ANALIZA: Spoljnotrgovinska razmena januar – maj 2014. godine iznosi 14789,8 mil USD – Šta najviše izvozimo, a šta uvozimo?

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – maj 2014. godine iznosi  14789,8 mil USD što je porast od 11,5% u odnosu na isti period prethodne godine, u evrima iznosi 10766,9 mil – porast od 6,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 6264,5 mil USD, što čini porast od 19,3% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 8525,3 mil. dolara, što je za 6,3% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 4561,3 mil, i to je povećanje od 14,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 6205,6 miliona, što predstavlja povećanje od 1,6% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2260,7 mil. dolara, što čini smanjenje od 18,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1644,3 miliona, što je smanjenje od 21,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 73,5% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 65,5%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije (32,8%); sledi Region Vojvodine (32,8%), Beogradski region (20,8%), Region Južne i Istočne Srbije (13,4%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,0%); slede Region Vojvodine (29,6%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (19,3%), Region Južne i Istočne Srbije (8,2%), a oko 0,9% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije. U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,9%(3378,4 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,5% (2414,3), i oprema, 7,5% (471,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,7 mil. dolara). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,9% (5187,9 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,5% (1660,3), i oprema, 10,0% (853,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 9,7% (823,7 mil. dolara). U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1179,7 mil. dolara), Nemačka (781,8), Bosna i Hercegovina (493,3), Ruska Federacija (405,9) i Rumunija (319,8).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1025,9), Italija (1012,8), Ruska Federacija (976,4 mil. dolara), Kina (635,5) i Mađarska (422,5). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,6% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 742,3 mil USD, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi. Izvoz Srbije iznosi 1087,1 a uvoz 344,8 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 315,3%. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom, SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Nemačkom, Kazahstanom, Turskom. Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (992,3 mil. dolara), električne mašine i aparati (501,6), žitarice i proizvodi od njih (318,5), obojeni metali (264,6) i povrće i voće (259,9). Izvoz ovih pet odseka čini 37,3% ukupnog izvoza. Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1031,8 mil USD), nafta i naftni derivati (759,3), prirodni gas (385,3), električne mašine i aparati (335,0) i medicinski i farmaceutski proizvodi (297,8), a njihov uvoz čini 33,0% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 9,7%. U maju 2014. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1275,4 miliona dolara, što čini povećanje od 18,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1783,4 mil USD,što je povećanje od 11,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 927,5 mil EUR, što čini povećanje od 12,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1296,4 mil EUR, što čini povećanje od 5,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Računato u dolarima, desezonirani indeks maj 2014 / april 2014. godine pokazuje pad izvoza za 0,6% i rast uvoza za 2,8%. Računato u evrima, desezonirani indeks maj 2014 / april 2014. godine pokazuje pad izvoza za 1,4% i rast uvoza za 2,9%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za peti mesec:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (92 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu kukuruza, ostalog (47 mil USD); na trećem mestu je izvoz dizel automobila preko 1500, ali ispod 2500 cm3(45 mil USD); sledi izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 (39 mil USD); setovi provodnika za avione, vozila i brodove izvezeni su u vrednosti od 37 mil USD; izvoz delova za rotacione električne mašineiznosio je 24 mil. dolara, a izvoz novih spoljnih guma za automobile vredeo je 20 mil USD; sledi izvoz smrznutih malina (19 mil. dolara); na izvoz ostale hartije i kartona, nepremazanih otpada 16 mil USD; na poslednjem mestu je izvoz električne energije (15 mil USD). Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila naš prvi uvozni proizvod (137 mil USD). Druga po značaju je sirova nafta (67 mil USD).Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (61 mil USD). Uvoz lekova za maloprodaju bio je 52 mil USD. Sledi uvoz gasnih ulja (44 mil USD). Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3potrošeno je 29 mil USD. Uvoz ulja za podmazivanje iznosio je 19 mil USD. Aluminijum sirovi, nelegirani je uvezen u vrednosti od 16 mil USD, koliko je bio i uvoz telefona za mrežu stanica. Poslednje mesto zauzima uvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 (15 mil USD).