Izvoz iz Srbije porastao 7,7%, uvoz 8,9% – Evo ko su najveći trgovinski partneri u 2019.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-decembar 2019. godine iznosila je 41.408,5 miliona evra, što  je porast od 8,4% u odnosu na isti period prethodne godine.

Kako je objavio Republički zavod za statistiku, izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 17.533,4 miliona, i to je povećanje od 7,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 23.875,1 miliona, što predstavlja povećanje od 8,9% u odnosu na isti period prošle godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 6.341,6 miliona, što je povećanje od 12,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 73,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,3%.

Izraženo u dolarima, izvezeno je robe u vrednosti od 19.629,8 miliona dolara, što čini rast od 2,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 26.730,3 miliona, što je za 3,3% više nego u istom periodu prethodne godine. Deficit iznosi 7.100,5 mil. dolara, što čini povećanje od 6,9% u odnosu na isti period prethodne godine.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 61,8% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, kojima smo prodali robu u iznosu od 2,97 milijardi evra, a uvezli za 955,4 miliona. Suficit tako iznosi 2,01 milijardu evra, odnosno pokrivenost uvoza izvozom je 310,9%. Ovaj suficit rezultat je uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od žitarica), nafte i naftnih derivata, električnih mašina i aparata, drumskih vozila i pića, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Glavni spoljnotrgovinski partner, pojedinačno posmatrano, bila je Nemačka, i u izvozu (2.212,7 miliona evra), i u uvozu (3.080,2 miliona evra). U izvozu, za Nemačkom slede Italija (izvezeno robe za 1.769,4 miliona evra), Bosna i Hercegovina (1.351,3 miliona evra), Rumunija (1.026,4 miliona evra), Ruska Federacija (872,5 miliona evra). U uvozu, na drugom mestu je Ruska Federacija (2.307 miliona evra), Kina (2.241,1), Italija (2.074,7), Mađarska (1.019,4).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (izvoze se lekovi za maloprodaju i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše sirovi aluminijum i vina od svežeg grožđa) i Severnom Makedonijom (izvoz električnih provodnika i toplo valjanih proizvoda, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i zavarene cevi od gvožđa i čelika).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Hrvatskom, Švedskom, Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom. Sledi deficit sa: Nemačkom, Turskom, Irakom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Italijom, Mađarskom, Belgijom, Francuskom, SAD-om, Ukrajinom, Vijetnamom, Švajcarskom, Španijom, Danskom …

Podeli na društvenim mrežama: