ANALIZA: Šta smo najviše uvozili, a šta izvozili u 2014?

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – decembar 2014. godine iznosila je 35493,1 mil USD – porast od 0,9% u odnosu na isti period prethodne godine ili 26683,3 mil EUR – porast od 0,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 14843,3 mil USD, što čini porast od 1,6% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 20649,8 mil USD, što je za 0,5% više nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 11157,0 mil, i to je povećanje od 1,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 15526,3 mil, što predstavlja povećanje od 0,4% u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 5806,4 mil USD, što čini smanjenje od 2,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 4369,2 mil, što je smanjenje od 2,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 71,9% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 71,1%. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,3%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (31,2%), Beogradski region (21,7%), Region Južne i Istočne Srbije (13,3%), a oko 0,4% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,9%); slede Region Vojvodine (29,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,9%), Region Južne i Istočne Srbije (8,7%), a oko 1,2% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

statistika_1_010215Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije. U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 52,4%(7771,8 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 39,9% (5924,3) i oprema, 7,7% (1145,4). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (1,7 mil USD). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,1% (12408,5 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 18,7% (3862,8), i oprema, 10,3% (2137,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,9% (2241,3 mil USD).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2576,9 mil USD), Nemačka (1773,2), Bosna i Hercegovina (1319,0), Ruska Federacija (1029,1) i Rumunija (829,5). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2467,6), Ruska Federacija (2340,4 mil USD), Italija (2308,6), Kina (1561,1) i Mađarska (1017,7). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,8% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1895,5 mil USD, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće. Izvoz Srbije iznosi 2822,6 a uvoz 927,1 mil USD za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 304,4%. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.

statistika_2_010215Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Turskom, Austrijom, Holandijom. Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (2054,0 mil  USD), električne mašine i aparati (1163,6), žitarice i proizvodi od njih (786,2), povrće i voće (747,7) i odevni predmeti (629,4).

Izvoz ovih pet odseka čini 36,3% ukupnog izvoza. Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (2162,7 mil USD), nafta i naftni derivati (1808,2), električne mašine i aparati (813,1), prirodni gas (807,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (700,3), a njihov uvoz čini 30,5% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 10,9%. U decembru 2014. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 1184,2 mil USD, što čini smanjenje od 3,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1751,6 mil USD, što je smanjenje od 10,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 957,1 mil EUR, što čini povećanje od 6,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1415,5 mil EUR, što čini smanjenje od 1,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Računato u dolarima, desezonirani indeks decembar 2014 / novembar 2014. godine pokazuje rast izvoza za 3,9% i pad uvoza za 1,2%. Računato u evrima, desezonirani indeks decembar 2014 / novembar 2014. godine pokazuje rast izvoza za 3,8% i pad uvoza za 0,9%.

statistika_3_010215Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za dvanaesti mesec: Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz kukuruza (66 mil USD); drugo mesto pripada izvozu automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 (52 mil USD); na trećem mestu su dizel automobili, snage do 1500 cm3 u vrednosti od 51 mil USD; izvoz dizel automobili preko 1500, ali ispod 2500 cm3bio je 30 mil USD; sledi izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (22 mil USD); izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) iznosio je 20 mil USD, koliko otpada i na izvoz cigareta; izvoz smrznutih malina bio je 19 mil USD; sledi izvoz hartije i kartona, premazano plastikom sa 18 mil USD; na poslednjem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile, sa 16 mil USD.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila naš prvi uvozni proizvod (104 mil USD). Druga po značaju je sirova nafta (103 mil USD). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (57 mil USD). Sledi uvoz lekova za maloprodaju (42 mil USD). Uvoz gasnih ulja bio je takođe 42 mil USD. Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 20 mil USD. Uvoz električne energije bio je 17 mil USD, koliko otpada i na železničke i tramvajske vagone. Uvoz aluminijuma, sirovog, nelegiranog iznosio je 16 mil USD. Poslednje mesto zauzima uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 sa takođe 16 mil USD.

Podeli na društvenim mrežama:

Slične teme...

Srbija zatvara carinski terminal u Preševu Uz obrazloženje da je opao uvoz i izvoz, Vlada Srbije zatvorila je carinski terminial u Preševu, prebacivši ga u Vranje, 40 kilometara od granice, p...
Delegacija Uprava carina zemalja CEFTE u poseti ko... Kompanija "Nelt" je bila domaćin predstavnicima Uprava carina Crne Gore, Moldavije, Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i KiM. Posetu su inicira...
Priština ukinula sporne carine na poljoprivredne p... Privremene institucije u Prištini ukinule su spornu odredbu o zaštitnoj carini od 30% na uvoz sezonskog voća i povrća i kukuruza, koja je uvedena 13. ...
Kamioni na granicama koštaju region 800 mil EUR &#... Srbija je još u decembru 2006. godine u Bukureštu potpisala CEFTA sporazum kojim su carine prilikom trgovine u regionu ukinute. Međutim, da u praksi p...
Izvoz u Ameriku – Obnovljena Opšta shema pre... Izvoz u Ameriku je ponovo olakšan. Privredna komora Srbije obavestila je sve privredne subjekte koji izvoze ili se pripremaju za izvoz robe i usluga n...
ANALIZA: Spoljnotrgovinska razmena u januaru 2018. Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u januaru 2018. godine iznosila je 3189,4 mil USD, što je porast od 39,1% u odnosu na isti period prethodne go...
Projekti za čvršće veze i manje barijera na Zapadn... Upravni odbor Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, ciji je predsednik Marko Čadež, usvojio je nedavno u Trstu program aktivnosti ...
Izvoz voća i povrća u Rusiju – Doneta uredba... Svaka pošiljka voća i povrća koja se izvozi u Rusiju mora imati fitosanitarni sertifikat, kao i deklaraciju o bezbednosti prehrambenih proizvoda biljn...