Strategija EU za dunavski region – Povezivanje železničkog, drumskog i vazdušnog saobraćaja

Strategija EU za dunavski region (EUSDR) realizuje se u 14 zemalja, od kojih je osam iz EU i šest koje nisu članice EU, a Srbiji i Sloveniji je povereno da zajedno rade na povezivanju železničkog, drumskog i vazdušnog transporta, rečeno je na današnjem seminaru o razvoju saobraćaja u dunavskoj regiji.

 – Dunavska strategija omogućava novi model evropskog komuniciranja i povezivanja svih u dunavskom prostoru – zemalja članica EU, kandidata za prijem u EU i onih koji to još nisu –  rekao je pomoćnik ministra saobraćaja Milutin Popović.

On je istakao da je pred dunavskom regijom velika šansa za prosperitet, države ovog regiona imaju mogućnost da uključe svoje stručne kapacitete a Srbija i da otvori novu fazu u odnosima sa EU. Prema njegovom mišljenju, neophodno je što brže povezivanje svih vidova transporta u regionu.

Dunavska strategija sprovodi se u 11 prioritetnih oblasti a Srbija i Slovenija zajedno koordiniraju na oblasti koja nosi naziv „Poboljšati mobilnosti i multimodalnost – železnički, drumski i vazdušni transport“.

Državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja Miodrag Poledica rukovodiće ovim projektom u ime Srbije, a sekretar u Ministarstvu infrastrukture i prostornog planiranja Franc Žepcih u ime Slovenije. Tokom dosadašnjeg rada indentifikovano je 150 projekata iz 14 zemalja, koji će u narednom periodu biti realizovani preko imenovanih koordinatora.

Primena projekata očkuje se kroz realizaciju „Dunavskog programa“ iz budžeta Evropske unije. Kako saobraćaj na unutrašnjim plovnim putevima poseduje značajan neiskorišćen potencijal u dunavskom regionu, pažnju je potrebno usmeriti i na druge modalitete saobraćaja, zaključili su učesnici današnjeg skupa.

Moderna, dobro povezana infrastruktura je ključna, ali bi trebalo da bude upotpunjena i železničkim saobraćajem, kako bi se izbegla zagušenja i obezbedio efikasan i ekološki prihvatljiv saobraćajni sistem.

Važnu kariku efikasne mobilnosti danas ima vazdušni saobraćaj, aerodromi moraju da imaju lak pristup i budu sigurni i bezbedni, naveli su učesnici skupa. Potencijal regionalnih aerodroma je izbio u prvi plan zbog linijskih letova i porasta vazdušnog teretnog saobraćaja.

 

Podeli na društvenim mrežama: