Kako zaista izgleda posao vozača kamiona u Americi?

Foto: dell/fotolia.com
Foto: dell/fotolia.com

Vest koji smo nedavno objavili da u Americi nedostaje 50.000 vozača kamiona, a da njihove plate rastu od 8 do 12% godišnje,  izazvala je veliko interesovanje naših čitalaca. Zapitali smo se da li da slepo verujemo CNN-u ili da sami proverimo. Intervijuisali smo jednog našeg državljanina koji je u Americi počeo kao vozač kamiona, a sada ima svoju kompaniju.

–    Posao vozača kamiona je težak ali jedan od bolje plaćenih poslova u Americi. Mnogi se odlučuju na taj posao isključivo zbog novca. Tako sam i ja, na preporuku prijatelja, ušao u prevoznički posao prvo kao vozač kamiona, a kasnije otvorio svoju kompaniju, kupio prvi kamion i zaposlio vozača  – kaže za “PlutonLogistics” Miloš Petrović (36).

Uslovi

Odgovorni i iskusni vozači kamiona su uvek traženi. U Americi trenutno postoji veliki deficit takvih vozača.

–    Da bi se zaposlio kao vozač kamiona u nekoj kompaniji potrebno je da osoba ima najmanje 21 godinu starosti, da je stanovnik Amerike ili da ima vizu, tj dozvolu za rad, CDL class A vozačku dozvolu i uglavnom dve godine iskustva, nekada i manje. Prilikom zaposlenja potreban je  lekarski pregled i test na droge.

Miloš nam objašnjava da se srpska dozvola ne važi, a da bi u Americi dobio vozačku dozvolu  za kamion (CDL class A) potrebno oko mesec dana, škola košta oko 2.000 USD. Većina kompanija ne prima vozače sa manje od 2 godine iskustva.

Prema mišljenju našeg sagovornika, postoji mala šansa da bi vozači iz Srbije u budućnosti mogli da odlaze i rade u Americi tako što bi američke kompanije kojima su neophodni vozači finansirale H2B radnu vizu.

Plate

Prednost  vozača je u tome što mogu da zarade prosečnu mesečnu američku platu za dve nedelje.

–    Kao početnik, 2010. godine, bio sam plaćen 34 centi po milji. Sa više iskustva vozači su bolje plaćeni. Takođe iz godine u godinu vozači u Americi postaju sve deficitniji i samim tim bolje plaćeni.

Godišnje plate vozača zavise od kompanije, od trenutne ekonomije u državi, ali i od sezone.

Foto: freeimages.com
Foto: freeimages.com

–    Najmanje plate se kreću oko 9 USD po satu za manje kamione  (CDL class B)  u lokalnom transportu. Vozači koji voze velike kamione u 48 država Amerike i u Kanadi uglavnom su plaćeni po milji i cena po milji može dostici do 60 centi. Na godišnjem nivou to je između 25.000 USD i 70.000 USD, u zavisnosti od iskustva, vrste posla i dužine radnog staža u datoj firmi.

Kako nam kaže Miloš, neke firme nude i benificije kao što su zdravstveno osiguranje, penziono i sl.

Vlasnici firmi

Ako želite da budete vlasnik preduzeće i da imate svoj kamion potrebno vam je da imate više godina iskustva, ako kamion želite da uzmete na kredit.

–    Cena kamiona se kreće između 18.000 USD za polovni do 140.000 USD za nov kamion. Troškovi za ratu, osiguranja, održavanje kamiona, putarine, porezi, takse, kao i troškovi prikolice su veliki ali se, ipak, više isplati biti “owner operator” nego vozač – kaže nam Petrović i dodaje da on sada ima dva zaposlena vozača i oni su plaćeni 45 centi po milji.

Međutim, trenutno stanje na tržištu kada je cena tura u pitanju, nije sjajno. Velika je konkurencija prevoznika, a malo ponuđenih tura.

–   Prednost vlasnika kamiona je u tome što je sam svoj gazda. Može da radi kada hoće i koliko hoće, može da bira ponude kao i državu u koju želi da ide. Za kratko vreme mogu da se obiđu skoro sve američke države, a ponekad i Kanada. S obzirom da ste kao vlasnik plaćeni po turi a ne po milji i zarada je bolja.

Ipak, vlasnik kamiona snosi veliku odgovornost kako za svoje vozilo tako i za vozače i robu koja se prevozi.

– Mane posla vozač su loši životni uslovi. Dugotrajno sedenje tj nedovoljno kretanje utiše loše na zdravlje. Takođe dugotrajno odsustvo od kuće. “Over the road” vozači koji su na putu i više nedelja ili meseci žive u kamionu u kome postoje kreveti na sprat, frižider, tv.  Takav način života podrazumeva jako lošu ishranu i nedovoljno kvalitetnog sna.

Tu su i dvakodnevna gužva u saobraćaju i psiholoski pritisak da se svaka tura izveze u zadatom vremenskom periodu. Loši vremenski uslovi na putu. Preko leta moguć je tornado,  a zimi snežne oluje, upozorava naš sagovornik.

Freightliner

–    “Over the road” vozači uglavnom prođu 48 država Amerike kao i Kanadu. Voze se različiti kamioni, ali je najzastupljeniji “freightliner”. Ja sam do sada imao iskustva sa kamionima marke “volvo”, “freightliner” i “peterbilt”.

Najduže ture

Kako kaže naš sagovornik, tura može biti od nekoliko milja do više hiljada milja.

–    Jedna od najdužih tura koje sam vozio je Miami- Seattle, 3300 milja (5280km). Radno vreme je 14 sati, 11 sati maksimalno smeš da vozis, a ostatak vremena tj preostala 3 sata koristiš za sipanje goriva, logbook (papirologiju) i kratke pauze. Posle tih 14 sati obavezno je da odmaras 10 sati. Nedeljno maksimalan broj radnih sati je 70, posle kojih se pravi pauza od 34 sata.

Tahografi ne postoje.

–    Postoji “Logbook” koji se najšešće koristi i on se sastoji od svakodnevnog popunjavanja papirne tabele sa radnim i neradnim satima.  Takođe, neke kompanije koriste i “electronics logs” gde se elektronski beleže radni sati.

Podeli na društvenim mrežama:

Related Post