Nova pojašnjenja o registraciji prelaska granice na TAHOGRAFU i „povratku kući“

Niz izmena regulativa u drumskom saobraćaju, koje od 2. februara 2022. očekuju prevoznike koji posluju u Evropskoj uniji, jedna je od tema koje u ovom trenutku privlače najveću pažnju.

***VAŽNO: Unošenje simbola države prilikom prelaska granice – Kakve su obaveze SRPSKIH prevoznika?

Paket za mobilnost, naime, od početka narednog meseca predviđa i:

  • obaveznu registraciju prelaska granice na digitalnim tahografima;
  • obavezan povratak kamiona u centralu svakih 8 nedelja;
  • maksimalno 3 kabotaže u jednoj zemlji koje mogu da se obave u roku od 7 dana. Nakon ovog perioda, kamion ne može ući u tu zemlju 4 dana.

U nastavku pročitajte detaljna objašnjenja koja je Evropska komisija objavila na svojoj zvaničnoj stranici povodom ovih pitanja!

Obavezna registracija prelaska granice na digitalnim tahografima

Obrazloženje komisije u vezi sa registracijom prelaska granice na digitalnim tahografima kaže da:

Članovi 34(6) tačka (f) i (7) Uredbe (EU) 165/2014 predviđaju da vozači ručno snimaju simbol zemlje u koju ulaze nakon što su prešli granicu države članice. Obaveza se primenjuje od 20. avgusta 2020. za vozila opremljena analognim tahografom i od 2. februara 2022. za vozila opremljena digitalnim tahografom.

Vozač se mora zaustaviti na najbližem mogućem mestu za zaustavljanje na ili posle granice. Kada se prelazak granice države članice odvija trajektom ili vozom, vozač mora da unese simbol zemlje u luci ili stanici dolaska.

Takođe je važno podsetiti i da su od 20. avgusta 2020. godine vozači vozila opremljenih analognim tahografom dužni da evidentiraju simbol zemalja u kojima su započeli i završili dnevni radni period, kao što je to već bio slučaj za vozila opremljena digitalnim tahografom.

Obaveza vraćanja vozača „kući“

Komisija je dala dodatna pojašnjenja pojedinih termina koji se odnose na obavezu povratka vozača:

  • Kako treba shvatiti pojmove „mesto stanovanja“, „operativni centar“ i „gde je obično baza vozača” i kako se oni mogu dokazati? Šta se dešava kada je kompanija osnovana u više država članica ili van EU?

U skladu sa članom 26(2) Uredbe (EU) 165/2014 i članom 8(2) Uredbe (EZ) 1071/2009, „mesto stanovanja“ treba razumeti kao mesto gde osoba obično živi, odnosno najmanje 185 dana u svakoj kalendarskoj godini, zbog ličnih i profesionalnih veza. Međutim, u slučaju vozača čije su profesionalne veze na drugom mestu u odnosu na njegove/njene lične veze, koji obavlja transportne delatnosti u različitim državama članicama i koji, shodno tome, može da živi na različitim mestima koja se nalaze u različitim državama članicama, mestom prebivališta takvog vozača treba smatrati mesto njegovih/njenih ličnih veza, pod uslovom da se tamo vraća redovno, npr. iz porodičnih razloga.

Termin „operativni centar“ nije definisan u zakonodavstvu EU o drumskom saobraćaju. Prema Članu 8(8a), „operativni centar“ u koji vozač može da se vrati je mesto gde je obično baza vozača, odnosno gde je organizovan njegov/njen rad, gde mu/njen sedmični odmor normalno počinje i u koju se redovno vraća, na teritoriji države članice u kojoj njegov poslodavac ima stvarni i stabilni poslovni prostor, u smislu člana 3(1)(a) Uredbe (EU) 1071/2009. Uslovi efikasnog i stabilnog poslovnog prostora transportnih operatera su navedeni u članu 5 Uredbe (EU) 1071/2009. Tu se zahteva, između ostalog, da preduzeće ima prostorije u kojima čuva svoju osnovnu poslovnu dokumentaciju, posebno računovodstveni dokumenti, dokumenti za upravljanje osobljem ili dokumenti koji sadrže podatke koji se odnose na vreme vožnje i odmora njegovih vozača.

Ako je preduzeće osnovano u različitim državama članicama, u skladu sa postavljenim zahtevima prema članu 5 Uredbe (EZ) br. 1071/2009, vozač treba da se vrati u operativni centar gde mu je inače baza. Ako je preduzeće osnovano van EU, operativni centar može biti u trećoj zemlji, koja za potrebe Uredbe u skladu sa članom 2(2)(b), može biti samo Švajcarska ili potpisnica sporazuma o EEZ, koja nije članica EU.

  • Koliko dugo transportno preduzeće treba da čuva evidenciju o tome da je rad organizovan tako da je vozač mogao da se vrati, ili u mesto stanovanja, ili u operativni centar?

U skladu sa članom 33(2) Uredbe (EU) br. 165/2014, preduzeće mora čuvati tahografske zapise najmanje 1 godinu nakon njihovog korišćenja. Evidencija o radnom vremenu mora se čuvati najmanje 2 godine, kako se zahteva članom 9(b) Direktive 2002/15/EC. Ta evidencija trebalo bi da uključi dokumentaciju o organizovanju povratka vozača, jer će ova obaveza najkasnije od 2. februara postati predmet provera u prostorijama preduzeća u skladu sa Aneksom I, Deo B Direktive 2006/22/EU, sa izmenama i dopunama Direktive 2020/1057.

  • Da li se primenjuje obaveza vraćanja vozača „kući” na vozila iznajmljena iz druge države članice i na vozače u putničkom prevozu?

Uredba (EZ) 561/2006, posebno njen član 8(8a), koji reguliše odnose između zaposlenih vozača i poslodavaca u pogledu organizacije povratka vozača „kući“, odnosi se na drumski prevoz robe ili putnika, bez obzira da li su vozila iznajmljena ili u vlasništvu poslodavca, kao i da li su za prevoz putnika ili robe.

Kompletnu Q&A sekciju u kojoj se nalaze i druga pojašnjenja Evropske komisije u vezi sa Paketom za mobilnost pogledajte OVDE.

Podeli na društvenim mrežama: