Koliko migrantska kriza utiče na transportnu industriju?

Kako postupiti u vreme migrantske krize gde je Republika Srbija prva na udaru? Kakve su bezbednosne procedure u transportu? Da li migrantska kriza utiče na tokove putnika i robe u zemljama Dunavskog regiona i JIE? Kakav je trenutni status na drumskim i železničkim graničnim prelazima? Upavo na ova pitanja odgovarali su stručnjaci iz Srbije i Hrvatske na petoj Biznis konferenciji „Transport i logistika Jugoistočne Evrope i Dunavskog regiona“, održanoj nedavno u Beogradu.

Glavni policijski savetnik, načelnik Odeljenja za granicu, Radiša Ristović, objasnio je da je kroz našu zemlju u poslednjih godinu i po dana prošlo oko milion ilegalnih migranata. Takođe, migranti koji su bili u Srbiji, koji su prošli, izašli ili se trenutno nalaze u njoj nisu u velikoj meri ometali sam tok saobraćaja.

– Zastoja i kilometarskih kolona kamiona na graničnim prelazimaje bilo i biće. Smatram da migranti nisu mnogo uticali na transport u našoj zemlji i regionu jer smo u većoj meri uspeli da ih usmerimo ka mestima koja nis uonemogućila preduzećima da se bave svojim poslom. Granična policija zajedno sa Carinom ima niz aktivnosti na sprečavanju ulaska i izlaska migranata, a imamo i veliku pomoć Evropske unije.

Ristović je dodao da se srpska policija nalazi na makedonsko-grčkoj granici koja sprečava ulazak ilegalnih migranata, što znači da se radi proaktivno jer se ne čeka da oni već uđu u našu zemlju.

– Sa druge strane, na bugarsko-srpskoj granici pomoć našoj graničnoj policiji pruža i EU jer se tamo trenutno nalaze policajci iz Mađarske, Austrije, Slovačke, Slovenije. Istakao bih da se sada u Republici Srbiji nalazi oko 3.500 migranata. Međutim, svi treba da budu svesni da, koliko god mi povećavali naše bezbednosne mere na sprečavanju ulaska i izlaska migranata na zelenoj ili plavoj liniji, oni toliko nalaze načina da uđu u našu zemlju“.

Na konferenciji TIL 2018 istaknuto je da se u poslednjih godinu dana najčešće dešavalo da migranti ulaze u kamione tako što seku sajle ili skidaju plombe. Oni se najčešće pronalaze skenerima, a otkrije se više od 60% njih pre nego što uđu u Hrvatsku.

U velikoj meri se dešava i da se migranti kreću sa falsifikovanim putnim ispravama, kao i to da uglavnom idu kolima, ali i autobusom.

– Republika Srbija, tačnije Uprava carina raspolaže sa preko 20 različitih skenera, a svi granični prelazi na Koridoru 10- Preševo, Gradina, Horgoš, Kelebija i Batrovci su njima opremljeni. Naravno, sve informacije se dele sa Graničnom policijom, a rezultati i uspesi su zajednički kada govorimo o otkrivanju migranata na veoma čudnim mestima. Strategija UC je da se, zaključno sa 2023. godinom, završi potpuna kompjuterizacija uvoznog, izvoznog i tranzitnog postupka- istakao je Veselin Milošević, zamenik direktora Uprave carina RS, ispred Ministarstva finansija Srbije.

U železničkom transportu je, takođe, bilo problema jer su migranti ulazili u vagone, čak i naftne derivate, između drva… Dušan Garibović, generalni direktor „Srbija Kargo“ smatra da posledice migrantske krize nisu bile male kao i to da je svima cilj brz protok robe, kvalitet usluga i povećana bezbednost.

– Zahvaljujem se MUP-u RS u sprečavanju težih posledica i preventivnom delovanju, pre svega na graničnom prelazu Preševo i saradnji sa Hrvatskim železnicama radi rešavanja problema u stanici Šid. Prema podacima Agencije koja prati sve vozove na Koridoru 10, od 2. avgusta 2017. godine do pre neki dan nismo imali nijednu krađu. Agencija je pomogla i da sprečimo ulaske migranata na razne načine. Istakao bih i to da harmonizacija rada državnih organa sa bilo koje strane granice mora da se podigne na viši nivo.