U Srbiji od jeseni korišćenje biogoriva u transportu

Do jeseni se očekuje da će u Srbiji biti doneta tri podzakonska akta, dve uredbe – koje treba da regulišu primenu biogoriva i niihov udeo na tržištu, kao i pravilnik, kojim će biti određeni standardi proizvodnje biogoriva, čulo se na međunarodnoj stručnoj konferenciji “Korišćenje biogoriva u transportu”, koju je organizovao Balkanmagazin pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije. Sponzor konferencije bila je kompanija OMV Srbija.

O primeni evropskih direktiva o obnovljivim izvorima energije i obavezama o njihovom povećanju u ukupnoj potrošnji energije dosta se govorilo, ali mnogo manje o obavezi da do 2020. godine 10% potrošnje energije u saobraćaju bude iz obnovljivih izvora energije, pre svega biogoriva. Iako je još od 2015. trebalo da počne korišćenje biogoriva u Srbiji, tek ove godine se očekuje donošenje podzakonskih akata, koja treba da omoguće proizvodnju biogoriva u Srbiji, rečeno je na međunarodnoj stručnoj konferenciji .

Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike predstavio je regulativu Evropske unije, koja se odnosi na ciljeve u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na obaveze zemalja članica u ovom pogledu. Prema strategiji EU do 2050. cilj je da se smanji emisija gasova za 80 do 95% u odnosu na količine iz 1990. Takođe, cilj je da se poveća energetska efikasnost, odnosno smanji potrošnja energije za 41%, a da se u ukupnoj potrošnji obnovljivi izvori energije učestvuju sa 75%.

– Srbija je direktive EU u ovoj oblasti faktički prihvatila ulaskom u Energetsku zajednicu Jugoistočne Evrope 2006. godine. U EU samo Švedska i Finska ispunjavaju ciljeve za 2020, dok sve ostale zemlje imaju problema i verovatno ih neće ispuniti. Mi smo imali plan da se od 2014. počne proizvodnja biogoriva, ali nismo uradili ono što smo planirali. Učešće obnovljivih izvora energije u saobraćaju kod nas je 1,23% (podatak iz 2015. ) i to zbog korišćenja vozila na električni pogon –  rekao je Banjac.

Ipak, do jeseni se očekuje da budu doneta tri podzakonska akta, dve uredbe – koje treba da regulišu primenu biogoriva i niihov udeo na tržištu, kao i pravilnik, kojim će biti određeni standardi proizvodnje biogoriva.

– Mi prepisujemo sve zabrane koje je donela EU, kako bi proizvodnja bila po svim pravilima koji važe u EU. Ima ograničavajućih faktora, kao što je obaveza da se u korišćenju biogoriva smanji emisija CO2 za 60%, gledajući ceo životni vek biogoriva, od skupljanja sirovine do proizvodnje i potrošnje, kako bi se ispunio kriterijum održivosti. U Srbiji nemamo telo koje bi verifikovalo da biogorivo ispunjava te kriterijume. Tu ćemo morati da se oslonimo na evropske institucije. Ali, tako je i u drugim zemljama u okruženju. Što se tiče uredbe o učešću biogoriva na tržištu, vlada će donositi odluku o procentu biogoriva koji se umešava u motorni benzin, odnosno dizel. Nažalost, ostali smo bez subvencija za biogoriva – objasnio je Banjac.

Osim donošenja ovih podzakonskih akata, bez kojih nije moguća zakonska proizvodnja biogoriva, u narednom periodu se radi i na projektu implementacije direktive iz oblasti OIE, uz pomoć evropskih fondova.

Slobodan Cvetković, šef Odseka za zaštitu zemljišta i obnovljivih izvora energije u Ministarstvu zaštite životne sredine bavi se ovom temom iz drugog – ekološkog ugla i ukazuje da proizvodnja biogoriva ima i ograničenja, kao što je korišćenje zemljišta za druge, pre svega poljoprivredne namene, korišćenje vode, praćenje emisije gasova tokom životnog veka proizvodnje biogoriva.

U svetu raste upotreba fosilnih goriva u saobraćaju i sa ovim tempom korišćenja nafte u saobraćaju imamo rezervi za 100 godina. A samo povećanjem potrošnje za jedan ili dva odsto, rezerve se smanjuju na 50 do 60 godina.

Pri tome, uprkos svim merama i inicijativama sa hibridnim i električnim vozilima, udeo nafte u potrošnji energije u saobraćaju raste. Priča o biogorivima počela je još sedamdesetih godina prošlog veka, u vreme naftne krize, ali razlozi za njegovo korišćenje su se donekle promenili. Cilj je smanjenje upotrebe fosilnih goriva, klmatske promene, smanjenje emisije gasova staklene bašte… Međutim, treba razmotriti i uticaj proizvodnje biogoriva na cene hrane.

– Imamo konflikt cena hrane i cene proizvodnje biogoriva. To posebno pogađa zemlje koje nemaju svoju proizvodnju hrane – istakao je Cvetković, dodajući da je EU uvela ograničenje da se može najviše sedam odsto izvora za proizvodnju hrane koristiti za proizvodnju biogoriva, kao i da je dala preporuku da se najviše pet do 15% poljoprivrednih površina koristi za proizvodnju energije.

Profesorka Mašinskog fakulteta u Beogradu dr Dragoslava Stojiljković ukazuje na odnos privrednog rasta, odnosno rasta BDP-a po stanovniku sa potrošnjom energije u saobraćaju, ističući da privredni razvoj utiče na znatno povećanje potrošnje energije.

U EU oko 7,6% energije u saobraćaju su OIE, a od toga 5,2% biogoriva. U motorne benzine se umešava oko 3,6% bioetanola, a u dizele 5,8% biodizela i hidrogenizovanih biljnih ulja. Od tih 5,2% biogoriva, 4,1% su konvencionalna, a 1,1% napredna biogoriva, koja se dobijaju iz otpadnih ulja i masnoća –  napomenula je Stojiljkovićeva ističući da je EU propisala cilj od 3,5% naprednih biogoriva za članice do 2030.

Ona, međutim, napominje da se regulativa kao i podsticaji u EU stalno menjaju.

– Tako su podsticaji išli od smanjenja poreza i akciza na biogoriva, preko podsticaja proizvođačima, pa onda korisnicima na tržištu, pa do obaveza za javni prevoz da koristi biogoriva u određenom procentu. Švedska, recimo, ima smanjenje udela biogoriva, zato što su ukinuti podsticaji za kupovinu vozila koja koriste biogoriva –  rekla je ona objašnjavajući da zemlje individualno razvijaju strategije i koncepte, u zavisnosti od zavisnosti od sirovina, od voznog parka i o proizvođača, jer sve zemlje teže da same proizvode biogoriva.

Izazovi u proizvodnji i logistici

Sa aspekta biznisa kompanije su shvatile da EU ne odustaje od primene biogoriva, ali ostaje mnogo izazova.

Dušan Stanar, menadžer za strategiju i dugoročno planiranje u NIS-u, ističe da su biogoriva suštinski poljoprivredni, a ne naftni biznis, pa se ni ova kompanija za sada neće baviti proizvodnjom, iako namerava da se spremi za namešavanja biogoriva u naftne derivate.

– Suštinski regulativa određuje namešavanje biogoriva. Videćemo kakve će to efekte imati na kupce, jer je, recimo, tona biodizela 800 dolara, a tona dizela 600 dolara. Za naftne kompanije to znači da ćemo prodavati manje svog proizvoda (npr. dizela), a više tuđeg proizvoda (biodizela). Prema podacima za 2015. potrošnja biogoriva u EU je ispod plana za 30%, a izvesno je da će tako ostati do 2020. –  ocenjuje Stanar.

Sirovine za biodizel su repica, palmino ulje, koje će možda biti zabranjeno u EU i otpadno jestivo ulje, dok su sirovine za bioetanol kukuruz i pšenica, koji više, sirovinski, odgovaraju Srbiji.

Stanar ukazuje i da je na tržištu primetan veliki procent bankrota kompanija, koje se bave proizvodnjom biogoriva druge generacije i da se još uvek traga za tehnologijom koja če ekonomski isplativo proizvoditi biogoriva druge generacije.

– Mi ćemo se logistički spremiti za nemašavanje biogoriva. Ima tu problema, jer biogoriva se kvare i ne mogu dugo da stoje u rezervoaru. Naš je cilj da maksimalno skratimo vreme od namešavanja do isporuke benzinskim stanicama, odnosno do krajnjih potrošača. Trenutno imamo kapacitete za namešavanje biodizela od 600 kilotona. S obzirom da pokrivamo četiri tržišta – osim Srbije, gorivo plasiramo i u BiH, Bugarsku i Rumuniju – imaćemo i sa te strane logističkih izazova. Naše procene su da će, kada počne namešavanje, potrebe tržišta biti oko 100.000 tona biodizela i 50.000 tona bioetanola –  napominje Stanar.

Predstavnik NIS-a ističe, takođe, da su uljana repica, soja i kukuruz sirovine kojima Srbija raspolaže u dovoljnoj meri za proizvodnju biogoriva.

Rumunija lideru proizvodnji biogoriva

Rumunija je jedan od lidera u proizvodnji biogoriva u Istočnoj Evropi, ali se i oni susreću sa porteškoćama u ispunjenju ciljeva EU.

Madalina Grigoresku, Biofuels & Feedstock Expert iz OMV Petroma u Rumuniji, ističe da se mnoge zemlje EU uz nametnuta ograničenja muče da ispune ciljeve od 10% udela OIE u saobraćaju, a da je EU već propisala još ambiciozniji cilj od 14% – od toga 3,5% da budu napredna biogoriva do 2030.

– Iako smo mi pre devet godina počeli razogovore o biogorivima još se borimo da nađemo najbolje politike i regulativu, a ciljeve bi trebalo da ispunimo do kraja godine. U decembru 2018.  EU je revidirala direktivu i propisala da do juna 2019. sve članice moraju da dostignu 10% – istakla je Grigoresku.

Rumunija ima velike kapacitete za proizvodnju evrodizela, ali nema ih za bioetanol i sve uvozi. Ona je ukazala na efekte koji veliki uvoz ima lokalnu infrastrukturu, ali i na probleme zbog starog voznog parka, što je problem koji ima i Srbija. Prema njenim rečima tri su scenarija za usvajanje strategije korišćenja biogoriva u jednoj zemlji.

1. U prvom scenariju, ukoliko zemlja ima sopstvenu proizvodnju i nema neravnoteže između ponude i tražnje potrebne su investicije u vozila. Takođe je potrebno ulagati u kapacitete dobavljača, kako bi se postigle kvote upotrebe biogoriva.
2.  U drugom scenariju, ukoliko zemlja ima domaću proizvodnju, ali ima i neravnotežu u ponudi i tražnji, potrebne su investicije u uvoz biogoriva, kao i ulaganja u proširenje domaćih kapaciteta i u prilagođavanje i izgradnju lokalne infrastrukture.
3. U trećem slučaju, kada nema domaće proizvodnje i sve se uvozi, potrebna su sredstva za uvoz biogoriva i, takođe, velika ulaganja u izgradnju infrastrukture, koja će prihvatiti taj uvoz.

– Za ovo nema lakog rešenja. Biogoriva zahtevaju jaku finansijsku podršku, istraživanje o uticaju biogoriva na motore, vozni park, i najviše transparentnost politika i komunikaciju vlasti sa snabdevačima –  poručila je Grigoresku.