SMANJENJE TROŠKOVA U LOGISTICI: Kako upravljati zalihama?

Logistika je područje sa najvećim potencijalom za stvaranje ušteda i unapređenje poslovanja svake kompanije, bez obzira na njenu delatnost, veličinu i tržišnu poziciju. Ukoliko bi kompanije smanjile logističke gubitke i troškove ostvarile bi značajne uštede, ali i unapredile konkurentnost svojih proizvoda i usluga na tržištu.

Uzroci i mesta nastanka troškova i gubitaka nalaze se u različitim logističkim procesima i delovima lanca snabdevanja. Tako na primer, logistički gubici mogu biti vezani za transport, zalihe,  skladištenje, pakovanje, vreme, administraciju i znanje.

Autor teksta prof. dr Milorad Kilibarda, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, će čitaocima PlutonLogistics-a detaljno predstaviti u kojim segmentima logistike postoji prostor za uštede.

ZALIHE

Zalihe robe generišu izuzetno velike gubitke i troškove, koji u ukupnim troškovima logistike učestvuju od 20% do 30%. Istraživanja pokazuju da se standardna veličina ovih troškova kreće oko 25% ukupne vrednosti zaliha, gde troškovi kapitala iznose oko 15%;  troškovi skladišnog prostora 2-3%; porez 2-6%; troškovi osiguranja 1-3%; troškovi popisa i administracije oko 2% . U pojednim privrednim delatnostima značajno je učešće i troškova rizika držanja zaliha oko 6%, troškova zastarevanja zaliha 6-12 %, troškova krađe i gubitka kvaliteta robe 3-6 %, tako da ukupna vrednost troškova zaliha može biti i znatno veća. Navedeni procenti jasno pokazuju da svako smanjenje zaliha obezbeđuje značajne uštede i koristi.

Kako bi se osigurale u slučaju neizvesnosti, prekida u lancima snabdevanja, povećane potražnje koja prevazilazi očekivanja, ili u slučaju špekulacija, kompanije često gomilaju zalihe. Pred logistiku se postavlja vrlo težak i važan zadatak vezan za optimizaciju zaliha, odnosno pronalaženje modela upravljanja zalihama koji će u datim okolnostima obezbediti dovoljne količine robe i zadovoljenje zahteva potrošača uz što manje ukupne troškove.

Poseban je problem kada se to zahteva u uslovima velikih varijacija, nestabilnosti i neizvesnosti na tržištu ponude i tražnje. I ovde je prisutna izuzetno velika međuzavisnost između troškova zaliha i troškova drugih logističkih procesa, recimo transporta.  Na primer, nivo zaliha se može smanjiti ako se poveća frekvencija manjih isporuka. Međutim, to može dovesti do povećanja troškova transporta. Potrebno je naći pravu meru uz razmatranje ukupnih logističkih troškova. Neophodno je naći optimalan nivo zaliha tj. obrt koji obezbeđuje maksimalan profit uz najniže troškove, bez ugrožavanja nivoa prodaje. Takođe, potrebno je stalno poboljšanje procesa u lancu snabdevanja kako bi se smanjile varijacije i odstupanja od planiranih i ciljnih vrednosti indikatora isporuke robe.

Ilustracija

Većina menadžera i kompanija navodi da su troškovi zaliha visoki i da ih treba smanjivati. Ali bez detaljne analize i pouzdane procene potencijalne uštede se ne mogu ostvariti. Uštede i pozitivni efekti se mogu ostvariti kroz sledećih pet koraka:

•    ABC i XYZ analiza zaliha uz kategorizaciju proizvoda prema učešću u vrednosti zaliha, prometu i prodaji. Analiza obuhvata i koeficijent obrta zaliha, životni vek proizvoda i proces zastarevanja. Posebno je potrebno analizirati nekurentne i „mrtve” zalihe.

•    Utvrđivanje uzroka nastanka viška zaliha, gde uzroci često mogu biti u procesu predviđanja prodaje, planiranja nabavke i proizvodnje, ali i pogrešnim strategijama i modelima upravljanja zalihama.

•    Definisanje strategije upravljanja zalihama u lancima snabdevanja. Potrebno je proizvodnju za zalihe zameniti sa proizvodnjom za kupce, strategiju guranih tokova zamenti strategijom vučenih tokova, uspostavljati bolje partnerske odnose sa dobavljačima i koristiti VMI modele upravljanja zalihama, primenjivati autsoursing strategiju držanja zaliha i sl.

•    Razvoj modela upravljanja zalihama. Potrebno je razvijati i primenjivati modele koji će u datim okolnostima i tržišnim uslovima poslovanja obezbediti minimalne troškove nabavke i držanja zaliha. Za svaku kategoriju proizvoda neophodno je definisati sigurnosni i prosečan nivo zaliha uz definisanje ekonomične veličine porudžbine.

•    Definisanje ključnih indikatora merenja i praćenja zaliha i izveštaja koji će menadžmentu i donosiocima odluke obezbediti pravovremene i kvalitetne informacije i podloge za odlučivanje.

Navedene korake je moguće uspešno sprovesti ukoliko se primeni jedan sistemski i medološki osmišljen pristup rešavanju problema upravljanja zalihama uz potpuno angažovanje stručnjaka, menadžmenta i zaposlenih u kompanijama. Površno i parcijalno rešavanje ovog problema neće obezbediti nikakav rezultat.

Ušteda u TRANSPORTU je bila naša prva tema, u sledećoj ćemo pisati o SKLADIŠTENJU.

Podeli na društvenim mrežama: