Srpske pošte kao slovenačke – Koje novine nam donosi Strategija razvoja poštanskih usluga?

Čelnici Pošte Srbije ovog vikenda ambiciozno su najavili da bi pravac razvoja u narednim godinama voleli da „prepišu“ od susedne Slovenije. Pošte dve zemlje od pre nekoliko meseci intenzivirale su razgovore o saradnji, a naši predstavnici imali su prilike da se upoznaju sa najsavremenijim tehnološkim rešenjima koja Slovenci uveliko primenjuju: veštačka inteligencija, roboti za preradu pošiljki itd.

Saradnja sa Slovenijom na ovom polju za Srbiju bi svakako bila dobra vest, budući da je slovenačka pošta zapravo jedan od najrazvijenijih i najnaprednijih poštanskih operatora u Evropi, a svakako lider u regionu. Jedan od projekata, koji je nedavno privukao pažnju javnosti i kojim su pokazali „da dovode svetske trendove na Balkan“, jeste i dostava robe dronom koju su uspešno testirali najpre na Kranjskoj gori, a potom i u krugu bolnice Topolšica (bespilotnom letelicom transportovani su uzorci krvi za potrebe laboratorijske dijagnostike). Pošta Slovenije jedan je od najzaslužnijih igrača za činjenicu da last mile delivery tržište te zemlje, prema mišljenju evropskih eksperata, daleko prednjači u odnosu na okruženje.

Sa druge strane, pak, kao što je nedavno naveo konsultant evrpske kuće Last Mile Experts Marek Różycki, činjenica da je Srbija na početku svog „last mile razvojnog puta“, daje veliku šansu za ekspanziju i postavlja nas kao tržište zanimjivo za ulagače u ovom segmentu.

Transformacija poštanskog sektora

Pošta Slovenije interesantan je primer imajući u vidu intenzitet kojim se tokom poslednjih godina trudila da se „odmakne“ od uloge tradicionalnog nacionalnog poštanskog operatora, prepoznavši potrebu za osvajanjem industrije logističkih usluga.

Pixabay.com/magica

Poštanski sektor u Evropskoj uniji poslednjih decenija doživeo je izuzetno značajnu transformaciju pod uticajem niza različitih faktora.Ipak, tokom poslednjih godina, za njegovo oblikovanje najzaslužnija je – digitalna transformacija. Ona je na poštanski sektor delovala na dva fronta: sa jedne strane, smanjen je obim pismonosnih pošiljaka (koje su zamenjene digitalnim sredstvima komunikacije).

Sa druge, mogućnost online kupovine i kućne isporuke značajno je uticala na povećanje tražnje za paketima i ekspres uslugama.

Takvi trendovi primetni su i na sprskom tržištu – dok se obim broja pismonosnih pošiljaka od 2012. godine konstantno smanjvao, paketske usluge beležile su stalni rast: u unutrašnjem saobraćaju u 2019. godini bilo je duplo više paketa nego u 2012. godini. Još snažnija ekspanzija ubeležena je u međunarodnom prometu paketa, koji godišnje u proseku rastao oko 14%, pokazuju podaci Strategije razvoja poštanskih usluga Srbije od 2021. do 2025, koju je Vlada Srbije usvojila krajem juna.

Iako pomenuta Strategija na (očekivano) uopšten način govori o narednim koracima i planovima za razvoj segmenta poštanskih usluga (kroz nekoliko ključnih teza, o kojima će biti više reči kasnije), ovaj dokument interesantan je sa aspekta ilustrovanja promene trendova u Srbiji, kao i ilustrovanja odnosa pismo/paket/ekspres pošiljka u doba pre korone i pre e-commerce buma.

Usluge više cene

Kada se posmatra obim komercijalnih usluga, odnosno ekspres pošiljaka, kurirskih pošiljaka i paketa van domena univerzalne poštanske usluge u Republici Srbiji, primetan je značajanm konstantan rast ovih pošiljaka između 2012. i 2019. godine. Godišnja stoja rasta takvih vrsta proizvoda, u posmatranom periodu kretala se između 10% i 17%, tako da ukupan rast iznosi 150%, odnosno u 2019. godini ostvaren je obim od oko 39 miliona pošiljaka, navodi se u Strategiji.

Kakav je krajnji rezultat? Kada se sve sabere, iako je ukupan obim poštanskih usluga u 2019. za oko 6% manji od obima ostvarenog u 2012, ubeležen je rast ukupnog prihoda, kao posledica promene strukture poštanskih usluga: smanjenja ukupnog obima pismonosnih usluga (usluga „niže” cene) i rasta obima paketskih i komercijalnih usluga (usluge „više” cene).

Jedan od osnovnih razloga za ovako intenzivan rast paketskih, ekspres i kurirskih usluga je i ubrzani razvoj e-trgovine u Republici Srbiji poslednjih nekoliko godina. Imajući u vidu predviđeni dalji rast elektronske trgovine, posebno regulisanjem odvijanja prekograničnog paketskog saobraćaja, u narednom periodu očekuje se dalji rast ovih poštanskih usluga, što će pred poštanske operatore postaviti nove izazove, pre svega u segmentu cene i kvaliteta usluga, navodi se u Strategiji.

Na osnovu zvaničnih podataka RATEL-a od 31. decembra 2020. godine u Republici Srbiji ukupno je aktivan 51 operator (postoji još osam koji imaju dozvolu, ali su u statusuprkida obavljanja delatnosti). Osim JPO, koji ima i dozvolu za pružanje univerzalne poštanske usluge, još 50 operatora poseduje važeće dozvole za obavljanje poštanskih usluga.

Ekspanzija distributivne logistike

Razvoj sektora poštanskih usluga može značajno uticati na poslovanje svih privrednih subjekata. Kod velikih poslovnih sistema, koji nastoje da izdvoje sporedne delatnosti od osnovne, veliki deo istih mogu prepustiti poštanskim operatorima.

S druge strane, u sektoru malih i srednjih preduzeća poštanska delatnost pružanjem poštanskih, logističkih i marketinških usluga, ali i potpuno novih e-poštanskih usluga daje im mogućnost da kompletiraju svoj lanac vrednosti. Takođe, poslednjih godina primetna je ekspanzija preduzeća čija je osnovna delatnost distributivna logistika.

U prethodnom periodu sektor poštanskih usluga u Srbiji bio je fokusiran pre svega na pružanje tradicionalnih poštanskih usluga (pismonosnih pošiljaka i paketa). Međutim, razvoj savremenih tehnologija nametnuo je potrebu da budući razvoj poštanskih usluga, pored daljeg unapređenja univerzalne poštanske usluge i razvoja poštanske mreže, uključi i odluke vezane za: e-poštanske usluge, elektronsku trgovinu, digitalizaciju, međunarodno poslovanje, očekivanja korisnika i zadovoljenje njihovih potreba razvojem novih tehnologija i ponudom novih usluga.

Poštanska mreža zbog svoje dostupnosti i jedinstvenosti otvara nove mogućnosti za zadovoljenje potreba korisnika usluga na komunikacionom tržištu čime poštanski sektor postaje značajan činilac opšteg razvoja u uslovima digitalne ere, navode autori Strategije.

Opšti cilj razvoja poštanskih usluga u Srbiji do 2025. godine podrazumeva unapređenje zadovoljstva korisnika poštanskih usluga razvojem poštanskog tržišta i njegovom integracijom u globalne poštanske mreže, podsticanjem inovacija, podizanjem kvaliteta usluge i osiguranjem održivosti univerzalnog servisa.

On će biti realizovan kroz 5 posebnih ciljeva: (1) obezbeđenje pružanja dostupnih, pouzdanih i efikasnih poštanskih usluga u skladu sa direktivama EU i preporukama Svetskog poštanskog saveza; (2) osiguranje dostupnosti i održivosti univerzalnog poštanskog servisa u skladu sa potrebama korisnika i promenama na tržištu; (3) podsticanje razvoja novih poštanskih usluga kroz sinergiju sa IKT i saobraćajnom infrastrukturom, sa posebnim naglaskom na e-trgovinu; (4) unapređenje prekograničnog poštanskog saobraćaja i međunarodne saradnje; (5) unapređenje sigurnosti i bezbednosti svih učesnika u poštanskom saobraćaju i zaštite životne sredine i razvoj ljudskih resursa u poštanskoj delatnosti.

Kompletna Strategija razvoja poštanskih usluga 2021-2025. i akcioni plan za njeno sprovođenje, dostupni su na sajtu Vlade Srbije. 

 

 

 

Podeli na društvenim mrežama: