Boris Novak, generalni direktor Pošte Slovenije – Srpsko tržište među najvažnijima za razvoj u logističkom sektoru

Kupovinom grupacije Intereuropa tokom prošle godine, Pošta Slovenije napravila je snažan iskorak na tržište logističkih usluga. Ova akvizicija dovela ih je među najveće logističke sistema u Sloveniji, sa ozbiljnim namerama da postanu “broj jedan” i u celoj Jugoistočnoj Evropi. Neposredno pre korona krize, objavljeno je da je cilj Grupe Pošta Slovenije da u narednih 5 godina od logističkih i paketskih usluga ostvaruju 60% prihoda, što bi nadomestilo zaradu od tradicionalnih poštanskih servisa – segmenta koji je i globalno u opadanju.

Boris Novak, generalni direktor Pošte Slovenije, u ekskluzivnom intervjuu za PlutonLogistics.com govori o uticaju pandemije na planove grupacije, najznačajnijim investicijama, značaju tržišta Srbije, kao i trendovima u poslovanju poštanskih operatora širom sveta.

PL: Kada smo tokom februara prvi put dogovarali ovaj intervju, niko nije mogao da nasluti dešavanja koja su usledila. Kako je korona kriza tokom proteklih meseci uticala na poslovanje Pošte Slovenije i da li su planovi za 2020. ugroženi?

Pošta Slovenije brzo je reagovala na nove okolnosti, pa smo uprkos teškim uslovima uspeli da osiguramo neometan protok pošte i paketa, kao i druge usluge.

Pad u oblasti pismonosnih pošiljki i poslovnih usluga skoro za polovinu znatno je smanjio naše prihode. Od početka pandemije do kraja aprila 2020. prihodi su pali za oko 23%, u odnosu na vreme pre korona krize. S obzirom na situaciju, krenuli smo u reviziju poslovnog plana za 2020.

Uprkos tome, nastavićemo da sprovodimo planirane projekte i aktivnosti. Kako bismo osigurali kvalitet, nastavljamo da unapređujemo postojeće i razvijamo nove usluge, sledeći najbolje globalne prakse i potrebe korisnika. Nove transakcije planirane su u oblasti logističkih usluga, lanca snabdevanja i logistike u prehrambenoj industriji, a u tim sektorima planiramo i dodatne razvojne aktivnosti.

Sada kada smo okončali kupovinu i integrisanje kompanije Intereuropa, Grupa Pošta Slovenije postaje jedan od najvećih logističkih sistema u Sloveniji, a naš cilj je da postanemo i vodeći provajder integrisanih logističkih usluga u Jugoistočnoj Evropi.

Osim ove akvizicije, ključni projekti planirani su i u oblasti proširenja skladišnih i transportnih kapaciteta za pošiljke i logističke usluge, redefinisanja potrfolija usluga, automatizacije i digitalizacije.

PL: Nakon kupovine Intereurope i snažnog iskoraka na tržište logističkih usluga, početkom ove godine predstavljen je i ambiciozan Program strateškog razvoja Grupe do 2025, gde je fokus između ostalog stavljen upravo na ovaj segment poslovanja. Recite nam nešto više o tome.

– Razvojni program do 2025. predstavlja krovni strateški dokument Grupe Pošta Slovenije. Naša grupacija biće usredsređena prevashodno na dostavu paketa i logističke usluge u Sloveniji i okruženju, gde želimo da ponudimo konkurentne usluge i postanemo prvi izbor kupaca.

Stoga se odmičemo od uloge tradicionalnog nacionalnog poštanskog operatora i ulazimo na globalna tržišta sa jakom konkurencijom, u logističkom sektoru koji predstavlja okosnicu globalne ekonomije.

Program strateškog razvoja takođe uključuje Intereuropa Grupu, koja je od kraja 2019. u našem većinskom vlasništvu. Poslednjih godina najveći rast prihoda ostvaren je u dostavi paketa i logističkim uslugama, koje beleže veliki porast – do 2025. trebalo bi da dostignu udeo od oko 60% ukupnih prihoda.

