Trendovi u logistici i lancima snabdevanja – Šta nas čeka u budućnosti?

Koji su trendovi u logistici i lancima snabdevanja? Zašto se moramo pripremiti za logistiku humanitarnih događaja? Zbog čega dostava robe u urbanim sredinama predstavlja sve veći problem? Na koji način promena starosne strukture u društvu utiče na logistiku? Odgovore na ova pitanja mogli su se čuti na Međunarodnoj logističkoj konferenciji LOGIC 2017, održanoj na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Konferenciju je obeležilo predavanje profesora Saobraćajnog fakulteta, dr Slobodana Zečevića. Na interesantan način, profesor je želeo da istakne važnost logističkih mreža, zelene logistike, logističke tehnologije, ali i da predstavi logistiku humanitarinih događaja, odnosno, da upozori na moguće događaje koji nas čekaju u budućnosti kao što su teroristički napadi, migrantske krize i klimatske promene koje utiču na svakog pojedinca.

Na samom početku istakao je da je oblast logističkih trendova ogromna i da postoji mnogo faktora koji utiču na logistiku. Pre svega je to globalizacija, razne demografske promene, tehnološke inovacije, političke nestabilnosti, ali i svakodnevni događaji. Ono što se izdvaja iz društvenih trendova je prvenstveno činjenica da ima sve više i više stanovništva, populacija je sve starija i starija i sa tim elementima dobijamo nove zahteve za logistiku.

– Sa druge strane, veliki problem logistike je manjak skladištenog prostora. To brine svakog od nas jer imamo mnogo stvari, a nemamo gde da ih skladištimo. Logističke mreže su, takođe, jedan od bitnih faktora i postoje razni scenariji o tome šta će se desiti u budućnosti. Mislim da će se prvenstveno izdvojiti regionalne integrisane logističke mreže – objasnio je profesor Zečević.

Takođe, on je istakao važnost cross docking terminala u mrežama, ali se osvrnuo i na intermodalizam i istakao da će biti poželjno da buduće generacije razmišljaju o cross dock-u u kontejnerskim transportnim lancima.

Napomenuo je da se cross docking terminali možda ne bi ni pojavili da nije bilo zahteva koji su generisani elektronskom trgovinom i elektronskom logistikom. Zatim, kao potencijalni problem u budućnosti naveo je pojavu i napade ekoloških terorističkih grupa.

Među veoma bitnim elementima logističkih mreža izdvojio je i integrisane city logističke mreže, zatim, otvaranje efikasnijih i kraćih trgovinskih i transportnih koridora, razvoj podzemnih logističkih mreža, kružne lance snabdevanja u logističkim mrežama, VAL usluge u logističkim centrima, razvoj hub and spokes intermodalnih mreža.

Naveo je i veliki značaj city logistike jer su gradovi sve veći, a 80% svetskog BDP-a generiše se u gradovima. Dve trećine ukupnih robnih tokova počinje ili se završava u centralnim gradskim zonama. Od sredine 20. veka evropski gradovi su se uvećavali prosečno za 78%, a populacija za 33%. I danas, sve što se dešava, dešava se u gradu. Kao bitan faktor logističkih trendova istaknuta je i elektronska trgovina jer se konstantno postavljaju novi zahtevi, a odgovor na te zahteve su upravo cross docking terminali.

Veliku ulogu u logističkim trendovima igra i zelena logistika.

– Pojaviće se eco-hub-ovi, a vizija eco-hub-a je da podrži operatere terminala da postignu odgovarajući bilans između „ekonomskih“ i „ekoloških mera“. Nismo još dovoljno svesni zelene logistike i njenog značaja, ali vremenom ćemo postati – naveo je profesor.

Kada se govori o trendovima i onome što nas čeka u budućnosti neophodno je pomenuti i značaj novih tehnologija u logistici. Sve su to velike baze podataka, a činjenica je da se sve prati i da sve što može da se automatizuje, automatizuje se. Uveliko je uključena veštačka inteligencija i robotika, kao i IOT (Internet of Things) tehnologija. Ide se u pravcu, a nemoguće je izbeći, vozila bez posade, e-vozila, dronova, smart senzora.

Foto: geralt/pixabay.com

Logistika humanitarnih događaja je još jedan u nizu elemenata logističkih trendova, a tu se prvenstveno izdvajaju klimatske promene, odnosno, prirodne katastrofe (poplave, suše, požari, zemljotresi), zatim ratna područja i njihov uticaj na okruženje, nesreće manjih i većih razmera (havarije elektrana i baznih industrija), terorističke akcije i migrantske krize većih razmera.

– Mi se danas bavimo bezbednošću na razne načine. Stalno se priča o ovlašćenom operateru, a ja uvek postavljam pitanje da li neki znaju šta je trojanski konj. On može biti i ovlašćeni operater koji godinama radi kako treba, a onda će, kao trojanski konj, odraditi i ostvariti neke druge ciljeve. U pitanju su stravične stvari po pitanju terorizma kao što je nuklearno i biološko oružje – rekao je profesor i pitao se da li smo mi, uopšte, spremni na takve stvari. Istakao je značaj spremnosti logistike za razne situacije u budućnosti.

Kraj izlaganja posvetio je ekspertima za logistiku i ukazao na veliku tražnju koja postoji za inženjerima logistike.

– Oko 60% kompanija ukazuje na problem „nedostatka ljudi sa pravim kompetencijama i veštinama u logistici“, kao i potrebu za stvaranjem intelektualnog kapitala u logistici. Mi to već imamo na Univerzitetu u Beogradu, na Saobraćajnom fakultetu, na Odseku za logistiku. Godinama smo regionalni lideri u obrazovanju inženjera logistike koji danas uspešno radi u različitim kompanijama. Evropa će od nas tražiti, i tamo, i ovde eksperte za logistiku, tako da smo tu u potpunosti mirni – zaključio je prof. dr Slobodan Zečević.

Podeli na društvenim mrežama: