ANALIZA: Slobodne zone nakon korona-krize

Poslovanje slobodnih zona i kompanija koje rade u njima tokom proteklih meseci odvijalo se u potpuno izmenjenim okolnostima, a posledice koje je kriza ostavila tek se sumiraju.

Istraživanje koje je izradila Svetska organizacija slobodnih zona, u kome je učestvovalo i svoje procene dalo 75 članica, pokazalo je da na slobodne zone pademija istovremeno uticala kroz različite kanale.

Skoro oko 85% zona koje su učestovale u istraživanju početkom aprila, izvestilo je da su njihove aktivnosti limitirane zbog preduzetih mera, 68% prijavilo je gubitak poslovanja zbog globalnog pada potražnje, dok je oko 60% navelo proizvodne probleme zbog poremećajima u lancima snabdevanja. Takođe, skoro polovina slobodnih zona navela je da pogoršanje finansijskog okruženja zbog krize covid-19 “utiče ili će uticati” na njihovo poslovanje.

U Srbiji danas radi 15 slobodnih zona, unutar kojih posluje oko 200 preduzeća, iz različitih proizvodnih, kao i uslužnih delatnosti. Većinski su u pitanju domaće kompanije, dok je oko jedne četvrtine iz inostranstva. Pandemija je na njihovo poslovanje različito uticala, neke su smanjivale obim poslovanja, neke ga potpuno obustavljale, a svima im je zajedničko da će se konačni rezultati videti tek nakon završetka godine.

O dešavanjima tokom vanrednog stanja i prognozama oporavka do nivoa pre krize, razgovarali smo sa direktorom Slobodne zone Pirot (SZP) i članom borda direktora Svetske organizacije slobodnih zona Draganom Kostićem. On pojašnjava da je pad aktivnosti korisnika SZP usledio odmah nakon uvođenja vanrednog stanja 15. marta.

U sedamnaestoj nedelji 2020. tj. u šestoj nedelje od početka vanrednog stanja je zabeležen najveći pad aktivnosti od uvođenja vanrednog stanja. Tada dolazi do pada proizvodnje za 95%, logistike na 60% i usluga SZP za 80%.

U grafikonu u nastavku prikazan je uticaj krize na poslovne aktivnosti Slobodne zone Pirot i očekivano vraćanje na stanje pre početka krize po nedeljama 2020.

Prema ovim prognozama, normalizacija rada u SZP očekuje se već od sledećeg meseca, no potpuna normalizacija i povratak na nivo pre krize verovatna je tek po završetku leta, odnosno u poslednjoj sedmici avgusta.

Dalji tok aktivnosti korisnika Slobodne zone Pirot će zavisiti pre svega od potražnje za proizvodima i uslugama koje one pružaju. Ukoliko potražnja bude povećana biće povećana proizvodnja, a samim tim i aktivnost logističkih kompanija koje se bave dopremom i otpremom sirovina ili gotovih proizvoda kao i pratećih uslužnih kompanija. Ukoliko dođe do smanjenja potražnje za proizvodima i uslugama može se očekivati i smanjenu aktivnost kompanija u lancu.

Činjenica je da je situacija u većoj meri nepredvidiva i veoma je teško odrediti „sigurne“ mere koje mogu doprineti izlasku iz krize bez posledica, s obzirom na kompleksne interkonekcije globalnih lanaca snabdevanja i potrošačkog društva koje utiču na MSP, uslužne kompanije i mikro kompanije, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, predlog indikativnih mera za prevazilaženje krize u slobodnim zonama najpre podrazumeva prepoznavanje tri različite strategije: kratkoročnu, srednjeročnu i dugoročnu, te razradu akcionih planova za svaku od njih, u skladu sa kapacitetima. Potom, tu je i digitalizacija poslovanja, optimizacija resursa i aktivnosti, merenje, nadgledanje i unapređenje performansi, revidiranje dugoročnih planova i sistema upravljanja. Treba razmotriti i uzimanje kredita kod banaka, kao i implementiranje strategije upravljanja rizicima.

Krajem prošlog meseca održan je vebinar koji je okupio mnogobrojne učesnike iz zemalja širom sveta – operatera slobodnih zona, izvoznika, operatera luka, logističara, prevoznika i operatera aerodroma. Tokom događaja, organizovana je i anekta o uticaju pandemije covid-19 na poslovanje, u kojoj je učestvovalo 60 ispitanika. Na pitanje: “Kako će covid-19 uticati na nivo vaših prihoda”, 12 anketiranih odgovorilo je – „više od 36%“, 26 njih – „od 25-35%“, a 22 – „manje od 25%“.

Koliko su ispitanici sigurni u elastičnost svog poslovnog modela, koji im može pomoći da se oporave od uticaja krize, prikazano je u nastavku:

Jedan od zaključaka do kojeg su učesnici vebinara došli, jeste i da slobodne i specijalne ekonomske zone mogu biti jedno od najbezbednijih mesta za biznis. Naš sagovornik pojašnjava da je, pored redovnih kontrola poslovanja kompanija od strane države i lokalnih uprava, predviđena i primena standarda „Sigurne zone“ koji je pokrenula Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i Svetska organizacija za slobodne zone. To će omogućiti višestruku kontrolu nad poslovanjem naših stanara – kompanija, navodi.

Sa ciljem ublažavanja posledica izazvanih pandemijom, Slobodna zona Pirot je interno uvela mere i procedure koje takođe mogu biti i šire primenjive:

  • Zdrave zone – u kojima se vodi briga o zdravlju i higijeni radnika i kompanija kroz: ograničenje putovanja zaposlenih radi smanjenja širenja virusa; rad od kuće za svakoga ko može; dodatne mere bezbednosti na logističkim i carinskim terminalima;
  • Ekonomski sigurne zone – stanari mogu brzo da dostignu svoj nivo pre krize, kasnijim plaćanjem obaveza za poslovanje u slobodnoj zoni ili zakup objekta;
  • Humane zone – kreirana je donatorska platforma koja je povezivala donatore sa primaocima donacija i potencijalnim dobavljačima robe i opreme.

Osim toga, Slobodna zona Pirot radi i na postkriznim merama za stanare kojima će biti ponuđene niže cene i podrška za diverzifikaciju lanca snabdevanja.

Navedene mere slobodnih zona mogu doprineti da zone budu najsigurnija mesta za poslovanje i te mere mogu biti primenjene šire. Takođe radimo na digitalizaciji i automatizaciji procesa uvoza i izvoza u Slobodnoj zoni Pirot, a razvijena platforma doprinosi smanjenju grešaka, bržem radu, mrežnoj kontroli procesa, smanjenju upotrebe papira, smatra sagovornik PlutonLogistics.com.

Podeli na društvenim mrežama: