Aleksandar Milovančev, direktor Luke Novi Sad – Investicije i strateški partner za bolje poslovne rezultate

U Luci Novi Sad u protekla tri meseca pretovareno je mesečno po 91.000 tona robe. U prvom polugodištu prosečno je pretovareno 33.000 tona robe mesečno, dok je polovinom oktobra zabeležen skok od oko 50.000 tona,pa se može očekivati da ovog meseca na lučkim postrojenjima bude zabeležen visok učinak, oko 100.000 tona, te da se taj rast nastavi do kraja godine zbog sezone žitarica.

– Daleko veći fizički obim posla i produktivnost u Luci Novi Sad u poslednja tri meseca u odnosu na polugodište dokazuje da sumnje sa kojom je u delu javnosti dočekana nova uprava preduzeća bila neopravdana pa čak i tendecionozna – kaže direktor prof. dr Aleksandar Milovančev.

S kavim poslovnim rezultatima očekujete da završite ovu poslovnu godinu?

– Plan moga tima je da bude kao što je to bilo 2011.godine, a to znači da imamo oko 700.000 tona pretovarene robe od. Ne možemo da se ravnamo sa lanjskom godinom koja je bila rekordna, čak milion tona robe je 2012. godine prošlo kroz novosadsku Luku. Ako do kraja godine zaposleni pretovare 700.000 tona biće to solidan rezultat, jer, nemojte zaboraviti, u prvih šest meseci ove godine dok nije došao novi menayment koji je postavla Vlada Srbije, pretovareno je nešto više od 30.000 tona robe mesečno. Taj zaostatak je teško nadoknaditi.

Da li imate već sada imate viziju kako početi naredno leto, 2014. godinu?

– Želimo bilans veći nego što je ostvaren u 2012. godini, a to je da u Luci Novi Sad bude pretovareno 1,2 miliona tona robe. Za to imamo kapacitete, a zaposleni su obučeni, spremni i raspoloženi. Na platnom spisku je sada 116 radnika, a zatekao sam 95 zaposlenih. Optimalan broj bi bio 150 uposlenih. Luka je, moram da napomenem, počela da posluje sa dve stotine radnika. Nameravamo da proširimo poslove, a na ruku će nam ići i prilike na tržištu, pre svega očekivani rod kukuruza zbog čega se prognozira da će Srbija imati oko dve tone kukuruza za izvoz.

S kavim kapacitetima preduzeće raspolaže odnosno šta se čini da se Luka modernizuje?

– U Luci ima raznog skladišnog prostora veličine 144.000 kvadrata i kilometar obale na Dunavu na kojoj su lučka postrjenja. Tokom ovog meseca treba da se kapaciteti preduzeća prošire i stvori nova slika o lučkom postrojenju u Srpskoj Atini. U toku je sanacija vertikalnog keja, a to je mesto uz koje pristupaju brodovi i zauzimaju poziciju pogodnu da se roba utovari. Treba da proradi još jedan, treći levak za utovar, čime će se povećati kapacitet pretovara rasutog tereta, pre svega žitarica. Završimo rekonstrukciju železničkog koloseka u Lucu. Za popravku dotrajale pruge 6,8 kilometara dužine, na kojoj je lane sklizno voz iz šina, angažovali smo najbolje domaće izvođače s najboljim referencama. Započeta je i popravka i obnova lučkih dizalica, a predstoji i postavljanje nove instalacije za automatsko uzorkovanje robe na vagama, što će značajno olakšati promet i povećati prijem i pretovar robe. Skori završetak ovih poslova znatno će povećati uslužne mogućnosti, ali i prihod preduzeća.

Kako sada preduzeće stoji u pogledu finansija i kakav saldo se očekuje na kraju ove godine?

– Na zahtev mog tima korisnici skladišnog prostora i usluga postrojenja na obali počeli su redovno da plaćaju obaveze. Zbog neredovne naplate potraživanja zatekao sam dug od 94 miliona dinara. Energično smo pristupili naplati i taj dug je sada smanjen na 20 miliona dinara. Primera radi moram da spomenem da sam zatekao troškove prema trećim licima od oko 25 miliona dinara na mesečnom nivou, a novi menayment je te troškove snizio čak za 25 puta. Luka će godinu završiti sa pozitivnim rezultatom. Red je da od toga korisiti ima i naš vlasnik – Republika Srbija, što znači da ćemo naše poslovanje ustrojiti strogo prema zakonu, da bi i vlasniku mogli isplatiti dividende, što do sada nikada nije bio slučaj.

Vlasnik Luke Novi Sad je Republika Srbija. U strukturi vlasništva država poseduje 99,38 posto akcija osnovnog kapitala. Hoće li Luka i dalje ostati u državnom vlasništvu?

– Naš posao je da dokažemo da Luka s postojećom svojinskom strukturom i iz nje izvedenom upravom može da posluje efikasno i racionalno jednako kao što je to slučaj u najboljim privatnim firmama. Menayment i zaposleni su jedinstveni u tom opredeljenju. Tu smo da pronađemo strateškog partnera, pobošljamo prihod državi putem isplaćivanja dividende i poreza. U toku su pregovori o zajedničkim ulaganjima za izgradnju kapitalnih postrojenja na obali i kontejnerskog terminala, o čemu ću moći više da kažem kada zaključivanje ugovora bude izvesno.

Hirurg i direktor

Prof. dr Aleksandar Milovančev je hirurg, bio je dugogodišnji direktor Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici i profesor grudne hirurgije na Medicinskom fakultetu.

– Rođen sam u Gracu u Austriji 1953. godine. Otac mi je bio vlasnik ciglane u Vrbasu i potpredsednik Udruženja industrilijalaca nekadašnje Dunavske banovine. Na medicinu me je okrenulo obećanje dato porodici da se neću baviti politikom, ali društvene prilike i životne okolnosti su me navele da budem politički aktivan i, eto, dovele da upravljam jednim od najuspešnijih novosadskih preduzeća u državnom vlasništu.

Upravljanje Institutom komplikovanije od Luke

Kada je došao na čelo Luke Novi Sad u javnost su plasirani i zajedljivi komentari u kojima je isticano da je Aleksandar Milovančev hirurg i profesor medicine, sa namerom da se ospore njegove kompetencije da upravlja Lukom.

– Ti kojima se nije svidelo što sam na čelu Luke, a radi se o propalim političarima koji su svima dosadili sa svojim lopovlukom i glupošću, zaboravili su da sam bio uspešan menadžer. Kada sam postao direktor 2001. godine zatekao sam na računu tadašnjih 13.000 dinara, a po odlasku sa Instituta posle osam godina upravljanja, na računu je ostavljeno 540.000 evra. Za vreme moga mandata Institut je obnovljen i opremljen, pa je tako došla do izražaja smisao za preduzetništvo, što ne treba da čudu, jer potičem iz porodice privrednika. Upravljanje Insistutom je bilo znatno komplikvanije nego biti direktor Luke.

Podeli na društvenim mrežama: