Važni su koridori, ali i lokalne veze – Koliko izgradnja infrastrukture utiče na održivi transport

Da postoji veza između ulaganja u infrastrukturu i povećanja društvenog bruto proizvoda pokazuju mnogobrojna istraživanja. Što je investicija vrednija, ona je locirana bliže nekom od koridora koji prolazi kroz Srbiju, a prosečna udaljenost proizvodnog, trgovinskog ili logističkog objekta od značajnih saobraćajnica je 22km. Regioni u našoj zemlji kroz koje prolaze koridori su razvijeniji u poređenju sa ostalima, kaže Slobodan Aćimović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Otvarajući panel Ekonomska vrednost-održivi transport u okviru online konferencije Javna ulaganja, kamen temeljac za razvoj društva, profesor Aćimović se zapitao – šta je sa lokalnim vezama, bilo da su u pitanju putevi ili pruge?

Pomoćnik direktora JP Putevi Srbije Slavoljub Tubić rekao je da to javno preduzeće vodi brigu i o lokalnim putevima.

– Oko 60% ukupne putne mreže Srbije čine upravo lokalni putevi. Mnogi od njih su i neasfaltirani, jer je logika: zašto graditi puteve tamo gde nema ljudi? Sa druge strane, odmah se kaže da nema ljudi – jer nema puteva – objasnio je Tubić.

Dragan Simović, član Nadzornog odbora i suvlasnik transportno-logističke kompanije M&M Militzer & Münch Serbia, dao je primer da su lokalni putevi i te kako važni i da postoje sela koja su “živa” i u sektoru privrede.

– Selo Stajkovce nedaleko od Leskovca ima 75 firmi koje zapošljavaju 2.000 radnika, a tim saobraćajnicama dnevno prođe oko 30 šlepera. Putevi su jako lošem stanju, ulice nisu asfaltirane, a time su i imovina preduzeća i bezbednost ljudi ugroženi. Te kompanije plaćaju sve poreze državi, pa se postavlja pitanje zašto nemaju iole kvalitetnu infrastrukturu – rekao je Simović.

On je saglasan da najveći broj velikih stranih investitora ima objekte blizu koridora, ali je podsetio i na domaću privredu i mala i srednja preduzeća koja su locirana širom naše zemlje.

– Nepostojanje adekvatne infrastrukture je veliki hendikep za njih i sprečava ih u rastu i razvoju. Moramo razmišljati i o njima.

U centralnom delu Srbije, u Šumadiji, smešten je MIND industrijski park, koji se nalazi 10 kilometara od Kragujevca. Na 160 hektara je izgrađeno 55.000 kvadrata proizvodnog i logističkog prostora, a u parku radi 1.000 ljudi.

– U drugoj fazi planiramo izgradnju još 250.000 kvadrata. Dosadašnja investicija od 60 mil EUR obuhvatila je i putnu infrastrukturu. Deo parka će biti i veliki logistički hub sa železničkim kolosekom, koji će spojiti industrijski park za železničkim Koridorom 10 – izjavio je Igor Mitrović, izvršni direktor MIND Real Estate, koji je govorio u ime MIND Group.

Održivi transport

Drumski transport, koji je najveći zagađivač, najzastupljeniji je u Srbiji, a železnica koja je ekološki prihvatljiva još nije dovoljno iskorišćena.

Nenad Stanisavljević, PR menadžer preduzeća Infrastruktura železnica Srbije, naglasio je da je modernizacija železničke infrastrukture u punom jeku. Grade se brze pruge, ali i lokalne pritoke. On je podsetio i da su vozovi u Srbiji išli 40 na sat, a da se to sada menja i da ćemo u narednih nekoliko godina imati mogućnost za razvoj na 200km na sat.

– Prvo što strani investitori pitaju jeste da li u blizini postoji pruga i savremena železnica. Železnica pokazuje snagu jedne države – rekao je Stanisavljević i ocenio da je potrebno četiri-pet godina da se železnica podigne na nivo koji je potreban privredi i građanima.

Dok se pruga ne izgradi, postoje i rešenja za manje zagađenje u drumskom sektoru, kazao je Dragan Simović.

– Smanjenje emitovanja CO2 u atmosferu je tema o kojoj se sve više priča u Srbiji. Veliki broj investirora zahteva izveštaj o tome koliko ste CO2 emitovali u obavljanju poslova za njih. O tome se sve češće vodi računa i prilikom dodeljivanja poslova i tendera. Sve više kompanija zahteva da se u transport uključe ekološka vozila – na primer kamioni na gas – dodao je Simović.

 

Podeli na društvenim mrežama: