Koje su konkretne inicijative za smanjivanje čekanja kamiona na granici?

Čekajući na graničnim prelazima, preduzeća iz regiona godišnje izgube 26 miliona sati, zbog neusklađenih sertifikata među ekonomijama na zapadnom Balkanu.

Na sastanku ministara ekonomije zemalja učesnica Berlinskog procesa Siniša Mali, srpski ministar finansija, rekao je u Beču da je cilj Srbije da se takve „barijere” smanje i uklone, kako bi, kaže, ceo region „radio kao jedan”.

– Ne vredi nam da gradimo brze auto-puteve, a ove godine završavamo i Koridor 10 i Koridor 11, ako kamioni sa našom robom čekaju satima na granici – rekao je Mali, navedeno je u saopštenju Ministarstva finansija.

Navodi da je robna razmena i trgovinska saradnja sa zemljama CEFTA za Srbiju od strateškog značaja, a Srbija je, kaže, samo prošle godine ostvarila vrednost razmene od 3,9 milijardi evra sa zemljama u regionu, od čega je 3,1 milijarda srpski izvoz.

Tema razgovora bila je kako da smanjimo sve one necarinske barijere, koje sprečavaju razvoj trgovine u našem regionu, jer na takav način pospešujete razvoj infrastrukture, otvaranje novih radnih mesta, što je i politika Vlade Srbije – rekao je Mali.

O ovome su upravo krajem prošle nedelje u Podgorici diskutovali i predstavnici privrednih komora zapadnog Balkana i dali konkretne predloge u cilju podizanja konkurentnosti kompanija u regionu i regiona u celini. Upravni odbor Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, čiji je predsednik Marko Čadež, usvojio je tom prilikom deklaraciju koja sadrži zajedničke preporuke šest komora, odnosno privrednika koje okupljaju. Dokument je upućen zapadnobalkanskim vladama, Evropskoj komisiji i zemljama EU – članicama Berlinskog procesa, sa namerom da privrednici regiona što pre osete konkretne, vidljive koristi od regionalnih integracija.

Predstavnici, koji zastupaju oko 350.000 kompanija u regionu, zalažu se za slobodno kretanje robe i usluga u celom regionu kako bi bili konkurentniji na svetskom tržištu.

Oni predlažu da sve carinske procedure budu javno dostupne na sajtovima Uprava carina širom regiona i na taj način postanu transparentne, pristupačne i predvidive. Potom da se objedine sve carinske deklaracije, procedure i standardizuju sve inspekcije, uključujući sanitarne, fitosanitarne, veterinarske, na regionalnom nivou, u skladu sa evropskim standardima. Tako da svaka zemlja priznaje iste granične deklaracije, dokumentaciju za određene vrste proizvoda iz sertifikovanih laboratorija, agencija.

Zatim da se primeni regionalni IT sistem za povezivanje svih carina u regionu, čime bi se vreme čekanja na granicama svelo na minimum. Procena je da optimalno vreme zadržavanja kamiona na granici treba da bude 7,5 minuta. Prema mišljenju potpisnika deklaracije provera dokumentacije i robe treba da bude na prvoj granici u regionalnom ekonomskom prostoru zapadnog Balkana kao što je slučaj u EU.

Sugerišu takođe da se sva dokumentacija priloži elektronskim putem, distribuira odmah preko IT sistema svim carinama u regionu i sve carine treba da budu plaćene shodno tome i, kada se odobri, roba može da putuje širom regiona bez granične kontrole.

Oni su za to i da se uklone sve necarinske barijere širom regiona (garancije carinskog porekla, dodatne ad hok analize, posebne oznake, itd) i da se poboljša infrastruktura na graničnim prelazima kako bi se omogućilo više kapija za kamione.

Da se eliminišu barijere za pristup tržištu u celom regionu kako bi se omogućile bolje cene proizvodnje.

Ova deklaracija sadrži čitav set preporuka. Jedan od predloga je, na primer, osnivanje ministarstava za regionalnu saradnju u svim vladama zapadnobalkanske šestorke. Smatraju da je neophodno uložiti više napora u smanjenje prepreka za pristup bankarskim kreditima i promovisanje alternativnih oblika finansiranja – kapital, kvazikapital, kraud fanding, odnosno finansiranje od strane više lica, lizing….

U prilog ostvarenju tog cilja u izveštaju, u kojem iznose niz preporuka, pominju prošlogodišnju studiju MMF-a i Svetske banke koja pokazuje da bi, ukoliko bi bile efikasno uspostavljene mere regionalnih integracija, rast u regionu iznosio više od četiri odsto godišnje u periodu 2018–2022.

To bi, dodaju, uslovilo nominalno veći BDP za 15-17 milijardi na regionalnom nivou i to s tendencijom daljeg rasta posle 2022. godine.

Izvor: Politika

Podeli na društvenim mrežama:

Slične teme...

Prijavili ulje za kočnice, a vozili 53.000 litara ... Carinici su 18. septembra 2018. godine zahvaljujući intenzivnoj razmeni informacija sa kolegama iz Makedonije uspeli da spreče još jedan pokušaj lažno...
Počinje ekspresno carinjenje pošiljaka u Srbiji U Srbiji počinje da se primenjuje pojednostavljena i digitalizovana procedura carinjenja ekspresnih pošiljaka, što će doprineti da većina ekspresnih p...
Ponovo otkriveno lažno deklarisano gorivo Carinski službenici su 6. septembra 2018. godine, u saradnji sa Tržišnom inspekcijom, uspeli da spreče pokušaj lažnog deklarisanja gotovo 25 tona gori...
Više od pet tona sumnjive garderobe na putu ka „Ar... Pravac Istanbul – „Arizona“ ponovo je aktuelan, u šta su se 30. avgusta 2018. godine uverili carinici na ulazu graničnog prelaza Gradina, kada su zapl...
Izmenjena Uredba o carinski dozvoljenom postupanju... Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom.  Izmene i dopune se odnose na rad poštanskih operatora u p...
POJAŠNJENJE: Elektronski izdata uverenja o kretanj... Uprava carina izvestila je Ministarstvo finansija da je od strane carinskih organa Republike Turske imejlom dobijena informacija, da je počev od 28. ...
Zadržano preko 2 tone tekstila na Gradini i u Subo... Carinici su na Terminalu Gradina 5. avgusta 2018. godine zaplenili oko dve tone krijumčarene tekstilne robe iz Turske, vredne gotovo 23.000 evra, dok ...
Otkriveno skoro 600 kg marihuane u dva “praz... U noći između 31. jula i 1. avgusta 2018. godine, na izlazu graničnog prelaza Gradina sprečen je pokušaj krijumčarenja impresivne količine marihuane, ...