Stiže nova žetva, a silosi puni – Visoka cena domaće pšenice koči izvoz

Zalihe pšenice u Srbiji trenutno iznose oko 800.000 tona i čine 25% ukupnog roda i ako naša pšenica, koja je sada od ukrajinske skuplja za oko 7,5 dinara po kilogramu, ne bude konkurentna po cenama, novu žetvu dočekaćemo sa velikim količinama koje nismo uspeli da prodamo, rekla je Sunčica Savović iz Udruženja žita Srbije za RTS.

Sporazum Rusije i Ukrajne sredinom marta svetskom tržištu je obezbedio pšenicu po ceni od 16 dinara. Dok država traži nova tržišta, poljoprivrednici strahuju od dodatnog pada cene, ali i od toga da novi rod neće imati gde da smeste. Savović je navela da je najniža cena srpske pšenice prošle nedelje bila 23,5 dinara po kilogramu, dok je ukrajinska koštala oko 16 dinara.

– Razlika u ceni između naše pšenice i ukrajinske je značajna imajuću u vidu troškove transporta do pretovarne luke Konstanca koja je najznačajnija pretovarna luka za srpske žitarice i uljarice na putu ka svetskim kupcima. Dok je na snazi sporazum o transportu žitarica crnomorskim koridorom, ne postoji bitniji razlog da cenu pšenice primora da ide uzlaznom putanjom – rekla je Savović.

Ona je objasnila da smo započeli tržišnu godinu za pšenicu sa većim zalihama od uobičajenih zbog zabrane izvoza tokom prošle godine, što je poremetilo redovne izvozne tokove.

– Prenesene zalihe od prošle godine su bile od oko 700.000 tona. Drugu godinu zaredom imali smo dobar rod pšenice, prošle godine 3,2 miliona tona. Trošimo na mesečnom nivou oko 150.000 tona pšenice, što godišnju potrošnju dovodi na nivo od oko milion i 800 hiljada tona. Od jula do februara izvezli smo 611.000 tona pšenice i brašna. Na zalihama imamo više od 800.000 tona pšenice, koja je dostupna za izvoz i za završne zalihe –  istakla je Savović.

Dodala je da izvozna prodaja može da krene u svakom trenutku, ali da pre svega toga cena naše pšenice mora da bude konkurentna ceni mađarske, bugarske, rumunske, ukrajinske i ruske pšenice.

Ona je objasnila i da će, u trenutku kada mi budemo mogli da pariramo sa cenom, krenuti izvozna prodaja, a da to isključivo zavisi od vlasnika robe, trgovaca i skladištara.

– Naše žitarice već preko Konstance odlaze u Kinu, Južnu Koreju, na Bliski i Daleki istok i u Severnu Afriku. Preporuka je, bez obzira na geopolitičke okolnosti, da je najbolje prodavati trećinu pšenice pre žetve, trećinu u žetvi, a samo trećinu čuvati za iza žetve – ukazuje Savović.