LOGISTIČKE nekretnine – cene i trendovi na vodećim evropskim tržištima

Dok nedavne prognoze analitičara pokazuju da Srbija i u 2022. godini ostaje u fokusu interesovanja investitora u skladišne kapacitete u ovom regionu, zanimljivo je pogledati kako se situacija razvija na vodećim evropskim tržištima i kakvi trendovi se tamo očekuju.

Verkehrsrundschau.de piše da je nemačko tržište logističkih nekretnina “u prvom kvartalu 2022. ostvarilo rekordne rezultate”, dodajući da je potražnja velika i to ne samo u velikim gradskim jezgrima, da raste zauzetost kapaciteta, kao i troškovi zakupa i izgradnje. Ipak, hoće li se ovaj trend nastaviti, zavisiće i od opštih ekonomskih uslova, navodi ovaj nemački portal, pozivajući se na analizu PNB Paribas banke.

Velike razlike u regionima 

Ono što je interesantno kada se govori o ovoj zemlji, jesu značajne razlike u regionima. Naime, sa izuzetkom Berlina (487.000 kvadratnih metara prometa u logističkim nekretninama; što je povećanje od 225% u odnosu na prethodnu godinu), Štutgarta (64.000 m2; povećanje od 42%) i Diseldorfa (54.000 m2; povećanje od 8%) sve druge velike lokacije zapravo beleže pad u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, ne treba zaboraviti da je takav rezultat povezan i sa visokom prošlogodišnjom osnovom za poređenje. Na primer, Hamburg (125.000 kvadratnih metara prostora; pad od 3%), Keln (99.000 kvadratnih metara; pad od 17%), Lajpcig (89.000 kvadratnih metara; pad od 18%) i Minhen (51.000 kvadratnih metara; pad od 25%), svejedno su postigli rezultate znatno iznad njihovog desetogodišnjeg godišnjeg proseka, prema BNP-u.

Sa druge strane. Frankfurt na Majni nije uspeo da nastavi trend snažnih performansi iz prethodnih kvartala – sa 47.000 kvadratnih metara logističkog prostora i padom od 59%, ova metropola imala je jedan od najslabijih početaka godine dosada. Prema BNP-u, taj pad je posledica nedostatka ponude, kao rezultat velikog prometa zakupnina u nedavnoj prošlosti.

Kao rezultat nedostatka kapaciteta u pomenutim logističkim regionima, povećana je i zauzetost prostora van urbanih centara: ukupno 1,3 miliona kvadratnih metara, odnosno čak 47% iznad višegodišnjeg proseka.

Cene zakupa rastu

Analitičari navode i rastući značaj e-trgovine, reorganizaciju lanaca snabdevanja ili velike procese restrukturiranja u industriji kao trendove koji podstiču rekordne rezultate u oblasti logističkih nekretnina.

Pored velike potražnje u kombinaciji sa velikom apsorpcijom prostora, povećani troškovi izgradnje doveli su i do povećanja cena zakupa (i prosečnih renta i prime renta, u proseku za 4% u širim gradskim područjima oko metropola).

Najveći rast zakupnina (prime-rents) zabeležen je u Dizeldorfu, gde je došlo do povećanja od 60 centi na 6,70 evra po kvadratu.

Najskuplji su i dalje Berlin (7,50 evra po kvadratu; rast od 4%) i Minhen (7,50 evra po kvadratu; rast 4%). Slede Frankfurt (7,20 evra po kvadratu; rast od tri odsto), Štutgart (7,10 evra po kvadratu; rast od 1%) i Hamburg (6,75 evra po kvadratu; rast od 7%) slede procente), Keln (6,00 evra po kvadratu; povećanje od 3%) i Lajpcig (4,65 evra po metru kvadratnom; povećanje od 1%).

Izvor: verkehrsrundschau.de

Podeli na društvenim mrežama: