Koje su konkretne inicijative za smanjivanje čekanja kamiona na granici?

Čekajući na graničnim prelazima, preduzeća iz regiona godišnje izgube 26 miliona sati, zbog neusklađenih sertifikata među ekonomijama na zapadnom Balkanu.

Na sastanku ministara ekonomije zemalja učesnica Berlinskog procesa Siniša Mali, srpski ministar finansija, rekao je u Beču da je cilj Srbije da se takve „barijere” smanje i uklone, kako bi, kaže, ceo region „radio kao jedan”.

– Ne vredi nam da gradimo brze auto-puteve, a ove godine završavamo i Koridor 10 i Koridor 11, ako kamioni sa našom robom čekaju satima na granici – rekao je Mali, navedeno je u saopštenju Ministarstva finansija.

Navodi da je robna razmena i trgovinska saradnja sa zemljama CEFTA za Srbiju od strateškog značaja, a Srbija je, kaže, samo prošle godine ostvarila vrednost razmene od 3,9 milijardi evra sa zemljama u regionu, od čega je 3,1 milijarda srpski izvoz.

Tema razgovora bila je kako da smanjimo sve one necarinske barijere, koje sprečavaju razvoj trgovine u našem regionu, jer na takav način pospešujete razvoj infrastrukture, otvaranje novih radnih mesta, što je i politika Vlade Srbije – rekao je Mali.

O ovome su upravo krajem prošle nedelje u Podgorici diskutovali i predstavnici privrednih komora zapadnog Balkana i dali konkretne predloge u cilju podizanja konkurentnosti kompanija u regionu i regiona u celini. Upravni odbor Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, čiji je predsednik Marko Čadež, usvojio je tom prilikom deklaraciju koja sadrži zajedničke preporuke šest komora, odnosno privrednika koje okupljaju. Dokument je upućen zapadnobalkanskim vladama, Evropskoj komisiji i zemljama EU – članicama Berlinskog procesa, sa namerom da privrednici regiona što pre osete konkretne, vidljive koristi od regionalnih integracija.

Predstavnici, koji zastupaju oko 350.000 kompanija u regionu, zalažu se za slobodno kretanje robe i usluga u celom regionu kako bi bili konkurentniji na svetskom tržištu.

Oni predlažu da sve carinske procedure budu javno dostupne na sajtovima Uprava carina širom regiona i na taj način postanu transparentne, pristupačne i predvidive. Potom da se objedine sve carinske deklaracije, procedure i standardizuju sve inspekcije, uključujući sanitarne, fitosanitarne, veterinarske, na regionalnom nivou, u skladu sa evropskim standardima. Tako da svaka zemlja priznaje iste granične deklaracije, dokumentaciju za određene vrste proizvoda iz sertifikovanih laboratorija, agencija.

Zatim da se primeni regionalni IT sistem za povezivanje svih carina u regionu, čime bi se vreme čekanja na granicama svelo na minimum. Procena je da optimalno vreme zadržavanja kamiona na granici treba da bude 7,5 minuta. Prema mišljenju potpisnika deklaracije provera dokumentacije i robe treba da bude na prvoj granici u regionalnom ekonomskom prostoru zapadnog Balkana kao što je slučaj u EU.

Sugerišu takođe da se sva dokumentacija priloži elektronskim putem, distribuira odmah preko IT sistema svim carinama u regionu i sve carine treba da budu plaćene shodno tome i, kada se odobri, roba može da putuje širom regiona bez granične kontrole.

Oni su za to i da se uklone sve necarinske barijere širom regiona (garancije carinskog porekla, dodatne ad hok analize, posebne oznake, itd) i da se poboljša infrastruktura na graničnim prelazima kako bi se omogućilo više kapija za kamione.

Da se eliminišu barijere za pristup tržištu u celom regionu kako bi se omogućile bolje cene proizvodnje.

Ova deklaracija sadrži čitav set preporuka. Jedan od predloga je, na primer, osnivanje ministarstava za regionalnu saradnju u svim vladama zapadnobalkanske šestorke. Smatraju da je neophodno uložiti više napora u smanjenje prepreka za pristup bankarskim kreditima i promovisanje alternativnih oblika finansiranja – kapital, kvazikapital, kraud fanding, odnosno finansiranje od strane više lica, lizing….

U prilog ostvarenju tog cilja u izveštaju, u kojem iznose niz preporuka, pominju prošlogodišnju studiju MMF-a i Svetske banke koja pokazuje da bi, ukoliko bi bile efikasno uspostavljene mere regionalnih integracija, rast u regionu iznosio više od četiri odsto godišnje u periodu 2018–2022.

To bi, dodaju, uslovilo nominalno veći BDP za 15-17 milijardi na regionalnom nivou i to s tendencijom daljeg rasta posle 2022. godine.

Izvor: Politika

Podeli na društvenim mrežama:

Slične teme...

Otvorena carinska ispostava Slobodna zona Subotica U Subotici je svečano otvorena carinska ispostava Slobodna zona Subotica. Kako je navela Uprava carina,  usled značajnog obima rasta proizvodnje kompa...
„Gebrüder Weiss” otvorio novu kancelariju za carin... Transportno-logistička kompanija "Gebrüder Weiss", prateći trend rasta poslovanja, otvorila je još jednu poslovnu jedinicu. Zbog povećanog obima posla...
U dva kamiona zaplenjena skoro tona robe Carinici su 7. i 8. juna 2018. godine, na ulazu graničnog prelaza Terminal Gradina, u dva šlepera puna robe iz Turske privremeno zadržali skoro tonu n...
(FOTO) Održana Skupština Nacionalne asocijacije &#... Tekuću godinu možemo nazvati godinom carinskih promena. U proceduri je donošenje novog carinskog zakona, kao i nekoliko uredbi, a uporedo sa pravnom r...
Porodice migranata skrivene u tovarima robe Da želja za odlaskom u zemlje EU, makar i bez ikakvih ličnih dokumenata, ne jenjava, dokaz su i neuspeli pokušaji ilegalnog prelaska preko granice u p...
Režim rada carinarnica za Međunarodni praznik rada... U utorak i sredu, 1. i 2. maja 2018. godine obeležava se Međunarodni praznik rada. Svi granični prelazi će za putnički promet raditi u uobičajenom 24-...
Rezervni točkovi kamiona nafilovani cigaretama Carinici su u saradnji sa policijom 25. aprila 2018. godine, na izlaznoj strani graničnog prelaza Batrovci, sprečili krijumčarenje skoro 100 boksova c...
Zadržani neprijavljeni delovi za rashladne sisteme... Carinici su 16. aprila 2018. godine u jednom kamionu koji se uputio ka AP KiM otkrili veću količinu neprijavljenih delova za rashladne sisteme čija se...