NOVI NISKOTARIFNI IGRAČ: Hoće li Air Abu Dhabi prizemljiti Etihad u Srbiji?

Kada se na jesen u aviosabraćaj uključi novi prevoznik iz Abu Dabija, niskotarifna avio-kompanija Air Abu Dhabi, kojoj su potencijalna tržišta i države Balkana među kojima i Srbija, pitanje je kako će to uticati na poslovanje Etihad Airways-a, koji ima 49% udela u kompaniji Air Serbia.

Poznata mađarska niskotaroifna avio-kompanija Wizz Air saopštila je da je zaključila finalni ugovor sa svojim partnerom Abu Dhabi holding (ADDH) kompanijom o osnivanju niskotarifne kompanije Air Abu Dhabi, koja bi sa sedištem u Abu Dabiju na jesen trebalo da počne da radi.

Putnicima će, kako je saopštio Wizz Air, ponuditi niske cene avio-karata uz kvalitetnu uslugu na letovima do brojnih destinacija u Evropi, na Bliskom istoku, u Aziji i Africi.

Direktor mađarske kompanije Jožef Varadi je prilikom nedavne prezentacije poslovnih rezultata za treći kvartal ukazao da su među potencijalnim tržištima nove avio-kompanije i države Balkana, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora.

Generalni direktor kompanije ADDH, Muhamed Hasan Al Suvaidi je precizirao da će glavna delatnost nove avio-kompanije biti uspostavljanje linija ka tržištima na kojima Wizz Air posluje i beleži visoku stopu rasta, odnosno u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Evropi.

Vest je došla nepunih mesec dana pošto je Etihad Airways, avio-kompanija takođe sa sedištem u Abu Dabiju, koja je vlasnik 49% kompanije Air Serbia, a već duže vreme je suočena sa finsijskim problemima, najavila prodaju 38 aviona, ali i otkazivanje ili smanjenje podrške avio-kompanijama u koje je investirala.

Air Abu Dhabi mogao bi da ugrozi Etihad u Srbiji 

Kako će se osnivanje nove niskotarifne avi-kompanije u Abu Dabiju odraziti na Etihad, a posredno i na poslovanje kompanije Air Serbia? Hoće li taj udar uspeti da izdrži naš nacionalni avio-prevoznik i šta ako Etihad izađe iz Air Serbia?

Po oceni profesora ekonomike saobraćaja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Slobodana Aćimovića, vest o osnivanju nove niskotarifne kompanije je sasvim logičan potez kompanije Wizz Air, jer su videli da Etihad generalno, ne samo u Srbiji, ima probleme. Zato je, smatra on, razumljiva odluka da se iskoristi ta tržišna prilika i to prestrojavanje Wizz Air-a na neke linije na kojima do sada nije imao dovoljno tržišnog uticaja.

Na pitanje kako će se to odraziti na kompaniju Etihad Airways, pa onda i na kompaniju Air Serbia, on kaže da je to sada teško predvideti.

Etihad treba posmatrati kao ozbiljnu, veliku kompaniju, koja je rešila da primeni strategiju koja podrazumeva izlazak iz nekih biznisa u koje je ranije ušla, pa tako to važi za kompanije Alitalia i Air Berlin. Naravno, ne bi bilo dobro da se to desi i sa kompanijom Air Serbia, ali nije nemoguće da se desi. Alijanse se začas sklope i rasklope, i ne bi me čudilo da se Air Serbia nađe u strateškom zagrljaju nekog drugog, a da to više ne bude Etihad, ukazao je Aćimović za Sputnjik.

Potrebno strateško partnerstvo

On je nedvosmislen u oceni da je kompaniji Air Serbia u svakom slučaju potrebno strateško partnerstvo i zbog snage brenda i zbog takozvanog šerovanja linija, jer ona sama ne može da opstane na tom turbulentnom tržištu, posebno zbog dugolinijskog saobraćaja koje je Etihad jako dobro organizovao.

– Ako neko ima probleme, realno je da ih reševa i da izađe iz onih biznisa koji nisu profitabilni. Nikako ne bih poredio situaciju koju je Etihad imao sa kompanijom Alitalia, koja je bila mnogo veći problem nego Air Serbia, koja je bila očišćena od dugova i sa mnogo višeg nivoa ušla u alijansu sa Etihadom – ukazao je profesor ekonomike saobraćaja.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, međutim, smatra da sve što se događa ukazuje na to da će i Air Serbia deliti sudbinu onih koji su, kako kaže, već nastradali u okviru Etihada, a to, napominje on, nisu samo Air Berlin i Alitalia, već i švajcarska avio-kompanija Darvin, ali i neke na Dalekom istoku.

Air Serbia živi od subvencija i utoliko je Etihad ovde prisutan. Bez državnih subvencija Etihad bi napustio kompaniju Air Serbia, kao što je napustio i ove ostale. Trend u civilnom vazduhoplovstvu u stvari je premeštanje težišta na niskotarifne firme, koje praktično daju samo nešto malo manje usluga od linijskih što se uglavnom svodi na manje prtljaga. Ako imate nešto više prtljaga plaćate nešto više kartu, ali ni blizu one cene karata koje su u linijskom saobraćaju, ističe Bušatlija za Sputnjik.

Priprema se i aerodrom…

Kombinacija Wizz Air i Abu Dhabi kompanije njemu se čini sasvim razumnom, jer u dobroj meri pokriva Balkan i veže ga sa Evropom, pa čak i sa interkontinentalnim letovima prema Americi.

Aerodrom u Beogradu će se boriti da dobije više linija te nove niskotarifne avio-kompanije i ni u kom slučaju većinu tog prometa neće prepuštati Nišu – smatra Bušatlija.

On podseća na poziciju kompanije Air Serbia koja po ugovoru države o koncesiji nad beogradskim aerodorom sa francuskom kompanijom mora da ima najmanje 45% od ukupnog prometa na aerodoromu.

Napominje, međutim, da se tu računa i učinak niskotarifnih kompanija i zato smatra da će u tim uslovima Air Serbia teško moći da ostvari obavezu iz ugovora o koncesiji. Iako je prošle godine ova kompanija povećala broj putnika, koncesionar je u igru ubacio i druge aviokompanije, uglavnom niskotarifne, a one će sve više pritiskati Air Serbia-u.

Bušatlija kaže da se i po radovima koji se izvode na samom aerodormu vidi da se deo platforme za avione radi u formi onih za niskotarifne. Zbog malih tarifa i da bi što manje takse plaćali aerodoromu oni su udaljeni od centralnog terminala i avionu se prilazi autobusom, a ne pasarelom, objašnjava sagovornik Sputnjika, koji nema dilemu da će se najnovija dešavanja u Abu Dabiju odraziti i na srpskog nacionalnog avio-prevoznika.

Izvor: sputniknews.com

Podeli na društvenim mrežama: