Šta nam donosi Transportna zajednica Zapadnog Balkana?

Često se može čuti da je transport generator razvoja, da nema granice i da je Transportna zajednica Zapadnog Balkana nova snaga regiona. Kako bi došlo do regionalnog povezivanja, u Republici Srbiji realizuju se mnogi projekti, a činjenica je da se ulaganjem u infrastrukturu privlače strani investitori, a samim tim dobijaju i nova radna mesta. Upravo o tome, na petoj Biznis konferenciji TIL 2018, govorio je Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije i koordinator Prioritetne oblasti 1b EUSDR.

– U uslovima svetske globalizacije, važan preduslov za razvoj bilo koje zemlje je dobro razvijena transportna infrastruktura i efikasan transport koji se na njoj obavlja. Međutim, izgradnja transportne infrastrukture je jedan komplaksan i izazovan posao koji zahteva nekoliko investicionih ciklusa koji mogu da traju 4 do 8 godina. Oni zahtevaju velike izvore finansiranja, stabilnost, dobre planove da se to i realizuje.

Poledica je na Konferenciji istakao da je u Srbiji pokrenut veliki broj projekata, ali da ulaganje u transportnu infrastrukturu nije primarno samo po sebi, već se time privlači veliki broj investitora. Međutim, on kaže da je cilj da se stvori atraktivan ambijent za domaće investitore kako bismo imali nove tehnologije, nova radna mesta, veću produktivnost i otvaranje naših tržišta.

– S obzirom na strateški položaj naše zemlje, same evropske integracije doprinose boljem integrisanju našeg transportnog sistema u regionalni transportni sistem i konačno u sistem Evropske unije. Dobar pokazatelj je Dunavska strategija, Jadransko- Jonska strategija, kao i prošlogodišnje potpisivanje Ugovora o formiranju Transportne zajednice Zapadnog Balkana. Taj ugovor znači da ćemo imati jedan dugoročan plan izgradnje transportne infrastrukture koji se zajednički realizuje između učesnica Zapadnog Balkana i same EU. Ti projekti se odnose na železnicu, luke, puteve, aerodrome, kontejnerske terminale i logističke centre.

Foto: JaumeJaquet/pixabay.com

Sedište Transportne zajednice biće u Beogradu i ona će početi da radi 30. juna 2018. godine. Za pomenuti sistemski pristup u razvoju infrastrukture na Zapadnom Balkanu biće spremni i već postoje evropski fondovi. Realizacijom aktivnosti u okviru Transportne zajednice ubrzaće se prilagođavanje propisa naše zemlje sa propsima EU.

– Jedna komponenta će se odnositi na projekte, druga na usklađivanje našeg zakonodavstva Evropskoj uniji, a treća komponenta će omogućiti aktivnosti prelaska našeg carinskog tržišta, odnosno, uklapanje u evropski carinski sistem. Cilj je da se međusobno integrišemo u, što je god moguće, viši stepen – objasnio je Miodrag Poledica.

Takođe, govorio je i o strateškim projektima koje treba završiti ove godine kao što je, posle više decenija, Koridor 10, istočni i južni krak, nakon čega će postojati pun profil auto-puta od Mađarske do Makedonske granice, kao i od Hrvatske do Bugarske granice u dužini od oko 800 km.

– Prioritet je i završetak obilaznice oko Beograda, čiji su radovi počeli 1. februra ove godine. Zatim inastavak izgradnje Koridora 11, odnosno, evropskog puta E-763, čija je dosadašnja realizacija u dužini od oko 150km. Sa partnerima iz Bosne i Hercegovine pokušavamo da nađemo optimalnu rutu za izgradnju autoputa Beograd- Sarajevo, zatim, sa Rumunijom hoćemo da izgradimo autoput Beograd- Temišvar.

konkurencija na železnici
Foto: elljay/pixabay.com

Što se tiče železnice, započet je veliki investicioni ciklus. U toku su radovi na budućoj brzoj pruzi Beograd- Budimpešta u dužini od 74km, zatim, prioritet je što raniji početak radova na elektrifikaciji pruge od Niša do Dimitrovgrada, a u okviru tog projekta radiće se i obilazna pruga oko Niša. Ostalo je i da se završi oko 370km deonica pruge na Koridoru 10.

– Nagovestio bih da ulazimo u pregovore sa Hrvatskom oko rekonstrukcije pruge, oko 80km na našem delu,od Beograda do Zagreba, a imamo i nekoliko deonica koje treba završitina pruzi od Velike Plane do Niša, kao i od Preševa do makedonske granice. Prioritet je i nastavak modernizacije pruge od Valjeva do crnogorske granice, tačnije, Barske pruge – istakao je Poledica na Konferenciji TIL 2018.

On je najavio i pojednostavljenje svih administrativnih propisa i graničnih operacija koje usporavaju transport, sa akcentom na železnički saobraćaj, jer se često dešava da kargo vozovi stoje i do deset sati na graničnom prelazu.

Sa Mađarskom, Makedonijom, Bugarskom i Rumunijom ušli smo u zaključenje bilateralnih sporazuma, da se ide na jednu železničku graničnu stanicu gde bi pod jednim krovom bili svi državni organi- dve granične policije, carine iz obe države, fitosanitarne i veterinarske inspekcije, kao i železnički organi koji mogu da se istovremeno sporazumeju. Takođe, kontrola vozova i vagona bi se istovremeno radila.

Realizacijom svih ovih projekata Republika Srbija se povezuje sa regionom, omogućavaju se građanima i privredi dobre usluge, ali se vremenom rešavaju i izazovi kao što je migrantska kriza koja direktno utiče na brzinu prolaska prevoznih sredstava na graničnim prelazima.

Podeli na društvenim mrežama:

Slične teme...

„Alti Logistika“ dobitnik nagrade Bren... Kompanija "Alti Logistika" učestvovala je na konferenciji "Transport i logistika Jugoistočne Evrope i Dunavskog regiona" u Beogradu. Ova manifestacija...
(FOTO) Trendovi, inovacije, mobilnost u transportu... Transport kao generator razvoja, migrantska kriza i njeno rešavanje, logistika- trendovi i inovacije kao i mobilnost drumskog, lučkog, železničkog, vo...