POSAO PRE DIPLOME: Velika potražnja za kadrovima u transportu i logistici!

Da li je logistika kao struka dovoljno cenjena? Na koji način privući i zadržati kadar? Koliko dugo se, nakon završenog školovanja, čeka posao u struci? Da li kompanije nude praksu, treninge i obuke? Kolike su plate logističkih stručnjaka?

Ovo su samo neka od pitanja koja su se ticala istraživanja sprovedenog na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, čije je rezultate predstavio prof. dr Milorad Kilibarda na IV međunarodnoj logističkoj konferenciju LOGIC 2019, održanoj u Beogradu.

– Istakao bih da je istraživanje rađeno putem web ankete i da je trajalo šest meseci, od novembra 2018. do marta ove godine. Ciljna grupa su bili menadžeri u logistici, odnosno oni koji imaju visoku stručnu spremu. Bilo je popunjeno, tačnije vraćeno 620 upitnika, a nakon provere validnosti i selektivne analize ostalo je 560. Kada su u pitanju kompanije iz kojih su ispitanici, odnosno zaposleni, najveći deo njih je bio vezan za logistiku, špediciju i transport, zatim distribuciju i domaći transport, proizvodnju, trgovinske lance, ugovornu logistiku- 3PL i ostalo.

Kilibarda je istakao da je najveći broj anketa popunjenih od strane menadžera u logistici, menadžera transporta, skladišta, lanca snabdevanja, dok se radno iskustvo kretalo od 3 do 15 godina.

Rezultati ankete vezane za zapošljavanje, odnosno, za vreme čekanja na posao onih koji su završili studije, najčešće Saobraćajni, ali i druge fakultete, pokazalo je dapreko 50% njih nije uopšte čekalo na posao, tačnije zaposlilo se pre završetka ili odmah nakon završetka školovanja. Ostali su čekali do 6 meseci.

Kada je u pitanju prosečno vreme provedeno u jednoj kompaniji, profesor Kilibarda je na konferenciji istakao da su rezultati istraživanja pokazali da je to vreme od jedne do tri godine, sa najčešćim radom na dve pozicije u jednoj kompaniji. Sa druge strane, dva najveća motiva za promenu kompanija su nemogućnost napredovanja i zarada.

Obrazovanje i dodatna edukacija

– Deo ankete koji se ticao obrazovanja, očekivano je pokazao da su anketirani uglavnom završili Saobraćajni fakultet, najviše Odsek za logistiku, zatim i Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, Ekonomski fakultet, FON, Mašinski fakultet koji imaju po jedan do dva predmeta koja se bave direktno logistikom. Među znanjima i veštinama koje su anketiranima bile neophodne za pozicije i poslove koje obavljaju istakle su se osnovna logistička znanja i veštine, poslovne komunikacije, jezici, menadžment i organizacija, prodaja.

Prof. dr Milorad Kilibarda

Kao jednu od zanimljivosti samog istraživanja, Kilibarda je istakao da kompanije ipak rade obuke i treninge zaposlenih u različitim segmentima, a da je 34% anketiranih odgovorilo da se najčešće radi o pet treninga. Međutim, 18% je dalo odgovor da nije imalo nikakav trening. Zanimljivo je još da u većini kompanija postoji plaćena praksa za studente, sa punim radnim vremenom, u trajanju od 3 do 6 meseci godišnje, ali i stipendije.

– Između ostalog, anketa je sadržala i pitanje vezano za plate, ali odgovor nije bio obavezan, međutim, jedan broj anketiranih se ipak izjasnio. Rezultat je pokazao da se radi o plati od 700 do 2000 evra. Pored svega toga, uradili smo i istraživanje, uz pomoć portala „Infostud“ preko kog se objavljuju oglasi i zapošljavaju studenti, koje je pokazalo da je za logistiku- menadžere, referente, asistente, supervizore, vizore u 2018. godini bilo 820 oglasa. Na te oglase se prosečno prijavljivalo 94 kandidata – istakao je prof. dr Milorad Kilibarda.

Takođe, analiza je pokazala da je 1.455 oglasa bilo vezano za skladišne radnike, dok se 1.500 oglasaodnosilo na vozače i radnike u transportu, a da se prosečno 51 kandidat javio po oglasu. Profesor je istakao da su rezultati celokupnog istraživanja, na neki način, očekivani i da su se mogli doneti i zaključci.

Pozicioniranje logističke struke

– Izneli smo dva predloga, da treba raditi na pozicioniranju logističke struke jer sama struka u društvu nije dovoljno cenjena pa je neophodno raditi na privlačenju kadrova, kako za školovanje, tako i za zapošljavanje. Druga stvar, naš zajednički zadatak je da gradimo te ljudske resurse i intelektualni kapital koji je neophodan u logistici i lancima snabdevanja, kroz formalno obrazovanje, od srednjih škola, fakulteta, studijskih programa, do neformalnih formi- obuka i treninga postojeće radne snage zaposlene na različitim logističkim pozicijama u kompanijama. Naravno, neophodan je i zajednički rad državnih institucija i javnog sektora.

 

Podeli na društvenim mrežama: