se takvi planovi i realizovali, Evropska komisija navodi da će se finansijska sredstva utrostručiti za period od 2014. do 2020. na pomenutih 26 milijardi evra. Reč je, inače, o najtemeljnijoj reformi infrastrukturne politike EU, koja ima za cilj bolje povezivanje evropskih puteva, pruga, aerodroma i kanala u jedinstvenu transevropsku saobraćajnu mrežu.

Tom mrežom pojednostaviće se prekogranični promet za putnike i preduzeća širom EU, obezbediti dostupnost svih regija i poboljšaće se veze među različitim vrstama prevoza, jer je saobraćaj ocenjen kao temelj evropske privrede, zbog čega se planira uspostavljanje snažne evropske saobraćajne mreža u svi državama EU zarad podsticanja rasta i konkurentnosti. Dugoročni cilj je da do 2050. njihova udaljenost ne bude veća od 30 minuta vožnje nekim prevoznim sredstvom. Procenjuje se da će troškovi samo u prvoj fazi finansiranja osnovne mreže, koju je potrebno dovršiti do 2030. godine, iznositi – 250 milijardi evra.

Osnovnom će se mrežom povezivati 94 glavne evropske luke sa železničkim i putnim saobraćajem, 38 ključnih vazdušnih luka sa železničkim povezivanjem velikih gradoa, 15.000 kilometara železničkih pruga modernizovanih za velike brzine i 35 prekograničnih projekata za smanjenje uskih grla. I upravo to će, procena je, biti ekonomska pokretačka snaga jedinstvenog tržišta koja će omogućiti zaista slobodan protok robe i ljudi širom Evropske unije.

Naši stručnjaci kažu da izgradnja nove saobraćajne mreže neće značiti zaobilaženje Srbije ako ona bude imala dobre saobraćajne koridore za transport robe i putnika po evropskim standardima. Zato se ne sme odugovlačiti ni s jednim projektom koji se odnosi na saobraćajnu infrastrukturu. Za Evropu je posebno značajan krak Koridora 10 prema istoku, jer je preko Srbije najkraći put sa zapada Starog kontinenta. Zato se posebno moraju zbrzati radovi od Niša do Dimitrovgrada koji su prekinuti zbog bankrota „Alpine”, jer Koridoru 10 kroz Srbiju konkuriše Koridor 4 koji prolazi kroz Rumuniju i Bugarsku, zemlje članice EU.

Dobro je i što Evropa insistira na takozvanom kombinovanom transportu koji obuhvata sve vidove saobraćaja, od drumskog i železničkog, do rečnog i vazdušnog, za koje Srbija ima dobre predispozicije. Druga je tema što se o raznim vidovima ulaganja u razvoj svih vidova saobraćaja odavno uglavnom samo priča. Ipak, zakoni o javno-privatnom partnerstvu i o koncesijama konačno bi trebalo da omoguće bržu realizaciju najavljenih projekata, kako nas evropski transport jednog dana ne bi potpuno zaobišao, uprkos geografskoj činjenici da se preko Srbije najbrže stiže iz severozapadne Evrope na jug i jugoistok kontinenta.

Podeli na društvenim mrežama:

Slične teme...

Počeli radovi na kritičnim tačkama na Dunavu Projektovani hidrotehnički radovi u okviru projekta „Hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima na reci Dunav“ započeti su na sektoru Futo...
Dan „Luke Konstanca“ 27. septembra u B... Dan "Luke Konstanca" biće održan 27. septembra u hotelu "Holiday Inn" u Beogradu. Ovaj već tradicionalni skup, 12. po redu, organizuje Nacionalna komp...
Od septembra radovi na 6 kritičnih tačaka na Dunav... Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je najavilo da će u prvoj polovini septembra početi radovi na otklanjanju šest kritičnih tača...
Železnički teretni koridor Zapadnog Balkana u funk... Bugarska vlada je odlučila da osnuje izvršni savet zadužen za implementaciju projekta koga podržava EU za stvaranje železničkog koridora za Zapadni Ba...
Rumunija od EU dobija 59 mil EUR za modernizaciju ... Rumunija će iz fondova EU dobiti 59 mil EUR za modernizaciju transportnih ruta duž reke Dunav, izjavila je evropska komesarka za regionalnu politiku K...
Puštena u saobraćaj nova deonica na istočnom kraku... "Koridori Srbije" su  26. jula pustili u saobraćaj deo deonice 5A, Staničenje – Pirot (istok) u dužini od 2km novoizgrađene autoputne deonice u punom ...
Na rekama u Srbiji pretovareno 26% više robe nego ... Agencija za upravljanje lukama evidentirala je je u prvih šest meseci 2018. godine značajan porast teretnog saobraćaja na rekama u Srbiji. Naime, do 1...
Dokle su stigli projekti u vodnom saobraćaju? Ukupna vrednost projekata u vodnom saobraćaju u Srbiji koji se realizuju i koji su u pripremi iznosi 204 mili EUR rekla je ministarka građevinarstva, ...