Koje su šeme za pretakanje nafte na Dunavu?

Zbog šverca goriva na Dunavu budžet Srbije godišnje gubi više od 100 mil EUR. Reporteri „Politike” obišli su jedan od najproblematičnijih poteza kad je o ovoj vrsti krijumčarenja reč – 400 km plovnog puta reke, od Beograda, preko Velikog Gradišta, do luke Prahovo. Dunav je ovde u celom svom toku i najširi i najuži, najdublji, a možda i najlepši.

Od Velikog Gradišta do Prahova reka je prirodna granica između Rumunije i Srbije. Upravo ta vodena granica između dve države omogućava stranim brodovima da plove u međunarodnim vodama (po Dunavskoj konvenciji) – što je i zgodan način za brojne zloupotrebe. Svaka utabana putanja i tragovi guma, koji na ovoj lokaciji vode do obale – znakovi su pored puta da su šverceri ilegalno pretakali gorivo. Velika je zarada od ovog prljavog posla i meri se desetinama i stotinama hiljada evra, pa i ne čudi povezanost lokalnih krijumčara i posada inostranih i domaćih brodova koji se bave ovim biznisom.

Nekoliko je šema pretakanja goriva. Najčešće se to radi na vodi, bez pristanka plovila na obalu. Na primer, brod koji je pun goriva krenuo iz Ukrajine je u međunarodnim vodama kod luke Prahovo i kreće se severno. U narednih 200 kilometara, između Srbije i Rumunije ovo plovilo sa stranom zastavom zapravo je svojevrsna plutajuća ambasada, te je i komlikovanija njegova kontrola. Ulazna revizija (kontrola) ovog broda u našu zemlju radi se tek kod Velikog Gradišta. Ali, plovilo puno goriva ne ide do te tačke. U međuvremenu spušta se domaći brod koji regularno plovi desnom stranom Dunava u našim vodama i nalazi se sa kolegom iz Ukrajine negde na sredini puta između Velikog Gradišta i Prahova. Tu pretaču naftu, završavaju posao, okreću se i vraćaju nazad – svako u svoju zemlju. Našeg krijumčara ovo gorivo košta pedesetak dinara po litru, bez akcize i poreza. Јasno je da je zarada velika jer se ova pretakanja uglavnom mere tonama.

Milovan Rubežić, savetnik direktora Uprave carina kaže za „Politiku” da šverc nafte na Dunavu može da se spreči samo boljom povezanošću i zajedničkim akcijama svih službi – tržišne inspekcije, granične i rečne policije, bezbednosno-informativne agencije BIA, kao i Poreske uprave.

– Brodovi su veoma zahvalni za krijumčarenje jer postoje veliki prostori – bunkeri, koji nisu dostupni u redovnoj kontroli bez izvlačenja plovila na suvo. Zato smo dogovorili korišćenje tri postojeća doka, gde bi hidraulikom brodovi mogli da se izvuku na suvo da bismo mogli da ih pregledamo i skenerom. Sumnja se i da su u mnogim plovilima već na brodogradilištima u toku izgradnje, pravljeni tajni bunkeri koji služe za šverc –  kaže Rubežić.

Zbog krijumčarenja akcizne robe u koje spadaju cigarete i nafta, kao i krijumčarenja droge i ljudi, plovila često menjaju i imena. Kada saznaju da su u operativnim podacima ili pod nekim nadzorom ili kontrolom, da bi zavarali trag, brodu koji je do juče, na primer, bio zaveden pod imenom „Ana”, menjaju ime u „Marija”. Takođe, krijumčari menjaju i sedište firmi i zastave brodova jer ih neretko registruju u drugim državama.

U luci Prahovo mnogi brodovi snabdevaju se gorivom, a u okviru nje postoji i frišop (još dva frišopa su u Velikom Gradištu). Carinici i pripadnici granične policije koji ovde rade kažu da je luka Prahovo u staroj Јugoslaviji važila za drugu najveću luku (posle luke u Rijeci) za pretovar robe. Ona se nalazi na bitnom strateškom mestu – na izlazu Dunava iz Srbije, na tromeđi između Rumunije, Bugarske i naše zemlje. Sada je u privatnom vlasništvu i kažu da je u budućnosti očekuje modernizacija. Osim brodovima, šverc robe na delu između Velikog Gradišta i Prahova radi se i brzim čamcima i skuterima.

Nije nepoznata ni metoda postavljanja cevovoda pod vodom u pojedinim delovima toka ove reke, kako bi se nafta što lakše i neprimetnije krijumčarila.

– Sada brodovi rade lukavije i ne približavaju se obali jer su tada laka meta kontrole –  dodaje Rubežić.

Sagovornik „Politike“, koji je i nekadašnji načelnik unutrašnje kontrole carine kaže da su primanja carinika dosta skromna, mala i nedovoljna.

– Takođe, malo nas je, malo je operativaca na terenu. Mi smo od svih državnih uprava koje se bave naplatom i punjenjem budžeta u najtežoj situaciji, a najveći doprinos dajemo, skoro polovina prihoda budžeta potiče od carine –  zaključuje Milovan Rubežić.

Rumunski carinik, na primer, koji radi isti posao na ovom delu rečne granice, prima platu veću od 700 evra a vođe smena imaju i više od 1200 evra. Srpski carinik radi za 300 evra što je ispod državnog proseka. Pritom, Rumuni stimulišu carinike tako što ih novčano nagrađuju kada otkriju švercere.

Ključne tačke za šverc goriva na Dunavu

Bogojevo
Bačka Palanka
Begeč
Futog
Sidrište Petrovaradin
Slankamen (ušće Tise u Dunav)
Beška
14. kilometar kanala kod Novog Sada
Luka Pančevo
Višnjička Banja
Pančevo
Kovinski most
Smederevo
Dubrovica, od Zabele prema Dunavu
Ram
Veliko Gradište – Prahovo

Podeli na društvenim mrežama:

Slične teme...

Na Dunavu zaplenjeno 2.400 litara nafte Carinici su 30. oktobra 2018. godine, kod mesta Kovilj na Dunavu, sprečili pokušaj krijumčarenja 2.400 litara nafte preuzete sa jednog stranog broda. ...
Srbija dobija najsavremeniji sistem plovidbe Dunav... Srbija je prva zemlja u Evropi, na celom toku Dunava, koja će imati najsavremenije bove vidljive u svim uslovima plovidbe, bilo da je dan, noć, magla ...
Pretovar tereta u srpskim lukama u porastu Agencija za upravljanje lukama zabeležila je u prvih devet meseci ove godine značajan porast obima teretnog saobraćaja na rekama u Srbiji. Do 30. sept...
(FOTO) Više od 200 učesnika na Danu „Luke Ko... Nacionalna kompanija za upravljanje morskim lukama S.A. Konstanca organizovala je 27. septembra u Beogradu još jedan Dana "Luke Konstanca". Ovogodišnj...
Počeli radovi na kritičnim tačkama na Dunavu Projektovani hidrotehnički radovi u okviru projekta „Hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima na reci Dunav“ započeti su na sektoru Futo...
Dan „Luke Konstanca“ 27. septembra u B... Dan "Luke Konstanca" biće održan 27. septembra u hotelu "Holiday Inn" u Beogradu. Ovaj već tradicionalni skup, 12. po redu, organizuje Nacionalna komp...
Od septembra radovi na 6 kritičnih tačaka na Dunav... Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je najavilo da će u prvoj polovini septembra početi radovi na otklanjanju šest kritičnih tača...
Rumunija od EU dobija 59 mil EUR za modernizaciju ... Rumunija će iz fondova EU dobiti 59 mil EUR za modernizaciju transportnih ruta duž reke Dunav, izjavila je evropska komesarka za regionalnu politiku K...