ANALIZA: Spoljnotrgovinska razmena u januaru 2018.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u januaru 2018. godine iznosila je 3189,4 mil USD, što je porast od 39,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Mereno u evrima, razmena je dostigla 2623,0 miliona, porasla je za  21,6% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 1390,4 mil USD, što čini rast od 39,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 1799,0 mil USD, što je za 39,1% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 1143,3 miliona, i to je povećanje od 21,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 1479,7 miliona, što predstavlja povećanje od 21,6% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 408,6 mil USD, što čini povećanje od 38,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 336,4 miliona, što je povećanje od 21,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3% i neznatno je veća od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,2%.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,1% (835,0 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 30,7% (426,5) i oprema, 9,3% (129,0). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,0 mil USDt).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,1% (1046,1 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 17,1% (306,9), i oprema, 10,4% (186,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 14,4% (259,4 mil USD).

Zemlje članice Evropske unije najveći partneri

Spoljnotrgovinska razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,9% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su:

 

 

 

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 132,4 mil USD, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika gvožđe i čelik, proizvodi od nemetalnih minerala, medicinski i farmaceutski proizvodi.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i patike za sport, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše dimljeno svinjsko meso i lignit) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i ulja od suncokreta, a uvoze se najviše toplovaljani proizvodi i ostale zavarene cevi). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Slovenijom i Švedskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Mađarskom, Turskom, Belgijom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Irakom, Korejom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrati)…

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec januar:

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (91 mil USD); drugo mesto pripada izvozu toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima (55 mil USD); na trećem mestu je izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 sa 41 mil USD; izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 38 mil dolara; poslednje mesto pripada izvozu rafinisanog bakra, sa 36 mil USD.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirovanafta (86 mil USD) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je prirodni gas (59 mil USD).Na trećem mestu uvozne liste su delovi i pribor za motorna vozila (55 mil USD). Lekove za maloprodaju smouvezli za 49 mil USD. Poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon <1000V sa 24 mil USD.

Spsak najvećih izvoznika u januaru 2018. možete pročitati OVDE.

Podeli na društvenim mrežama:

Slične teme...

Izvoz u Ameriku – Obnovljena Opšta shema pre... Izvoz u Ameriku je ponovo olakšan. Privredna komora Srbije obavestila je sve privredne subjekte koji izvoze ili se pripremaju za izvoz robe i usluga n...
Projekti za čvršće veze i manje barijera na Zapadn... Upravni odbor Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, ciji je predsednik Marko Čadež, usvojio je nedavno u Trstu program aktivnosti ...
Izvoz voća i povrća u Rusiju – Doneta uredba... Svaka pošiljka voća i povrća koja se izvozi u Rusiju mora imati fitosanitarni sertifikat, kao i deklaraciju o bezbednosti prehrambenih proizvoda biljn...
Izvoz voća i povrća u Rusiju – carinjenje Uprava carina se obratila Ministarstvu finansija, Sektoru za carinski sistem i politiku, sa pitanjem vezanim za mogućnost da se deklaracije za izvoz ...
Izvoz u Ameriku – Od 1. januara bez Generaln... Privredna komora Srbije podsetila je sve privredne subjekte koji izvoze ili su u procesu pripreme izvoza robe ili usluga na tržište Amerike da GSP sis...
Otklonjeno sedam barijera u trgovini Srbije i BiH Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i potpredsednik Saveta ministara i ministar spoljne ...
Osnovano Nacionalno koordinaciono telo za olakšanj... Na konferenciji „Javno-privatni dijalog za olakšanje spoljne trgovine“ koju su organizovale Američka privredna komora (AmCham) i USAID REG projekat u ...
Koliko zaista traju uvozno/izvozne procedure i car... Statistika kaže da kamion srpskog prevoznika ostvari u proseku oko 187 EUR dnevno. Zbog čekanja na granici, u proseku mesečno izgubi tri dana, odnosno...