Budućnost vidimo upravo u tim segmentima, koji zajedno sa pismonosnim pošiljkama, IT uslugama i prodajom na šalterima pošta čine okosnicu poslovanja. Kao što sam i pomenuo, od izuzetne važnosti biće nam digitalizacija i automatizacija u svim oblastima, jer samo tako možemo da ostanemo konkuretni i povećamo udeo na tržištu. Naš plan je da prihodi u 2025. godini budu skoro dvostruko veći nego što je to bio slučaj 2019.

Logistički servisi i usluge dostave paketa povezani su sa poštanskim uslugama, i mnogi poštanski operatori širom sveta krenuli su putem njihovog povezivanja.

PL: Kako je Intereuropa poslovala u ovom izazovnom periodu?

– Tokom pandemije, Intereuropa grupa je pratila sva aktuelna dešavanja u Sloveniji i širom sveta, čineći sve što je neophodno da zaštiti zdravlje zaposlenih i partnera i osigura kontinuitet poslovanja svih kompanija članica, koje su prilagodile svoj rad situaciji u državama u kojima pružaju usluge, istovremeno obavljajući sve ključne aktivnosti, kako bi se zadovoljile potrebe kupaca. Čak i u teškim vremenima, uspele su da osiguraju protok robe i očuvaju lanac snabdevanja. U Sloveniji, gde je Intereuropa d.d. najveća logistička kompanija sa širokim spektrom usluga, to je bilo presudno za funkcionisanje snabdevanja u vanrednim uslovima. Na isti način, kompanije Intereuropa grupe nastavile su da pružaju logističke usluge preduzećima u proizvodnom, trgovinskom i drugim sektorima, kroz mrežu 12 podružnica u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji, Ukrajini, kao i na Kosovu (uz Sloveniju, prim.aut).

PL: U kojoj meri će integracija Intereurope promeniti odnose u strukturi portfolija usluga Grupe Pošta Slovenije i koji deo prihoda je planiran od logističkih usluga? Koliki prihod se očekuje u 2020?

– Prema planovima, Grupa Pošta Slovenije zajedno sa Intereuropom u 2020. godini trebalo bi da ostvari oko 49% ukupnih prihoda od logističkih usluga i dostave paketa, što nas u poređenju sa drugim poštanskim operatorima, svrstava među najnaprednije u EU. Za 2020, zajedno sa Intereuropom, planirano je oko 400 miliona evra prihoda.

Nakon akvizicije, promenila se struktura portfolija usluga Grupe Pošta Slovenije. Recimo, u 2017. godini od poštanskih usluga ostvareno je čak 79% ukupnog prihoda, a sada se taj procenat smanjuje.

Pratićemo trendove i drugih operatora, jer je ovo poslovni segment koji, prema svim predviđanjima, očekuje dugoročni rast u budućnosti.

PL: Najavili ste i značajne namere za dalje širenje u regionu Jugoistočne Evrope.

– Pošta Slovenije godinama je prisutna na tržištima Jugoistočne Evrope, kako putem bilateralnih sporazuma o pružanju poštanskih usluga, tako i preko svoje podružnice PS Logistika. Sticanjem većinskog udela u Intereuropi, krenuli smo u optimizaciju oblasti poštanskih i logističkih usluga i na novim tržištima, odnosno u ovim zemljama u kojima do sada nismo bili prisutni.

Ostvarićemo sinergiju u celokupnom lancu isporuke, što će omogućiti mnoge benefite za kupce. Pre svega, oni će imati mogućnost da na jednom mestu dobiju rešenja za sve svoje zahteve u oblasti paketskih usluga i logistike. Osim toga, imaće i snažnu podršku naših zaposlenih, koji poseduju veliko iskustvo.

Klijentima sada nudimo raznovrstan portfolio usluga, koje ćemo nadograditi kroz rešenja za složene logističke potrebe (npr. usluge lanca snabdevanja), zajedno sa pojednostavljenim pristupom novim tržištima.

PL: Vaša grupacija nedavno je preuzela i preostale akcije preduzeća Intereuropa Dobanovci. Kakav je plan za tu kompaniju i koliko je za vaše poslovanje značajno srpsko tržište?

– Intereuropa i Pošta Slovenije poseduju 98,11% svih akcija kompanije A.D. Intereuropa logističke usluge Beograd.

Nema sumnje da je vaše tržište jedno od važnijih za planiranje rasta i razvoja Grupe u logističkom sektoru u Jugoistočnoj Evropi. Samim tim, sticanje stopostotnog vlasništva u preduzeću Intereuropa Beograd, bilo je sasvim racionalna odluka.

Srbija je, kada govorimo o zemljama u kojima je Grupa Pošta Slovenije prisutna preko Intereurope, jedno od tržišta sa najvećim potencijalom. U Srbiji, ova kompanija ima tradiciju pružanja sveobuhvatnih logističkih usluga dužu od 60 godina. Naša Grupacija vidi potencijal za rast na većini tržišta na kojima je Intereuropa već prisutna putem svojih kompanija, kao i potencijal za proširenje u ostalim državama Jugoistočne Evrope.

PL: Deo Programa strateškog razvoja koji je privukao dosta pažnje jesu i planirane investicije. Koji su najznačajniji projekti ka kojima ćete se usmeriti?

– Investicije su važan uslov za dugoročan efikasan rast i dobre poslovne rezultate. U narednih pet godina planiramo ulaganja u razvoj sektora paketa, pisama, logistike i IT usluga, kako bismo poboljšali iskustvo kupaca i zaposlenih i povećali prisustvo na tržištu.

Veoma nam je važno uvođenje novih tehnologija, uz automatizaciju, digitalizaciju i robotizaciju u poštanskim logističkim centrima i u poštanskom saobraćaju. Istovremeno planiramo da proširimo i modernizujemo kapacitete logističke mreže – kako skladišne, tako i transportne.

Takođe, moram da pomenem i sveobuhvatnu modernizaciju IT segmenta, gde se najveća ulaganja očekuju u oblasti IT podrške logističkim procesima i optimizacije poslovnog informacionog sistema, kao i investicije u poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i opreme, te elektrifikaciju voznog parka – sa ciljem smanjenja našeg

PL: Svedoci smo činjenice da je pandemija, možda više nego bilo kakav marketing, uticala na ubrzani razvoj online trgovine na tržištima gde to ranije nije bio slučaj. U Srbiji je, recimo, tokom vanrednog stanja kupovina preko interneta udvostručena, a procene su da će se ovi trendovi nastaviti i nakon krize. Kako vidite poziciju vaše Grupacije u svetlu sve većeg razvoja e-trgovine?

– I Slovenija je doživela znatan uzlet internet-kupovine.

Rast prodaje na mreži u B2C segmentu je, uz primenu mera za beskontaktnu isporuku, uticao da Pošta tokom aprila ubeleži porast isporuke paketa od 20% u odnosu na period pre uvođenja mera, dok je u odnosu na april 2019. u tom segmentu ubeležen rast od 30%.

Naša predviđanja su da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, zbog očekivanog rasta internet-kupovine.

Posmatrajući globalno, kao jedna od posledica pandemije, broj B2C paketa se u kratkom roku povećao za više od 40%, a možda čak i više od 50%. U 2020. predviđa se rast od preko 26% – poređenja radi, pre krize rast je bio 17%. Očekujemo da se stopa rasta na nivo pre krize vrati do 2023. Prisustvo na internetu povećaće za 5% do 8% u poređenju s periodom pre krize, kao posledica zadržavanja izmenjenih obrazaca ponašanja u takozvanoj „novoj stvarnosti“.

Autor intervjua: Milica Milosavljević

Podeli na društvenim mrežama: