Logistika 4.0 – digitalna verzija realnog sveta

Integracija fizičkog i virtuelnog sveta, veća fleksibilnost lanca snabdevanja, napredovanje svih performansi u lancu, povećana brzina realizacije pojedinih procesa upravo su glavne prednosti logistike 4.0 koja je nastala kao posledica četvrte industrijske revolucije i tehnoloških dostignuća 21. veka, tačnije upotrebom interneta. Sam pojam prvi put je korišćen u Nemačkoj, a danas se mogu susresti mnogi slični pojmovi kao što su lanac snabdevanja 4.0, marketing 4.0, distribucija 4.0…

– Sama digitalizacija logističkih aktivnosti i procesa zasniva se na određenim komponentama kao što su automatska identifikacija, lociranje u realnom vremenu, automatsko prikupljanje podataka, integracija. Takođe, postoje i brojne tehnologije koje realizuju ove komponente, a najbitnije su internet of things, cloud computing, blochchain, big data, robotika i automatika, bežične senzorske mreže, dronovi, proširena realnost, 3D štampa i automatski vođena vozila– istakao je Luka Milosavljević sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na IV međunarodnoj logističkoj konferenciji LOGIC 2019.

Luka Milosavljević

Milosavljević je objasnio svaku od ovih komponenti istakavši da je Internet of Things tehnologija koja omogućava da beležimo i pratimo podatke i na taj način upravljamo predmetima i procesima. Zatim, Cloud Computing predstavlja upotrebu velikog broja kompjuterskih usluga preko interneta, što omogućava brojne prednosti logističkim kompanijama kao što su povećana brzina realizacije procesa ili povećana fleksibilnost.

– Što se tiče sistema BigData, koji sve češće čujemo, istakao bih da je to sistem koji služi za obradu i prikupljanje velikih količina podataka koje ne mogu biti skladištene i obrađivane u okviru standardnih alata. Tu je i Blochchain tehnologija koja se zasniva na decentralizovanom i distribuiranom skupljanju i obrađivanju podataka, što znači da jedan blok u lancu čini skup informacija koje su relevantne u određenoj transakciji i ti blokovi se nadovezuju jedan na drugi pa tako čine lanac- objasnio je Milosavljević.

Svima dobro poznate bežične senzorske mreže (Wirless Sensor Networks) se sastoje od senzora i bežične komunikacione mreže, a primer ove tehnologije može biti merenje natovarenosti vozila ili praćenje kvaliteta određenih proizovoda. Milosavljević je na konferenciji objasnio i pojmove robotike i automatike koji se već duže vreme koriste u svim oblastima industrije, a u logistici doprinose povećanju bezbednosti i brzini obavljanja poslova, ali se mora obratiti pažnja na bezbednost sa aspekta zloupotrebe tih tehnologija.

– Kao najzanimljiviju tehnologiju logistike 4.0 izdvojio bih proširenu realnost koja znači brisanje granica između fizičkog i virtuelnog sveta zbog načina na koji korisnicima pruža sliku realnog sveta proširenu informacijama digitalnog sveta. Omogućava da dobijemo informaciju koja nam je u datom trenutku potrebna baš na mestu na kom nam je potrebna. Ova tehnologija se najviše može naći u skladištima, u procesima komisioniranja zato što se zadnjih godina razvila tehnologija pick by vision- komisioner ima naočare kroz koje vidi realnu sliku, ali se istovremeno na displeju pojavljuju informacije koje su mu u tom trenutku bitne.

Kao jednu od zanimljivijih i modernijih tehnologija 21. veka, Milosavljević je istakao dronove, takođe sve popularnije, ali u fazi razvijanja. Objasnio je da nisu još uvek u potpunoj upotrebi, ali se očekuje da će za nekoliko godina doći do toga da će dronovima moći da se distribuira roba u velikim gradovima, udaljenim područjima ili potencijalno opasnim lokacijama u kojima čovek ne bi trebalo da radi. Što se tiče automatski vođenih vozila, ona se u logistici koriste duže vreme, a njihova prednost se ogleda u povećanoj brzini rada, smanjenju troškova i povećanoj bezbednosti.

Mane logistike 4.0

Pored svih prednosti, Milosavljević je, na konferenciji LOGIC 2019, istakao da logistika 4.0 ima neke negativne strane i brojne izazove sa kojima se susreće. Pre svega, veoma visoke materijalne troškove koje preduzeće mora da izdvoji da bi implementiralo logistiku 4.0 u svoje poslovanje, veoma visoke zahteve sa aspekta hardverske infrastrukture jer su potrebni najnoviji i najbolji kompjuteri da bi podržali ovu tehnologiju.

– Kao još jedan od velikih problema logistike 4.0 istakao bih prekvalifikovanje radne snage i potreba za obrazovanim kadrom. Činjenica je da se ova tehnologija već koristi u mnogim kompanijama u svetu, ali će generalno logistika 4.0 svoju punu primenu imati tek za nekoliko godina- napomenuo je Milosavljević.

Logistička industrija 4.0

S obzirom na to da je četvrta industrijska revolucija donela nešto novo- integraciju fizičkog i virtuelnog sveta na način da se kreiraju podsistemi, činjenica je da bi oni trebalo da komuniciraju nezavisno, da budu sami i da se kontrolišu.

Vladimir Ilin

– Naš pokušaj da definišemo nešto što bi trebalo da se definiše jednostavno ispostavilo se da je poprilično kompleksno, pa bi tako definicija logističke industrije 4.0 glasila- primena različitih digitalnih rešenja u logisitici sa ciljem da se digitalno transformišu logistički procesi- istakao je Vladimir Ilin, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Ilin je, nadovezajući se na predavanje Luke Milosavljevića, rekao i da svaka od tehnologija u logistici i lancima snabdevanja, koje su objašnjene, imaju svoje nedostatke kao što su nedostaci Internet of Things, Cloud Computing, Blochchain i Big data komponenti visoki troškovi, sigurnosni aspekti i nepostojanje regulative koja kontroliše kompletnu primenu pomenutih tehnologija.

– Prvi aspekt koji je neminovno prisutan u logistici je prikupljanje velikih količina strukturiranih i nestrukturiranih podataka pa je neophodno veće ulaganje u ICT opremu da bi obrađivanje tih podataka bilo efektivnije. Drugi aspekt je činjenica da je logistička industrija veoma heterogena i da je deljenje podataka neminovno, ali sigurnosti aspekti moraju biti uzeti u obzir, tačnije, sigurnost podataka i sigurnost ljudi. Dok treći aspekt predstavlja vertikalnu i horizontalnu integraciju svih učesnika u lancu snabdevanja. Takođe, biće neophodna i nova znanja i veštine logističkim stručnjacima, tačnije veština programiranja, kako bi ispratili sve brži razvoj tehnologija- zaključio je Ilin na konferenciji LOGIC 2019.

Podeli na društvenim mrežama: