TRŽIŠTA: Korona i avionski transport – šta nakon pandemije?

Globalna avio industrija upamtiće mart 2020. kao jedan od najtežih meseci od svog postanka. Putnički saobraćaj je paralisan, najčešće ograničen isključivo na povratak građana “zaglavljenih” na aerodromima u matične zemlje. Aprilski podaci biće poznati uskoro, ali je jasno da će biti sumorni.

Za razliku od putnika, uprkos mnogobrojnim ograničenjima, roba je nastavila da leti. Prevoznici – i fizički i organizaciono, koriste sve načine “prepakivanja” ne bi li se izborili sa nedostacima teretnih kapaciteta.

Potražnja u oblasti medicinske opreme i sredstava proteklih nedelja se usijala. U regularnim okolnostima, najveći deo takvog tereta putovao bi okeanom, ali danas su tovari kupcima potrebni hitno, što ostavlja avion kao gotovo jedinu opciju.

Činjenica je, ipak, da je ovo samo delić slagalice. Globalna potražnja za avio-prevozom nije porasla, već su kapaciteti „propali kroz pod“, izjavio je nedavno portparol Međunarodne asocijacije za vazdušni transport (IATA) Perri Flint.

Situacija na najvećem britanskom aerodromu – Hitrou (Heathrow), jedna je od dobrih ilustracija. Ta vazdušna luka je tokom marta u određenim trenucima beležila i 5 puta veći broj only-cargo letova u odnosu na uobičajeno stanje.

Apsolutni maksimum dostignut je poslednjeg dana marta, kada je obavljeno 38 ovakvih letova. U regularnim okolnostima, inače, njihov broj iznosi manje od 50 nedeljno. Uprkos tome, ukupan obim kargo-saobraćaja tokom proteklog meseca pao je za trećinu, iz razloga što se gro robe dosada prevozilo u prtljažnicima putničkih aviona. Kojih – nema.

Teretni kapaciteti na globalnom nivou, posmatrano u odnosu na isti mesec prošle godine, u martu 2020. pali su za oko 28%, pokazuju podaci analitičara WorldACD. Nedavno objavljene statistike konsultantske kompanije Accenture i za april demonstriraju slične podatke. Prema njihovim objavama, avio-kargo kapacitet je u trećoj sedmici aprila – od 15. do 21, u odnosu na isti period lani, opao skoro za 30%. Uprkos činjenici da je kapacitet teretnjaka značajno povećan nego 2019. – za oko 20%, za takav rezultat je zaslužna činjenica da su kapaciteti u putničkim avionima potonuli (više od 80%).

Prevoznici tereta mobilišu sve dostupne resurse, odgovarajući promptno na zahteve. Kako je nedavno izjavio Gerard de Wit iz WorldACD, u vanrednim okolnostima još jednom se pokazalo da je kretanje robe biznis koji se oslanja na ljudski faktor.

I putnički reaguju slično – u borbi za svaki kvadratni metar „prtljažnika“, korišćenje putničkih aviona kao ad hoc teretnih letelica proteklih nedelja je sve češća situacija. Pojedini operateri ne samo da smeštaju teret na sedišta, već sedišta izbacuju iz aviona, kako bi se oslobodilo više prostora.

Dešavanja su se logično odrazila i na cene. Menzies Aviation i Swissport našli su se nedavno na udaru kritika špeditera zbog dodatnih plaćanja koja su uveli nakon izbijanja pandemije. „Zbog gubitka skoro svih putničkih letova, danas se više ne možemo osloniti na stabilne i redovne letove, već su to uglavnom čarteri. To je dramatično promenilo strukturu troškova naše kompanije“, naveo je Swissport u odgovoru.

IATA je pre desetak dana ponovila apel vladama širom sveta da rezanjem papirologije i skraćenjem procedura, kao i izuzimanjem posada od obaveza izolacije i karantina i drugim merama ponovo pomogne da vazdušni prevoz tereta nastavi da opslužuje lance snabdevanja.

Dok se u ovom trenutku prevoznici bore za bolje uslove i veću podršku, koja bi olakšala kretanje tereta u vanrednim okolnostima, tehnološke kompanije za iznalaženje inovativnih rešenja kojima će se omogućiti da postojeći (mali) kapaciteti budu što bolje iskorišćeni, a logističari da usklade cene i očekivanja, analitičari najavljuju da će se u periodu nakon pandemije fokus sa pitanja „kako prevoziti“ pomeriti na pitanje „šta prevoziti”.

Kako će se odvijati dešavanja na tržištu avio-kargo prevoza u narednom periodu, zavisiće isključivo od situacije u kojoj će se naći svetska ekonomija. Kargo sabraćaj će, uprkos trendu da u današnjim uslovima gotovo jedini i leti, gotovo sigurno doživeti drastičan pad, smatraju u IATA, budući da će globalna recesija dovesti do kolapsa potražnje za isporukom tereta. Ovo su podaci koji su izneti polovinom aprila, pre nešto manje od dve sedmice, a tom prilikom je IATA predstavila još pesimističnije prognoze kretanja globalnog avio-sektora do kraja 2020.

Nemamo predstavu kako će se kretati tražnja za ključnim proizvodima kada ljudi izađu iz karantina, rekao je nedavno na online konferenciji AirCargo News-a posvećenoj ovoj temi Dan Morgan-Evans iz Air Charter Service, upitan da predvidi kretanja na tržištu do kraja godine.

– Ne znamo koliko njih će imati posao, koliko kompanija će i dalje raditi.

Na slično pitanje, sličan odgovor daje i Gerard de Wit, koji ističe da je „apsolutno je neozbiljno da u ovom trenutku dajemo prognoze poslovnih rezultata“.

Kretanje avio-kargo usluga biće oblikovano i diversifikacijom dobavljača i tržišta nabavke, smatra David Wystrach iz Flexport-a, budući da se predviđa da će covid-19 značajno zaustaviti trendove globalizacije.

Ekonomisti nisu optimisti, a prognoze kažu da bi korona kriza tokom ove godine mogla da nas uvede u mnogo dublju recesiju nego što se to donedavno očekivalo. Globalni proizvodnju očekuje značajan pad, prema pojedinim mišljenjima i dvostruk u odnosu na 2008. Ono što je sigurno, jeste da će budućnost kargo sektora direktno zavisiti od toga – hoće li avioni imati šta da voze.

Podeli na društvenim mrežama: