Pitanja i odgovori

 

Mnogi čitaoci nam šalju pitanja u vezi sa određenim aspektima transporta robe. Kako bismo odgovorili na mnogobrojna pitanja, odlučili smo da se u vezi sa ovom oblašću posavetujemo sa ekspertima i obezbedimo vam adekvatne odgovore.

Pošaljite nam pitanje u vezi sa transportom robe, skladištenjem, carinskim procedurama, potrebnom dokumentacijom, carinskim prekršajima, međunarodnim ugovorima, pravnim pitanjima, osiguranjem robe, osiguranjem prevoznika…

Čekaju vas odgovori kompetentnih stručnjaka. Pratite nas i budite u toku – novo pitanje i odgovor vas čekaju svake nedelje!

Osiguranje

U nastavku se nalazi lista okolnosti koje predstavljaju generatore rizika za prevoznika u drumskom saobraćaju. Do njega se došlo analizom naloga za prevoz, odštetnih zahteva, sudskih presuda i CMR polisa. 1. Postojanje pismenog naloga za utovar (ugovor o prevozu) u kojem su jasno i potpuno navedene obaveze pošiljaoca i prevoznika. Trebalo bi imati pisani nalog za utovar (ugovor o prevozu) koji jasno i potpuno navodi potrebne informacije i obaveze pošiljaoca i prevoznika kako bi se prevoz mogao odvijati nesmetano i koji ne sadrži besmislene ili pravno ništavne odredbe. Ne zaboraviti da CMR tovarni list nije ugovor o prevozu, već samo dokaz o sklopljenom ugovoru o prevozu. Kada CMR tovarni list odstupa od ugovora, prednost ima ugovor. Ugovor nije nužno dokument koji su potpisale obe strane. Često će to biti faks, e-pošta, SMS poruke. Obično rekonstrukcija ugovorenih uslova između strana nije problem, a ugovori zaključeni usmeno, npr. telefonom, bi trebalo da su retki. 2. Na utovar postaviti vozilo u savršenom tehničkom stanju koje je pogodno za prevoz ugovorene pošiljke. Ukoliko dođe do oštećenja ili gubitka pošiljke ili prekoračenja roka isporuke zbog kvarova na vozilu, prevoznik u međunarodnom drumskom saobraćaju neće moći da izbegne odgovornost – videti čl. 17 st. 3 CMR konvencije. 3. Uveriti se da je CMR tovarni list što detaljnije popunjen. CMR tovarni list koji nisu potpisali pošiljalac i prevoznik je nevažeći. Uredno popunjen tovarni list (čl. 5 CMR, obostrano potpisan) je u skladu sa čl. 9 st. 1 CMR dokumentovani dokaz i stvara oborivu pretpostavku o:
  • Zaključenjenju ugovora o prevozu;
  • Preuzimanju robe;
  • Uslovima ugovora o prevozu;
  • Stanju ambalaže, čl. 9 st. 2 CMR
  • Broju koleta (čl. 9 st. 2 CMR);
  • Njihovim odgovarajućim oznakama, brojkama (čl. 9 st. 2 CMR);
  • Nedostatku obaveštenja o prirodi opasne robe, čl. 22 st. 1 CMR¹.
Overeni/potpisani CMR tovarni list je dokaz da je prevoz izvršen i da je pošiljka isporučena ovlašćenom primaocu. Ova „potvrda“ od strane primaoca treba da bude učinjena u obliku čitljivog potpisa ili potpisa zajedno sa imenom osobe koja potvrđuje prijem pošiljke i poželjno, naravno, pečatom ili drugom čitljivom naznakom primaoca. Propisno overen CMR tovarni list je dokument koji pošiljalac redovno zahteva kako bi prevoznikdokazao svoje pravo na prevozninu. 4. Sudbina prevoznika je u rukama vozača. Uspešno izvršenje prevoza zavisi pre svega od znanja vozača, praktičnih veština, obuke, osećaja odgovornosti, motivacijei i odanosti poslodavcu. Vozač je osoba koju prevoznik koristi za izvršenje ugovora o prevozu i stoga je odgovoran za sve radnje i propuste koje je učinio vozač – videti čl. 3 i čl. 29 CMR konvencije.Treba pažljivo birati vozače, obučavati ih i upoznati ih sa procedurama. 5. Pažljivo proveriti da li potprevoznik koji je angažan da izvrši prevoz pruža isti kvalitet usluge koji se garantuje pošiljaocu u skladu sa nalogom za prevoz. Kao što je prevoznik odgovoran za radnje ili propuste svojih vozača, dispečera i celog osoblja uključenog u izvršenje ugovora o prevozu, odgovoran je takođe i za svog potprevoznika – na isti način kao da je sam obavio prevoz svojim vozilima – videti čl. 3 CMR konvencije. U vezi provere potprevoznika videti ranije objavljene odgovore na pitanja. Primer: prevoznik treba da izvrši prevoz rashlađene robe za svog nalogodavca. On angažuje potprevoznika da to uradi. Međutim, potprevoznik koristi kamion sa neispravnim rashladnim uređajem, tako da se sva roba pokvarila. U ovom slučaju, prevoznik odgovara svom nalogodavcu za nastalu štetu kao da je sam izvršio prevoz. Prevoznik uvek snosi rizik da potprevoznik nije u mogućnosti da plati štetu. Prevoznik ne može da se opravda kod svog nalogodavca da njegov potprevoznik, koji je na kraju odgovoran za štetu, ne može da je plati. Iz tog razloga, prilikom izbora potprevoznika, neophodno je proveriti da li podprevoznik ima polisu osiguranja od odgovornosti u prevozu. 6. Posada vozila treba da proveri stanje pošiljke i količinu robe primljene na prevoz u trenutku preuzimanja. Ova provera je važna mogućnost za prevoznika da pismenom rezervacijom i daljim postupanjem prema pošiljaocu ukaže na očigledne nedostatke u pakovanju pošiljke, u njenom utovaru, slaganju i obezbeđivanju na vozilu i da proceni da li je roba upakovana, utovarena i obezbeđena na način da odgovara propisima za bezbedan prevoz. Ako vozaču nije dozvoljeno da prisustvuje utovaru, treba da stavi primedbu na CMR-tovarnom listu ili da obavesti svog dispečera telefonom i zatraži instrukcije. Nekoliko činjenica u vezi pakovanja i utovara robe na vozilo:
  • Dužnost odgovarajućeg pakovanja robe je na pošiljaocu – Čl. 10 CMR
  • Pakovanje robe mora da pruži zaštitu od uobičajenih rizika, uključujući i naglo kočenje
  • Prevoznik nije ekspert za pakovanje.
  • Samo iskusni veštak može u slučaju štete da presudi da li je pakovanje dobro za konkretan prevoz.
  • Dužnost je prevoznika da upozori pošiljaoca prilikom preuzimanja na manjkavo stanje robe i njenog pakovanja – uneti reklamaciju u tovarni list, poželjno u rubriku 18: „Carrier objections and remarks“ – čl. 8 st. 1 b) CMR
  • CMR konvencija ne određuje koja strana iz ugovora o prevozu je obavezna da izvrši operacije utovara i istovara, ostavljajući to pitanje da bude ugovorom regulisano.
  • U nedostatku ugovornih odredbi, ako se primenjuje srpsko pravo, onda važi sledeća odredba iz Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju, čl. 43 i 44:Pošiljalac utovara stvar u vozilo, a istovara je primalac, ako ugovorom o prevozu stvari nije drukčije određeno. Pri utovaru stvari u vozilo pošiljalac se mora pridržavati uputstava prevozioca koja se odnose na raspored stvari u vozilu i na ostale okolnosti koje bi mogle uticati na sigurnost lica, vozila i stvari u vozilu.
  • Dovoljna je sama činjenica da je pošiljalac obavio radnje manipulacije, utovara i slaganja robe da teret dokazivanja prebačen sa prevoznika na imaoca prava čl. 17 st. 4 tačka c CMR konvencije
PREDLOG: ugovorom/nalogom za utovar definisati čije su obaveze pojedine utovarne aktivnosti. 7. Ugovorna kazna se može ugovoriti samo za one odgovornosti koje nisu navedene u CMR konvenciji. Inače bi dogovor o ugovornim kaznama bio ništavan u skladu sa čl. 41 CMR. Dakle, validna je ugovorna kazna za sledeće slučajeve npr: zakašnjenje u postavljanju vozila na utovar, za postavljanje neispravnog ili neadekvatnog vozila, za prekoračenje ugovorenog roka za dostavljanje potpisanog CMR tovarnog lista, otkazivanje naloga za utovar i sl. 8. Prevozi sa ugovorenim rokom isporuke, prevozi hladnjačama ili prevozi robe velike vrednosti traže uvek veće standarde u pogledu organizacije, planiranja, izvršenja. U takvim slučajevima će sudovi imati i veće zahteve u pogledu mera koje je prevoznik preduzeo u konkretnom slučaju da do štete ne dođe: parkiranje, vrsta vozila, dva vozača, mere zaštite, planiranje putovanja, procedure u firmi, da li postoje i proveravanje da li se poštuju, iskustvo vozača, proveravanje funkcionalnosti vozila i njegove opreme… U slučaju pošiljaka sa ugovorenim rokom isporuke – npr. komponente i rezervni delovi za automobilske kompanije (just-in-time isporuke) ,treba očekivati da će bilo kakvo prekoračenje roka isporuke dovesti do odštetnog zahteva za čisto finansijsku štetu (zamenska isporuka, plate radnika u proizvodnji, angažovanje dodatne radne snage, ugovoreni penali…). Pošto je ograničenje za zakašnjenje jedna prevoznina, imalac prava će uvek potraživati pun iznos štete u skladu sa čl. 29 CMR. 9. Obratiti pažnju na kvalitet CMR osiguranja. Odgovornost i osiguranje od odgovornosti bi trebalo da se slažu, kao lonac i poklopac. Ukoliko je poklopac premali, postoje neosigurani rizici. Ukoliko je poklopac preveliki, plaća se vise premije nego što je neophodno². U Srbiji polise CMR osiguranja predstavljaju kompromis između stvarno pruženog pokrića i stvarnih potreba prevoznika jer su premije izuzetno niske, a sam proizvod ne spade među profitabilnije. CMR polise osiguranja predstavljaju dobrovoljno osiguranje ugovorne (profesionalne) odgovornosti koje je u stvarnosti obavezno jer pošiljaoci ne žele da predaju robu prevozniku koji ne poseduje potvrdu o sklopljenom osiguranju. CMR polise nisu polise autoodgovornosti koje imaju identično pokriće koje je propisala država i koje ne sme da se menja voljom ugovornih strana. Polise CMR osiguranja koje izdaju osiguravači pokrivaju glavnu odgovornost o kojoj govori CMR konvencija, a to je prema čl. 17 CMR: potpun ili delimičan gubitak robe i za oštećenje iste koje nastupi od vremena preuzimanja robe do vremena isporuke, kao i za ma kakvo zakašnjenje u isporuci. Međutim suština pokrića je upravo u isključenjima koja se razlikuju od kuće do kuće kao i mogućnosti ugovaranja nekih dopunskih pokrića koja se ne tiču direktno odgovornosti prema CMR konvenciji (npr. troškovi koje prevoznik snosi poput spašavanja robe, uništenja oštećene robe, čišćenja puta prema naredbi nadležnih organa). Kao tipični primeri gde dolazi do velikih problema jeste tumačenje odgovornosti i pokriće iz osiguranje čl. 23 st. 4 CMR konvencije, pitanje parkinga, migranata… Svakako, osiguranje ne treba da bude zamena za nemanje ili nepoštovanje procedura i dobrih običaja od strane prevoznika. 10. Sporove sa nalogodavcem treba rešavati van suda. Takva praksa će uvek biti jeftinija od dugotrajnog i skupog sudskog procesa u kojem spor neće uvek rešavati sudije za koje je drumski prevoz tereta i pravo međunarodnog transporta svakodnevni posao. Kada su slučajevi komplikovaniji, nije loša ideja angažovati specijalizovane pravnike od samog početka. Generali Osiguranje Srbija a.d.o. nudi odgovarajuće osiguravajuće pokriće kako za izvršne prevoznike, tako i za ugovorne prevoznike i pruža adekvatnu podršku i zaštitu u slučaju štetnih događaja.
  1. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 215
  2.  Horst-Dietrich Thonfeld, Haftung und Versicherung, Bildungswerk Spedition und Logistik; 6., edition 2009, str. 11
Category: Osiguranje

ODGOVORNOST PREVOZNIKA

Ako pogledamo čl. 648 st. 2 ZOO vidimo da se prevoznikom smatra kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz naknadu). Iz ove odredbe sledi bi se neko smatrao prevoznikom, on ne mora da poseduje sopstvena vozila. (1)

U tom smislu postoji podela prevoznika na ugovorne i izvršne:

  • Ugovorni prevoznik je prevoznik koji sa pošiljaocem zaključuje ugovor o prevozu;
  • Izvršni prevoznik je prevoznik koji nije zaključio ugovor o prevozu sa pošiljaocem, a kome je ugovorni prevoznik poverio izvršenje prevoza – prevoznik koji stvarno izvršava prevoz

Čl. 648 st. 1 ZOO glasi: Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na određeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da mu za to isplati određenu naknadu.

Pored opštih odredbi o ugovornoj odgovornosti čl. 262 – 269 ZOO i o prevozu u članovima 648 do člana 685 u Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. Godine, a koje su opšteg karaktera, odgovornost prevoznika uređuje se i drugim zakonima koji se odnose na pojedine grane saobraćaja:

  • Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju,
  • Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju,
  • Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju,
  • Zakon o trgovačkom brodarstvu
  • U oblasti poštanskih usluga: Zakon o poštanskim uslugama

Ugovorne strane:

  1. Pošiljalac – Pošiljalac je lice koje poverava u sopstveno ime prevoz robe. Nije neophodno da pošiljačac bude vlasnik robe. Takođe špediter, koji u svoje ime, ali za račun nalogodavca prevozniku daje nalog za prevoz, se smatra pošiljaocem, a samim tim i ugovornom stranom iz ugovora o prevozu.
  2. Prevoznik – lice koje se ugovorom obavezalo da izvrši prevoz. Prevoznik ne mora da izvrši prevoz svojim vozilima već može da se služi trećim licima (potprevoznicima)

Ko je ugovorni partner u transportnom pravu često može da se odredi na osnovu kupoprodajnog ugovora, koji je zaključen između pošiljaoca i primaoca, takođe i na osnovu Incotermsa koji je u ugovoru korišćen.

ODGOVORNOST ŠPEDITERA

Špediter se najčešće opisuje kao organizator prevoza robe svog nalogodavca (prodavca, izvoznika) i povremeno kao „arhitekta“ transporta. Poređenje sa aritektom se podudara u više aspekata. Arhitekta osmišljava i oblikuje zgradu za svog klijenta, obraća pažnju na poštovanje propisa i zakona, bira odgovarajuće materijale i firme za izvođenje radova i procenjuje troškove. On zaključuje relevantne ugovore i nadgleda izvođenje radova u pogledu kvaliteta i pridržavanja rokova.

To je slično kao i kod špeditera – otpremnika: kada dobije nalog od nalogodavca (prodavca, izvoznika) da se roba preveze u neku prekomorsku zemlju, ovaj transport mora da bude isplaniran u pogledu povezivanja više vrsta prevoza i vremenskog rasporeda kao i u pogledu troškova prevoza. Takođe neophodno je pridržavanje uvoznih, izvoznih i carinskih propisa. Dalje, neophodno je pripremiti odgovarajuću dokumentaciju i zaključiti ugovore o prevozu i ostale neophodne ugovore. Za vreme prevoza, špediter se brine da izvršenje naloga teče besprekorno i blagovremeno.

Špediter (otpremnik) zaključuje ugovor o prevozu (i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza) u svoje ime, a za račun nalogodavca, osim ako ugovorom nije predviđeno da to može učiniti u ime i za račun nalogodavca (čl. 827 ZOO). (2) Dakle, ugovor o špediciji je takav ugovor koji obavezuje jednu ugovornu stranu da organizuje otpremu stvari usvoje ime, a po nalogu i za račun druge ugovorne strane, uz naknadu (nagrada, provizija).

U tome je razlika između špeditera i prevoznika.

Ugovorne strane:

  1. Komitent, nalogodavac, klijent – lice koje izdaje nalog i za čiji račun se organizuje otprema stvari
  2. Špediter, otpremnik – organizuje otpremu stvari u svoje ime, a za tuđi račun

U osnovi špediter zaključuje neophodne ugovore (ugovore o špediciji, prevozu, pomorskom prevozu, uskladištenju i ostale ugovore koji su uobičajeni za špeditersku delatnost) u svoje ime. Špediter je tada npr. ugovorna strana izvršnog prevoznika i pravno gledano pošiljalac.

ZOO izričito propisuje (čl. 834. st. 1.) da je špediter, za razliku od prevoznika, odgovoran samo za izbor prevoznika (i druga lica sa kojima je zaključio ugovor prilikom izvršenja naloga – skladištenje robe, itd.), ali ne i za njihov rad. Tada se govori o tzv. klasičnoj špediciji.

Međutim ZOO predviđa i situacije kada špediter može da odgovara i za rad ovih lica u četiri slučaja (3):

  • Prvi slučaj je kada je špediter takođe prevoznik. Naime, ako je špediter izvršio prevoz ili deo prevoza, ima prava i obaveze prevoznika (član 836. ZOO-a)
  • Otprema sa fiksnom naknadom – u slučaju kada je ugovorom o otpremi utvrđen ukupan iznos (naknada) za izvršenje pošiljke, špediter je uvek odgovoran za rad lica koja se koriste na osnovu ovlašćenja iz ugovora (član 844, stav 2 ZOO).
  • Kada je špediter izvršenje dobijenog naloga poverio drugom otpremniku – podšpediteru, i tada će odgovarati za njegov rad, osim ako nalog sadrži izričito ili prećutno ovlašćenje otpremniku da poveri izvršenje naloga drugom otpremniku, ili ako je to očito u interesu nalogodavca, u kojim slučajevima će odgovarati samo za izbor podšpeditera (čl. 834. st. 2. i 3. ZOO).
  • Zbirna otprema – u tom slučaju, špediter odgovara za gubitak ili oštećenje stvari nastale za vreme prevoza do kojih ne bi došlo da nije bilo zbirne otpreme (čl. 845. st. 3. ZOO). U praksi imamo kombinaciju zbirne otpreme i otprema sa fiksnom naknadom. Zato špediter odgovara za rad svih lica koja su učestvovala u izvršenju zbirne otpreme.

Na kraju od značaja je spomenti i opšte uslove poslovanja špeditera:

– Posebne uzanse u poslovanju špediterskih društava u Republici Srbiji „Službeni glasnik RS“, broj 99 od 18. decembra 2018;
– Opšti uslovi poslovanja međunarodnih logističara i špeditera Srbije „Službeni glasnik RS”, broj 105 od 14. novembra 2008.

U nastavku prikazujemo pregled transportnog prava u Srbiji: (4)

OSIGURANJE ODGOVORNOSTI PREVOZNIKA I ŠPEDITERA

U Srbiji se polise CMR osiguranja (polise osiguranja odgovornosti drumskog prevoznika) izdaju isključivo vezano za reg. oznaku vozila odnosno pokrivaju isključivo izvršne prevoznike. Za ugovorne prevoznike u Srbijije to ogroman problem jer se u slučaju štete oni oslanjaju isključivo na polisuizvršnog prevoznika. Navedena okolnost je vrlo nepovoljna jer:

– nema osiguravajućeg pokrića za ugovore o prevozu koje zaključuje ugovorni prevoznik sa svojim nalogodavcem
– se ugovorni prevoznik oslanja na nepouzdaneCMR polise stvarnih prevoznika za koje nema predstavu koja je širina pokrića odnosno šta su isključenja (npr. alkoholizam, migranti, predaja robe neovlašćenom licu, kršenje saobraćajnih propisa, nameran postupak i gruba nepažnja zaposlenih…).

Vrlo je važno ne mešati ugovor o špediciji sa ugovorom o prevozu. To se pre svega misli na situacije kada je Osiguranik ubeđen da prihvatanje naloga za prevoz predstavlja sklapanje ugovora o špediciji i da on svom nalogodavcu odgovara samo za izbor izvršnog prevoznika.

U tom smislu kada se zaključuje polisa osiguranja odgovornosti špeditera apsolutno treba uključiti i CMR osiguranje ukoliko Osiguranik-špediter zaključuje ugovore o prevozu sa nalogodavcem ili ukoliko se radi o posebnim vrstama špedicije (kada špediter sam vrši drumski prevoz robe, kod otpreme sa fiksnom naknadom i zbirne otpreme). Važno je istaći da ovim osiguranjem nije pokrivena odgovornost Osiguranika kao izvršnog prevoznika u ostalim granama saobraćaja za šta postoje posebne polise (avioprevoznik na londonskom tržištu kupuje polisu, za brodare postoje P&I klubovi…).

Generali Osiguranje Srbija a.d.o. može da ponudi proizvod koji predstavlja kombinaciju osiguranja odgovornosti špeditera i CMR osiguranja. To je jedini način na koji mogu biti adekvatno zaštićeni interesi Osiguranika u ulozi špeditera i ugovornog i izvršnog prevoznika.

_______________________________________________________________

  1. Ukoliko uzmemo primer drumskog transporta, postoje firme koje ne poseduju sopstvena vozila i koje sklapaju ugovore o prevozu sa svojim komitentima na osnovu naloga za utovar, a onda te naloge prosleđuju potprevoznicima i zarađuju na razlici. Tako se pravi lanac prevoznika od kojih svaki od njih zaradi na razlici po kojoj je kupio i prodao nalog. Osnov za ovakvu odgovornost nalazi se u čl. 3 CMR konvencije i čl 91. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju.
  2. https://www.pravo.unizg.hr/POP/predmet/pop_a/studenti_pitaju/aktualna_pitanja/odgovornost_speditera
  3. https://www.pravo.unizg.hr/POP/predmet/pop_a/studenti_pitaju/aktualna_pitanja/odgovornost_speditera
  4. Kao osnova je poslužila šema preuzeta iz knjige: Axel Salzmann, Hubert Valder, Haftung und Versicherung, Verlag Heinrich Vogel, 5. Auflage, 2018, str. 11. Napomena: u transportno pravo je dodato i pravo skladištara jer u današnje vreme špediteri se bave i skladištenjem robe.
Category: Osiguranje

Tovarni list je isprava kojom se potvrđuje da je zaključen ugovor o prevozu robe, odnosno tereta. Koristi se u svim granama prevoza – kopnenom, pomorskom, vazdušnom i mešovitom (multimodalnom) prevozu (1).

CMR tovarni list kao i podaci koji se u njega unose imaju mnogo veći značaj nego tovarni list u domaćem drumskom prevozu.

Značaj CMR tovarnog lista (2):

1) Kao dokazno sredstvo o zaključenom ugovoru o prevozu i nepravilnostima

2) Kao “pravna osnova”, dokument za davanje instrukcija i koji određuje pravo na raspolaganje robom

1) CMR tovarni list kao dokazno sredstvo:

Uredno popunjen tovarni list (čl. 5 CMR, obostrano potpisan) je u skladu sa članom 9 st. 1 CMR dokumentovani dokaz i stvara oborivu pretpostavku o:

  • Zaključenjenju ugovora o prevozu;
  • Preuzimanju robe;
  • Uslovima ugovora o prevozu;
  • Stanju ambalaže, čl. 9 st. 2 CMR
  • Broju koleta (čl. 9 st. 2 CMR);
  • Njihovim odgovarajućim oznakama, brojkama (čl. 9 st. 2 CMR);
  • Nedostatku obaveštenja o prirodi opasne robe, čl. 22 st. 1 CMR (3).

Prema čl. 4 CMR, ugovor o prevozu se potvrđuje ispostavljanjem CMR tovarnog lista. Odsutnost, neispravnost ili gubitak tovarnog lista neće imati uticaja na postojanje ili valjanost ugovora o prevozu i odredbe CMR konvencije se i dalje primenjuju (4). Ono što je odlučujuće jeste da li su ispunjeni uslovi iz čl.1 i čl.2 CMR konvencije koji govore o opsegu primene. Dakle, tovarni list ne predstavlja ugovor o prevozu tako da u slučaju da on nije izdat, postojanje ugovora može se (i mora) dokazivati drugim sredstvima. Kada je izdat, tovarni list je (oborivi) dokaz ne samo o postojanju nego i o sadržaju ugovora o prevozu. Međutim, nepostojanje, nevaljanost ili gubitak tovarnog lista ne utiče na valjanost samog ugovora o prevozu (5).

CMR konvencija pojedinim odredbama određuje da određene pravne posledice nastaju samo ako je CMR tovarni list potpisan od strane pošiljaoca i prevoznika. Jedna od njih jeste da ako ne postoje primedbe prevoznika na tovarnom listu, prema čl. 8 st. 2 CMR i čl. 9 st. 2 CMR oboriva pretpostavkada su roba i ambalaža preuzete na prevoz u naizgled dobrom stanju i da se broj paketa i njihove oznake i brojevi odgovarali podacima navedenim u tovarnom listu. (6) Nepridržavanje prevoznika gore navedenih odredbi ne dovodi automatski do obaveze na isplatu štete već isključivo otežava poziciju prevoznika u smislu prebacivanja tereta dokazivanja.

Kako bi prevoznik sačuvao svoju povoljnu poziciju u smislu tereta dokazivanja neophodno je da izvrši sledeće:

  • Provera robe i provera sa podacima u CMR tovarnom listu
  • Unošenje opravdanih primedbi u CMR tovarni list.

VAŽNO: ukoliko prevozniku nije omogućeno da obavi neophodne provere (npr. roba je preuzeta u plombiranom kontejneru ili nemogućnost prisustva na utovaru), on apsolutno mora da unese takvu primedbu na sve primerke CMR tovarnog lista (7).

2) CMR tovarni list kao “pravna osnova”

CMR konvencija sadrži pojedne odredbe da određeni dogovori moraju biti uneti u CMR tovarni list ukoliko se želi da budu važeći. Ovo se tiče dogovora koji predstavljaju posebno povećani rizik za prevoznika ili pošiljaoca, tako da njihov unos u CMR tovarni list obavezujući i ima upozoravajuće značenje. To svakako zahteva postojanje potpisanog CMR tovarnog lista od strane pošiljaoca i prevoznika (8). U tom smislu CMR tovarni list ne predstavlja samo dokazni, već i obavezujući dokument:

– upotreba otvorenih nepokrivenih vozila (čl. 17 st. 4 a) CMR

– deklaracija veće vrednosti (čl. 24 CMR) ili posebnog interesa u isporuci (čl. 26 CMR)

– solidarna odgovornost uzastopnih prevoznika, čl. 34 CMR

CMR konvencija takođe sadrži pojedne odredbe tako da određene pravne posledice nastaju samo onda kada je CMR tovarni list pravilno izdat, odnosno potpisan od strane pošiljaoca i prevoznika (9):

– rezultati merenja, koji obavezuju ugovorne strane, moraju da se unesu u CMR tovarni list, čl. 8 st. 3 CMR

– Prevoznik mora da unese primedbe koje se tiču stanja i količine robe preuzete na prevoz, čl. 8 st. 2 CMR i čl. 9 st. 2 CMR

– Pravo pošiljaoca da raspolaže robom, tj. Da daje instrukcije prevozniku zavisi od CMR tovarnog lista, čl. 12 CMR. Predajom drugog primerka tovarnog lista primaocu, primlac stiče pravo da raspolaže robom

– Primalac koji zahteva predaju drugog primerka tovarnog lista mora da plati troškove predviđene tovarnim listom, čl. 13 st. 2 CMR
– Obaveštenje o prirodi opasne robe, čl. 22 CMR

– Sukcesivni prevoznik može da unese primedbe u CMR tovarni list, čl. 35 st. 1 CMR

Pravne posledice nedostatka ili netačnosti podataka rezultiraju direktno iz CMR konvencije (npr članovi 4, 7, 9, 11, 24, 26 CMR ) i vodi do smanjene dokazne snage dokumenta (čl. 9 st. 2) (10).

KO JE U OBAVEZI DA PRIPREMI CMR TOVARNI LIST?

CMR konvencija ne daje odgovor na pitanje ko mora da popuni CMR tovarni list; to može da uradi bilo pošiljalac bilo prevoznik. Može se pretpostaviti da, s obzirom da čl. 5. st.1 CMR kaže da „Prvi primerak biće predat pošiljaocu“, prevoznik treba da izda tovarni list. Međutim, takođe, čl. 5. st. 1 CMR zahteva da tovarni list prvo bude potpisan od strane pošiljaoca u kom slučaju tri primerka se predaju prevozniku kako bi ih potpisao.

Svi neophodni podaci kako bi se kompletirala IRU forma tovarnog lista, osim 5 polja od ukupno 24, dolaze od strane pošiljaoca. Prema čl. 7 st. 1 CMR , pošiljalac je odgovoran za sve greške na tovarnom istu, bar što se tiče obaveznih podataka (osim 4 podatka) i svih „gde je to primenljivo“ podataka; ukoliko prevoznik unosi ove podatke u tovarni list, to rade u ime pošiljaoca.

Kako se popunjava CMR tovarni list može se videti na sledećem sajtu:

(11)

Jezik koji se koristi u CMR tovarnom listu nije određen u CMR konvenciji. U trenutku potpisivanja, svaka strana ugovora o prevozu ima parvo da potpiše dokumentaciju na jeziku koji razumeju.

Čl. 6 pravi razliku između podataka u CMR tovarnom listu:

  • Minimalni / obavezni podaci, st. 1
  • Podaci koje ugovorne strane smatraju korisnim, st. 3,
  • Dodatni / Obavezni podaci, st. 2.

Tovarni list u drumskom transportu nije ni tako složen ni tako formalan akt kao tovarni list u železničkom transportu. Načelno je svaki drumski transporter ovlašćen da sam uređuje obrazac tovarnog lista, odnosno CMR konvencija ne zahteva bilo kakvu određenu formu za CMR tovarni list. Čl. 6 CMR navodi koji se tačno podaci moraju na njemu nalaziti. Ipak, u praksi, u pogledu sadržine se upotrebljava jednoobrazni obrazac tovarnog lista koji je izradila Međunarodna unija za drumski saobraćaj IRU (International Road Transport Union), a sve u cilju kako bi se pružila pomoć prevoznicima. 1976 je IRU predložio model tovarnog lista koji zadovoljava zahteve CMR konvencije, dok je 2007 ovaj model ažuriran kako bi bolje zadovoljavao potrebe ugovornih strana i kako bi olakšao korišćenje tovarnog lista. Ovaj model može da se preuzme sa IRU sajta (12). CMR tovarni list se priprema na tri jezika.

To pomaže da tovarni list bude prihvaćen širom Evrope. Kada se proverava od strane carine i policije, tovarni list mora da bude prezentovan. Na kraju, većina zemalja smatra CMR tovarni list kao kontrolni dokument koji se mora nalaziti u vozilu zajedno sa robom. U tom slučaju, njegovo odsustvo može dovesti do ozbiljnih prekršaja i kazni (13).

Tovarni list se uobičajeno sastoji od 4 primerka: 1 original crvene boje za pošiljaoca; jedan original plave boje za primaoca (primerak koji prati robu tokom celog puta); jedan original zelene boje i kopija crne boje za prevoznika (za administrativne procedure). Kada prevoznik primi robu pošiljalac i prevoznik potpisuju crveni, plavi i zeleni primerak. Pošiljaocu ostaje crveni primerak. Prilikom isporuke primalac potpisuje plavi i zeleni primerak i ostaje mu plavi. Prevoznik zadržava zeleni i crni (14).

Autor teksta Generali Srbija. Napomena: ovo je prvi deo teksta.

____________________________________________________________

1. A. Kumpan, J. Marin, Teretni list u kopnenom, pomorskom i zračnom prijevozu, PPP god. 48 (2009), str. 57

2. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 213

3. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 215

4. Pošto ne postoje bliže odredbe u čl. 4 CMR konvencije, na pitanje kako se zaključuje ugovor o prevozu mora da da nacionalo pravo. Prema srpskom pravu je ugovor realan prema odredbi iz čl. 33 st. 2: Ugovor o prevozu stvari smatra se zaključenim kad prevoznik primi stvari na prevoz – realna forma ugovora. Dakle, za postojanje ugovora neophodna je predaja stvari. Sporazum ugovornih strana o bitnim elemntima ugovora pre predaje stvari radi prevoza ima karakter predugovora.

5.  A. Kumpan, J. Marin, Teretni list u kopnenom, pomorskom i zračnom prijevozu, PPP god. 48 (2009), str. 60

6. Adriana Vincenca Padovan, Osiguranje : Hrvatski časopis za teoriju i praksu osiguranja. God. 54, broj 3 (2013). – str. 44

7. IRU, CMR – Frequently Asked Questions, str. 3 https://www.iru.org/resources/iru-library/cmr-frequently-asked-questions

8. Stefan Kofler , Handbuch CMR-Transportrecht,  Linde Verlag Ges.m.b.H., 2013, str. 36

9. Karl-Heinz Thume , Kommentar zur CMR, Recht Und Wirtschaft GmbH, 2007, str. 197, 198

10. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 219

11. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 217

12. IRU, CMR – Frequently Asked Questions, str. 3 https://www.iru.org/resources/iru-library/cmr-frequently-asked-questions

13. IRU, CMR – Frequently Asked Questions, str. 3 https://www.iru.org/resources/iru-library/cmr-frequently-asked-questions

14. IRU, A4 Contracts (CMR Convention), str. 4

Category: Osiguranje

Prevoz robe se ne odvija baš uvek onako kako je planirano. Pre ili kasnije, desiće se nepredviđene situacije koje mogu biti samo obične teškoće u prevozu, a mogu biti i smetnje u prevozu i isporuci, kada čak i prevoznik mora da odlučuje o sudbini robe koju je preuzeo na prevoz. Razlozi mogu biti razni – roba je oštećena, primaocu roba više ne treba ili se roba ne prihvata bez bilo kakvog razloga.

O smetnjama u prevozu i isporuci govori se u čl. 14, 15, 16 CMR

Čl. 14, 15, 16 CMR se ne bave situacijama u kojima je nemoguće izvršiti transport pre nego što je roba preuzeta od strane prevoznika, bilo zbog okolnosti koje potpadaju pod sveru uticaja pošiljaoca, ili zbog činjenica za koje je prevoznik odgovoran, ili zbog činjenice da je takva situacija posledica odgovornosti pošiljaoca ili špeditera ili zbog razloga koji nisu pod uticajem ni pošiljaoca ni prevoznika (1).

Smetnje u prevozu u smislu čl. 14 CMR su okolnosti koje privremeno ili trajno sprečavaju nastavak prevoza robe, kada je unapred predvidljivo da prevoz ne može biti izvršen u skladu sa ugovorom o prevozu odnosno CMR tovarnim listom. Dakle, ove smetnje nastaju pre prispeća robeu mesto predviđeno za isporuku.

CMR konvencija ne nabraja takve okolnosti, ali u praksi bi to bile (2):

  • Kašnjenje zbog vremenskih uslova – smetnje zbog vremenskih uslova mogu biti npr. sneg ili poledica, poplava, bujica… Posebno u slučaju snega i poledice često se dešava da saobraćajna policija usmeri teretni saobraćaj na parkinge dok se ne pospe so na put i poboljšaju se uslovi za vožnju. Tada ne može da se ispoštuje ugovoreni termin isporuke. Prevoznik može da dokaže postajanje smetnji u prevozu zbog vremenskih uslova meteorološkim izveštajem, potvrdom policije, ispisom iz tahografa…
  • Zakašnjenje zbog nezgode ili saobraćajnih gužvi – smetnje u prevozu zbog gužvi ili nezgoda su u današnje vreme redovna pojava. Prevoznik može da dokaže smetnje u prevozu policijskim izveštajem, novinskim izveštajem, računima iz servisa, ispisom iz tahografa…
  • Prirodne katastrofe
  • Viša sila – npr ratne operacije, zemljotres, štrajkovi, konfiskacija i drugi postupci javne vlasti. U suštini prevoznik ne mora da podnosi dokaz jer su ovakvi događaji opštepoznati.
  • Preopterećenje vozila – kada saobraćajna policija proverava preopterećenje vozila. Vozilo ne sme da nastavi prevoz dok se višak robe ne pretovari na drugo vozilo. Ova procedura može satima da traje, neretko i sledećeg dana.
  • Defektno stanje vozila – prevoznik može da dostavi fakturu za usluge servisa ili rezervne delove.
  • Uvozne zabrane za određenu robu pri čemu roba ne može da se uveze u zemlju odredišta (3)
  • Kada roba zahteva pretovar, a prevoznik nije u mogućnosti da ga izvrši
  • Kada vozač ne sme da prisustvuje utovaru
  • Kada vozaču nije dozvoljeno da nastavi put, kada se razboli u putu

Isporuka robe je dvostrani pravni posao, jer u sebi podrazumeva volju prevoznika da prepusti pravo raspolaganja robom i volju primaoca da je zaista za sebe i preuzme (4). U suprotnom isporuka nije moguća i prevoznik i dalje ostaje odgovoran prema čl. 17 st. 1 CMR. U praksi, vozilo čeka na istovaru kod primaoca, a neophodno je da se koristi za izvršenje drugih naloga za prevoz. Odgovor daje čl. 15 CMR.

Smetnje u isporuci usmislu čl. 15 CMR su okolnosti koje sprečavaju da roba bude privremeno ili trajno isporučena u mestu za isporuku, onako kako je prvobitno predviđeno. Dakle, ove smetnje nastaju u mestu isporuke.

U takve okolnosti spadaju pre svega (5):

  • Gubitak ili oštećenje robe – najčešći razlog postajanja smetnji u isporuci. Roba koja je izgubljena se ne može isporučiti uopšte, dok roba koja je oštećena za vreme prevoza ne može se npr. dalje prevoziti. Međutim, ako je moguće isporučiti primaocu oštećenu robu, pitanje je da li će je primalac uopšte preuzeti.
  • Odbijanje primaoca da preuzme robu – može da se desi iz više razloga. Naredni spisak se svakako ne može smatrati potpunim: prisustvo migranata, roba je stigla oštećena, stigla je pogrešna roba, roba je oštećena poslata, roba je isporučena suviše rano ili kasno, pristigla roba uopšte nije ni naručena, štrajk kod primaoca
  • Primalac ne želi da plati prevozninu ili iznos za pouzeće
  • Primalac ne može da se odredi – tada pošiljalac ima pravo raspolaganja robom
  • Mesto isporuke je zatvoreno – tada prevoznik mora da zatraži instrukcije od lica koje ima pravo da raspolaže robom (pošiljalac ili primalac).

Smetnje u prevozu i isporuci postoje ukoliko izvršenje ugovora o prevozu objektivno nije moguće, bilo uopše (prirodne katastrofe, štrajk carinika, uvozne zabrane), bilo pod dogovorenim uslovima – ali ipak izvodljivo na neki drugi način. Ovakve smetnje treba razlikovati od običnih teškoća koje se mogu prevazići i koje ne predstavljaju nemogućnost izvršenja ugovora – privremena nemogućnost izvršenja prevoza. Npr. blokade puta koje se mogu prevazići vožnjom zaobilaznim putem, privremeni štrajkovi koji se brzo završavaju ili pretovar robe (6). Čak iako prevoznik ne može da sopstvenim voziom obavi prevoz, problem prevoznik može rešiti angažovanjem potprevoznika. Suštinski od prevoznika se očekuje da preduzme razumne mere u prevazilaženju običnih teškoća.

Ukoliko nastanu smetnje u prevozu ili isporuci, prevoznik ima primarnu obavezu da odmah obavesti lice koje ima pravo da raspolaže robom, zatraži instrukcije i da ih se pridržava. Tačnije, kod smetnji u prevozu robe od lica ovlašćenog da raspolaže robom i u slučaju smetnji u isporuci robe od pošiljaoca.Međutim prevoznik mora vrlo pažljivo da proveri koje lice ovlašćeno da raspolaže robom u slučaju smetnji u prevozu: to može biti bilo pošiljalac bilo primalac, što određuje čl. 12 CMR (7). (8) Drugim rečima mora od pošiljaoca da zahteva prvi primerak CMR tovarnog lista sa instrukcijama.

Ukoliko nije moguće dobiti instrukcije u razumnom vremenu ili ih ne dobije uopšte od lica koje ima pravo da raspolaže robom, u zavisnosti od okolnosti, prevoznik mora da preduzme najbolje moguće mere koje su u interesu lica koje ima pravo da raspolaže robom. Te okolnosti mogu biti npr. vrednost robe, kvarljivost, da li je podložna krađi, hitnost isporuke kod projektnog karga.

Te mere preduzete od strane prevoznika mogu biti da:

  • Istovari robu,
  • Vrati robu,
  • Pretovari robu,
  • Poveri trećem licu (skladištaru) – koliko postoji apsolutna nemogućnost izvršenja ugovora o prevozu, pri čemu ne postoji mogućnost izvršenja ni uz izmenjene uslove ugovora, onda prevoznik ima pravo da odmah istovari robu u skladu sa čl. 16 st. 2 CMR, da je sam čuva ili da je preda skladištaru (najčešće je to špediter). Ukoliko prevoznik robu predaje skladištaru, odgovara samo za izbor, odnosno mora da uloži dužnu pažnju u izboru tog trećeg lica. Robu će da terete pretrpljeni troškovi. Posle istovara, smatra se da je prevoz izvršen. Tada je period čuvanja robe za prevoznika završen i nije odgovoran za štetu koja može kasnije nastati – pod uslovom da je skladištar izabran dužnom pažnjom.
  • proda robu u sledećim slučajevima:
    a) lakokvarljiva roba
    b) kada stanje robe opravdava takav postupak
    c) ukoliko je vrednost robe mala, odnosno troškovi skladištenja su disproporcionalni u odnosu na vrednost robe
    d) Prevoznik takođe može pristupiti prodaji robe i u drugim slučajevima ako po isteku razumnog roka ne bude primio od lica ovlašćenog da raspolaže robom suprotne instrukcije za koje se s pravom može očekivati da budu od njega izvršene (9).U slučajevima lako kvarlive robe ili kod robe kod koje je brza prodaja opravdana, prevoznik može, bez čekanja instrukcija ovlašćenog lica, da zbog nužnosti proda robu u skladu sa zakonom i običajima u mestu gde se roba nalazi (10). Odredbe koje se tičuplaćanja iznosa koji ostaje posle odbijanja troškova od iznosa dobijenog prodajom ili nadoknada troškova koji su pretrpljeni jer je dobijeni iznos od prodaje manji od postojećih troškova mogu se naći u st. 4 čl. 16 CMR (11). Dakle, u slučajevima pod a), b) i c) prevoznik nije u obavezi da čeka instrukcije od lica koje ima pravo da raspolaže robom. Odluka da se roba proda mora da štiti interes pošiljaoca robe. Protivvrednost od prodaje može da se iskoristi za pokriće troškova koji terete robu, npr. troškovi prodaje, skladištenja, istovara robe, prevoznina…(12)

Preporuka je uvek da se prvo traže instrukcije od lica ovlašćenog da raspolaže robom, bez obzira što su odredbe čl. 15 CMR (“prevoznik će zatražiti instrukcije od pošiljaoca”) i čl. 16 CMR (“prevoznik može odmah istovariti robu”) u koliziji.

Ukoliko prevoznik izvršava instrukcije lica ovlašćenog da raspolaže robom, ima pravo nadoknade troškova u vezi traženja instrukcija kao i svih troškova vezanih sa izvršenje takvih instrukcija, osimako susmetnje u prevozu i isporuci posledica njegove krivice.Dakle, ako je prevoznik izazvao smetnju u prevozu ili isporuci, onda je odgovoran po CMR konvenciji i logično je da mora da snosi troškove izvršenja instrukcija.

Praktični saveti (13)

U slučaju smetnji u prevozu ili isporuci robe, prevoznik treba da traži odgovarajuće instrukcije

Važno je da se instrukcije traže odmah od ovlašćenog lica

  • Instrukcije napismeno dobiti
  • U određenim situacijama prevoznik ima parvo na refundaciju troškova
  • U određenim situacijama prevoznik ima parvo da istovari robu, skladišti robu i na taj način da izvrši prevoz
  • U slučaju da se radi o lako kvarljivoj robi, zbog nužnosti situacije prevoznik može da proda robu
  • U nalogu za utovar ili opštim uslovima poslovanja navesti koliko iznosi danguba po satu/danu u slučajevima smetnji u prevozu ili isporuci
  • Ne preduzimati ikakve radnje bez konsultacije osiguravača

Autor teksta Generali Srbija.

_________________________________________________________________

1. Blickpunkt LKW & BUS 5/2012, str. 26

2. Kurt Krummeich , Fracht- und Speditionsrecht: Ein Praxishandbuch mit Kommentaren und Erläuterungen für den Straßenverkehr und die Spedition, Verkehrsverlag Fischer, 2003, str.78

3. Stefan Kofler , Handbuch CMR-Transportrecht,  Linde Verlag Ges.m.b.H., 2013, str. 55

4. Nikoleta Radionov, Osnova i vrsta odgovornosti prijevoznika za štetu u cestovnom prijevozu stvari, Zbornik PFZ, 48 (1-2) 199-220 (1998), str. 205

5. Kurt Krummeich , Fracht- und Speditionsrecht: Ein Praxishandbuch mit Kommentaren und Erläuterungen für den Straßenverkehr und die Spedition, Verkehrsverlag Fischer, 2003, str.80

6. Stefan Kofler , Handbuch CMR-Transportrecht,  Linde Verlag Ges.m.b.H., 2013, str. 56

7. Lice koje ima pravo da raspolaže robom određeno je članom 12. CMR konvencije. To lice ima pravo da u slučaju smetnji tokom transporta daje instrukcije nakon što ih je prevoznik zatražio, čl. 14 st. 1. Izuzetak/poseban slučaj: ako primalac odbije da preuzme robu, pošiljalac ima pravo raspolaganja.  Pošiljalac ima pravo raspolaganja robom i može da zahteva da se zaustavi prevoz robe, da se promeni mesto isporuke do trenutka isporuke primaocu osim ako nije naznačio u tovarnom listu da to pravo pripada primaocu. Čim je roba isporučena primaocu na adresi naznačenoj na tovarnom listu, na primaoca prelazi to pravo.

8. Blickpunkt LKW & BUS 5/2012, str. 27

9. Ukoliko se primenjuje srpsko pravo, taj rok iznosi 30 dana. Videti Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju („Sl. list SRJ“, br. 26/95 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) , čl. 87

10. Ukoliko se primenjuje srpsko pravo, videti Zakon o obligacionim odnosima, Kad pošiljka ne može da bude predata čl. 664 ZOO, Polaganje i prodaja dugovane stvari, čl. 327 – 335 ZOO

11. Blickpunkt LKW & BUS 5/2012, str. 27

12. Stefan Kofler , Handbuch CMR-Transportrecht,  Linde Verlag Ges.m.b.H., 2013, str. 58

13. Blickpunkt LKW & BUS 5/2012, str. 28

Category: Osiguranje

Primeri provera i obračuna odgovornosti prevoznika u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju¹:
Prevoznik želi da proveri da li se može smatrati odgovornim u sledećim štetnim događajima i do koje visine. Uzima se da je 1 SDR=1,20 EUR.
Primer 1: Jedan karton sa plastičnim činijama, 65 kg, vrednosti 820 EUR je izgubljen u toku prevoza. Prevoznina iznosi 122 EUR, ali još uvek nije plaćena
Rešenje: Preporučuje se da se prilikom analize štetnih događaja koristi sledeća šema:

Primer 2: Za prevoz hitno potrebnih rezervnih delova prevoznik je pošiljaocu obećao da će stići na vreme i zahtevao prevozninu u iznosu od 467,00 EUR. Međutim vozač je doživeo saobraćajnu nezgodu. Roba je ostala netaknuta, međutim rok za isporuku je probijen za dva dana. Sada pošiljalac želi od prevoznika da nadoknadi troškove u zastoju proizvodnje u visini od 12.000,00 EUR.

 

Primer 3: Za prevoz sa ugovorenim terminom dostave je dogovoren iznos prevoznine od 530,00 EUR. U pošiljci su se nalazila dva sanduka sa rezervnim delovima, svaki 53 kg bruto težine, sa ukupnom vrednosti od 1.700,00 EUR. Vozač nije bio kriv za saobraćajnu nezgodu u kojoj su oba sanduka potpuno uništena. Dodatno je došlo do zastoja u proizvodnji i nastanka finansijske štete u visini od 6.500,00 EUR jer proizvodnja nije mogla biti nastavljena bez rezervnih delova.

Primer 4: Kad je vozač jednu pošiljku (tri drvena sanduka, svaki 125 kg bruto težine, vrednosti 100,00 EUR svaki) isporučio primaocu, radnik u skladištu je primetio oštećenje. Od 15 saksija koje su se prevozile, dve su se za vreme prevoza polomile. Pošiljalac nije koristio materijal za pakovanje i zaštitu za saksije koje su se u sanducima prevozile.

Primer 5: Kod jednog prevoza 1.200 pari cipela na šest paleta (težina svaki 150 kg, vrednost svakog para 45,00 EUR) vozač je uleteo u oluju. Pošto je cerada bilo loše zategnuta, pokvasilo se 14 pari cipela na jednoj paleti. Cipele više nisu za upotrebu.

 

OŠTEĆENJE POŠILJKE

Čl. 25 CMR konvencije, koji uređuje pitanje nadoknade štete u slučaju oštećenja pošiljke, poziva se u st. 1 na odredbe čl. 23 st. 1 (po vrednosti robe u vremenu i u mestu u kome je roba bila primljena za prevoz), čl. 23 st. 2 (berzanska cena robe ili, ako takva cena ne postoji, prema tekućim tržišnim cenama ili, ako ne postoji berzanska cena robe ili tekuća tržišna cena, onda na osnovu normalne vrednosti robe iste vrste i kvaliteta) i čl. 23 st. 4 (drugi elementi nadoknade kao npr. troškovi prevoza, carine i drugi troškovi u vezi sa prevozom robe), i u čl. 25 st. 2 navodi da nadoknada ne može preći:

a) ukoliko je cela pošiljka oštećena – iznos koji bi se platio u slučaju da je cela pošiljka izgubljena; i

b) ako je samo deo pošiljke oštećen – iznos koji bi trebalo da se plati u slučaju gubitka tog dela.

Čl. 25 st. 1 takođe navodi da u slučaju oštećenja pošiljke, prevoznik plaća iznos za koji se vrednost robe umanjila, određen na osnovu gore navedenih kriterijuma.

Umanjenje vrednosti robe se obračunava na taj način što se vrednost neoštećene robe u vremenu i u mestu u kome je roba bila primljena za prevoz se oduzima od vrednosti koju bi roba imala posle oštećenja robe u vremenu i u mestu u kome bi bila primljena za prevoz. Drumski prevoznik je samo dužan nadoknaditi tu razliku u vrednosti u novcu, ali nije dužan oštećenu robu popraviti ili je zameniti ispravnom. Problem je to što je vrednost oštećene robe u polaznom mestu očigledno hipotetička koja po pravilu, u slučaju velikih štete, može biti određena samo od strane procenitelja/havarijskog komesara.

Potrebno je utvrditi razliku između neoštećene robe i oštećene robe u polaznom mestu, što je podatak za izračunavanje procenta umanjenja vrednosti robe. Iznos štete izračunava se tako da se na vrednost što je roba imala u vreme i u mestu otpreme primenjuje procenat umanjenja u odredišnom mestu. U istoj toj proporciji vraćaju se i vozarina, carine i drugi troškovi plaćeni/nastali u vezi sa prevozom izgubljene robe.

Konkretno izračunavanje iznosa odštete rešava se primjenom posebne formule²:

A-C                X

–––––– = ––––––

A                     A+B

A = vrednost neoštećene robe u polaznom mestu: 80.000,00 EUR

B = transportni troškovi (i ostali troškovi): 20.000,00 EUR

C = vrednost oštećene robe u polaznom mestu: 60.000,00 EUR

X = umanjena vrednost robe uključujući i troškove: 25.000,00 EUR

Namerno u čl. 25 CMR nisu uključeni troškovi popravke. Međutim, u praksi, oni manje ili više odgovaraju umanjenju vrednosti robe i zato kod manjih šteta, kada nije isplativo angažovati procenitelja, oni su osnova za određivanje iznosa nadoknade. Takođe je prihvatljivo stanovište da snošeni troškovi u aktivnostima smanjenja visine štete se nadoknađuju do iznosa hipotetički izračunatog iznosa koji odgovara umenjenju vrednosti robe koji bi se desio da ove aktivnosti nisu preduzete –uslov je da bi nepreduzimanje takvih aktivnosti dovelo do povećanja štete³.

Generali Osiguranje Srbija ado nudi osiguravajuće pokriće koje upravo odgovara navedenim kalkulacijama, tako da je odgovornost prevoznika adekvatno pokrivena.

___________________________________________________________

1 Primeri preuzeti iz knjige: Grupa autora. Spedition und Logistikdienstleistung, Handbuch Betriebswirtschaft, Winklers, Braunschweig, 2017, str. 56

2 Nikoleta Radionov , Ograničenje odgovornosti željezničkog prijevoznika za štete na robi, Zbornik PFZ, 61, (3) 869-896 (2011), Zagreb, str. 879

3 CMR Haftung und CMR Versicherung – Teil 26, Blickpunkt LKW & BUS 6/2014, str. 28

Category: Osiguranje

Zbog izuzetne važnosti ove teme i brojnih reakcija, u ovom odgovoru donosimo konkretne predloge mera koje bi svako lice trebalo da preduzme ukoliko želi da smanji rizik prevare što je više moguće. Još jednom ističemo važnost sprovođenja provere prevoznika iz sledećih razloga:

  • Za proizvođače koji direktno angažuju prevoznike: ogroman rizik predaje robe licima čiji cilj da otuđe robu
  • Za klasične špeditere: Član 834 ZOO: Otpremnik odgovara za izbor prevozioca, neograničena odgovornost (za izgubljenu robu i svu ostalu štetu)
  •  Za prevoznike: čl. 3 i čl. 34 CMR-a: odgovornost za pomoćnike i solidarna odgovornost svih prevoznika u lancu neograničena odgovornost (za izgubljenu robu i svu ostalu štetu)

    Za više detalja videti odgovor na prvo pitanje: Šta znači kada se kaže da je odgovornost prevoznika ograničena?

    Što se tiče domaćeg drumskog prevoza, Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ima dosta manjkavosti. Domaći zakon nigde ne spominje neograničenu odgovornost prevoznika, što nije u duhu transportnog prava i ide na štetu korisnika prevoza. U tom smislu postoji još veća potreba za proverom prevoznika.

U nastavku je tekst klauzula iz inostranih polisa osiguranja, koje polako počinju da se primenjuju i u Srbiji. Razlog je ogromna opasnost oslanjanje na CMR osiguranja potprevoznika, na polise koje se vezuju isključivo za registarske oznake vozila. Predlog je da se navedene provere uvrste u interne procedure, da se dokumentacija arhivira, kako bi u slučaju štetnog događaja mogla biti predstavljena sudu ili osiguravaču kao primer ulaganja dužne pažnje u izboru izvršnih prevoznika. Čak i da ovakva ili slična klauzula nije ugovorena, nepoštovanje navedenih mera, odnosno nepostojanje internih procedura se može podvesti pod čuveno isključenje „namera i gruba nepažnja osiguranika“ koje predstavlja standard u svim uslovima osiguranja.

PRIMER:

Osiguranje pokriva odgovornost osiguranika za štete na robi za vreme prevoza izvrešenog od strane potprevoznika kojeg osiguranik koristi za izvršenje prevoza (u skladu sa čl. 3 CMR konvencije u međunarodnom prevozu ili čl. 91 Zakona u domaćem prevozu) i sukcesivnih prevoznika na osnovu jednog ugovora o prevozu kada oni preuzimaju tovarni list i robu (u skladu sa čl. 34 CMR konvencije u međunarodnom prevozu ili čl. 102 Zakona u domaćem prevozu).

Osiguranik je u obavezi da zahteva i da dobije čitljive kopije dokumenata i da dužnom pažnjom izvrši odabir potprevoznika i sukcesivnih prevoznika koji:

  1. imaju zakonski neophodne licence za prevoz robe drumom (nacionalne, međunarodne, licenca Zajednice), potvrde i/ili dozvole za bavljenje drumskim prevozom robe
  2.  imaju iskustva u bavljenju drumskim prevozom robe, što se potvrđuje sertifikatom o profesionalnoj osposobljenosti za prevoz tereta u drumskom saobraćaju
  3.  imaju adekvatna prevozna sredstva za pravilno izvršenje prevoza
  4.  imaju sopstveno osiguranje od odgovornosti prevoznika za preuzetu robu u drumskom saobraćaju sa punim pokrićem. Način provere polisa primljene od prevoznika je sledeći:
  • da li ima isključenja za štete usled krađe ili razbojništva ili za robu koja treba da se preveze)
  • da li je suma osiguranja manja od vrednosti robe koja treba da se preveze i koja je navedena u nalogu za utovar,
  • da li je suma osiguranja već iscrpljena i koliko,
  • da li teritorijalno pokriće odgovara nalogu za utovar,
  • da li postoji pokriće za migrante u slučaju prevoza medicinskih sredstava, lekova, hrane, pića i ostale robe koja je u vezi sa ljudskom ishranom,
  • da li je roba koja treba da se preveze isključena iz osiguranja.
  • proveriti podatake o prevozniku i broju polise/sertifikata, periodu osiguranja, dospelosti rata premije osiguranja i da li su plaćene.
  • Osiguranik je dužan da proveri polisu osiguranja/sertifikat osiguranja za potprevoznika ili sukcesivnog prevoznika kod osiguravajuće kuće u kojoj su polisa/sertifikat osiguranja izdati. U zavisnosti od okolnosti slučaja, neophodno je uzeti ovlašćenje od potprevoznika, a osiguranik treba na osnovu tog ovlašćenja da dobije pismenu potvrdu (e-mailom) o validnosti polise/sertifikata osiguranja od strane potprevoznikovog osiguravača. U slučaju da osiguravač i dalje odbija da pruži zahtevane informacije, osiguranik je u obavezi da takav odgovor sačuva u slučaju nastanka štete.
  1. Osiguranik je u obavezi da proveri matični broj, PIB i ostale podatke sa APR-a u slučaju srpskih pravnih lica, a identičnu proveru da sprovede u ekvivalentnim bazama podataka u slučaju angažovanja stranih pravnih lica, gde je primenljivo (npr. od pomoći mogu biti: central registration and information on business, national court register, national official business register)
  2. Osiguranik je u obavezi da proveri u slučaju prevoznika sa sedištem u EU potvrdu o VIES PDV id. broja na sajtovima http://ec.europa.eu/taxation_customs/vies/
    http://ec.europa.eu/taxation_customs/vies/?locale=hr
  3. Osiguranik je u obavezi da proveri validnost licenci za prevoz robe drumom za angažovana strana pravna lica ukoliko takva baza postoji u datoj zemlji.
  4. Osiguranik je u obavezi da proveri da li se podaci o firmi iz APR-a, licence, polise osiguranja i ostale dostavljene dokumentacije međusobno slažu.
  5. Osiguranik je u obavezi da pronađe informacije o prevozniku na internetu, upoređujući da li se dostavljena e-mail adresa, faks, i brojevi telefona slažu sa onima na interenetu.
  6. Osiguranik je u obavezi da proveri podatke o potprevozniku na berzama tereta ukoliko se nalazi, kao npr. Timocom.
  7.  Ukoliko ne postoji ranije iskustvo sa datim prevoznikom neophodno je da osiguranik kontaktira glavno sedište potprevoznika na fiksni telefon kako bi se nalog za utovar potvrdio tj. da je prevoznik koga kontaktira i kome poverava izvršenje prevoza ujedno i prevoznik od koga je dobio ponudu, pri čemu je neophodno zabeležiti ime i prezime lica koje se javilo. PREPORUKA je da Osiguranik treba nezavisno da odredi telefonski broj (npr. uz pomoć interneta).
  8. Ukoliko je komunikacija vođena preko freemail naloga (GMX, GMAIL, HOTMAlL itd) osiguranik je u obavezi da dobije potvrdu faksom radi povratne kontrole, da se proveri validnost svih dostavljenih dokumenata i da se obavi telefonski razgovor sa sedištem prevoznika fiksnim telefonom.
  9. Osiguranik je u obavezi da pošiljaocu pruži podatke o licu koje je ovlašćeno da preuzme pošiljku u ime potprevoznika, pri čemu je neophodno naznačiti ime i prezime, reg oznaku vozila, a pošiljaocu staviti napomenu da navedene podatke proveri u trenutku predaje robe na prevoz.
  10. Osiguranik je u obavezi da u telefonskom razgovoru i e-mailom sa pošiljaocem uporedi podatke o imenu i prezimenu vozača iz vozačke dozvole, reg oznaku vozila iz saobraćajne dozvole sa podacima iz potvrde o prihvaćenom nalogu neposredno pre utovara.

U slučaju da postoji sumnja u vezi validnosti i/ili autentičnosti dokumenata koja su dostavljena od strane potprevoznika ili sukcesivnih prevoznika, dalja saradnja sa takvim prevoznicima mora da bude obustavljena.
U slučaju da postoji razlika između podataka u dokumentima prikazanim u trenutku postavljanja vozila na utovar sa podacima dobijenim od potprevoznika u procesu provere i prihvatanja prema ovoj klauzuli, osiguranik je u obavezi da takve razlike razjasni pre predaje tereta potprevozniku pod pretnjom gubitka prava na nadoknadu iz osiguranja.
Sve navedene provere i uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni i pismeno potvrđeni.
U slučaju da osiguranik ne ispuni gore navedene uslove i to utiče na nastanak i visinu štete ili onemogući osiguravaču mogućnost uspešnog regresa (npr. zbog nevažeće polise potprevoznika), osiguravač zadržava pravo da odbije ili ograniči naknadu štete proporcionalno u zavisnosti koliko je takav propust doveo do nastanka štete.
Osiguravač ima obavezu naknade štete čak iako potprevoznik nije naznačen kao prevoznik na tovarnom listu pod uslovom da postoji neki drugi dokument koji potvrđuje da je nalog izdat potprevozniku (npr. okvirni ugovor ili nalog za utovar). Teret dokaza da je prevoz uopšte započeo i da je obavljen na rizik potprevoznika je na osiguraniku.
Osiguravač zadržava pravo regresa prema potprevozniku i/ili prema sukcesivnom prevozniku.

Opciono: ovim osiguranjem se pruža osiguravajuće pokriće isključivo za prvu liniju potprevoznika, a osiguranik je u obavezi da na nalogu za utovar napomene da se prevoz ne sme dalje podugovarati.

Obrazloženje pokrića: U skladu sa čl. 3 CMR, prevoznik je u potpunosti odgovoran za bilo kakvu nepažnju svojih zaposlenih i drugih lica koja za prevoznika vrše prevoz. CMR konvencija izričito navodi da prevoznik može da koristi podugovarače u izvršenju ugovora o prevozu, ali I da je odgovoran za bilo koju štetu prouzrokovanu sa njihove strane na isti način kao da je sam izvršio ugovor. Podugovarači mogu biti: dalji prevoznici, lica koja vrše utovar, istovar, pretovar, skladištari, lica koja obavljaju carinske formalnosti npr.

Nalogodavac može da zabrani angažovanje potprevoznika i da zahteva od prevoznika da sam obavi ceo prevoz. Ukoliko je ovo slučaj, onda prevoznik mora da se strogo pridržava toga jer kršenje ovog uslova može dovesti do aktiviranja ugovornih kazni ili čak aktiviranja čl. 29 CMR pri čemu je prevoznik odgovoran za punu štetu bez ograničenja.

Zato je neophodno imati ovu klauzulu za one prevoznike koji angažuju potprevoznike jer njihovo angažovanje ne dovodi do transfera odgovornosti za moguće štete. Odgovornost ostaje i dalje na prevozniku.
Međutim ovo pokriće nije bezuslovno jer Osiguravač nameće obaveze osiguraniku. Osiguranik je u obavezi da uloži dužnu pažnju u izboru potprevoznika tj. da izabere one sa neophodnim licencama i dozvolama, da prevozna sredstva budu adekvatna za pravilno izvršenje prevoza i robu koja se prevozi I da imaju CMR osiguranje sa punim pokrićem (krađa, vrsta robe, teritorijalno pokriće, suma osiguranja…).
Ovo je jedna od klauzula koja nameće veliki broj obaveza na osiguranika i od kojih zavisi osiguravajuće pokriće. Zato je bitno adekvatno obučiti zaposlene i primeniti procedure za proveru. Neophodno je dokumentovati aktivnosti koje se odnose na proveru jer kada se šteta desi, osiguravač će tražiti dokumentaciju.

Trenutno na tržištu Srbije samo Generali Osiguranje Srbija ado pruža supsidijarno osiguravajuće pokriće odgovornosti za prevoznike, za one koji podugovaraju prevoz kao i za špeditere koji sa svojim nalogodavcima zaključuju ugovore o prevozu, a ne ugovore o špediciji.

Category: Osiguranje

Pretraži pitanja i odgovore

 

Postavite pitanje