Clemens Forst, OBB Rail Cargo Group – Postoji veliki potencijal za nas na srpskom tržištu
„Naša perspektiva u Srbiji ogleda se u pronalaženju rešenja za mala i srednja preduzeća za transport robe u grupama vagona i pojedinačnim vagonima. Trenutni radovi na infrastrukturi i rekonstrukciji železnice otkrivaju da za nas postoji veliki potencijal na srpskom tržištu“, kaže za portal PlutonLogistics Clemens Forst, čelnik borda direktora OBB Rail Cargo Group.
Na samom početku 2021. – koja je u Evropi proglašena za Godinu železnice, u ekskluzivnom intervjuu sa prvim čovekom jednog od vodećih železničkih preduzeća u Evropi, manje smo gledali preko ramena, a više u budućnost! Da li će – ne tako daleke 2030. – vozovi zaista krstariti Evropom brzo kao kamioni?
Rail Cargo Group (deo OBB) sa sedištem u Beču, okuplja tim od oko 9.300 logističkih profesionalaca u 34 zemlje. Godišnje prevezu skoro 507.000 vozova, koji prelaze nešto manje od 50 miliona kilometara. Sa prometom od 2,3 milijarde evra, kao i 150 miliona neto tona prevezenih dobara sopstvenom železnicom, predstavljaju značajnu kariku u evropskoj železničkoj industriji.
PL: Za nama je jedna od najizazovnijih godina za transportni segment u celini. Kako je 2020. izgledala za Rail Cargo Group i kakve poslovne rezultate beležite?
– Početkom 2020. gotovo niko nije mogao da predvidi šta nam godina sprema. COVID-19 je zahtevao snažne zajedničke napore i opsežno upravljanje krizom.
Kriza je dostigla ogromne razmere širom sveta – i ni mi nismo imuni na njen uticaj. U segmentu železničkog teretnog saobraćaja dosegli smo najnižu tačku oko Uskrsa sa padom poslovanja od oko 30%. Trenutno je obim poslovanja ponovo blizu nivoa zabeleženog pre koronovirusa, ali još uvek ne pokazuje uticaj trenutnih zaključavanja širom Evrope. Uprkos izazovima koje je ova godina dovela RCG je isporučio svaku tonu tereta čak i u jeku pandemije koronavirusa i omogućio nesmetan protok robe. Na ovaj način smo još jednom pokazali sistemski značaj železničke industrije i dokazali da smo jedan od njenih ključnih igrača.
PL: Istovremeno, čini se da je to za vas bila i godina inovacija, budući da ste bili veoma posvećeni segmentu digitalne transformacije.
– Godina 2020. je takođe bila godina puna inovacija, novih proizvoda i, pre svega, bila je to glavna prekretnica u našoj transformaciji u digitalni RCG. Kako bismo učinili železnički prevoz tereta još dostupnijim, naporno radimo na digitalizaciji Rail Cargo Group još od 2017. godine. Protekla godina predstavljala je važnu prekretnicu u našem prelasku na digitalni RCG sa „SmartLINK“-om, našim portfeljom digitalnih usluga, i pružanjem kupcima prve digitalne usluge uz pomoć našeg digitalnog asistenta MIKE.
Kada je reč o inovacijama, opremili smo teretne vagone najsavremenijom telematikom i senzorskom tehnologijom „SmartCargo“, radili smo na inovaciji „TransANT“ vagona i na unapređenju digitalne automatske spojnice (DAC) širom Evrope u okviru koalicije „RailFreightForward“ i još mnogo toga.
Ove inovacije postavljaju temelje za automatizaciju i digitalizaciju železničkog teretnog transporta i značajan korak ka povećanju njegove atraktivnosti i produktivnosti.
PL: Godinu 2020. obeležili su mnogobrojni značajni događaji za železnički teretni prevoz do i iz Kine. Koja dešavanja biste izdvojili kada je reč o vašoj kompaniji?
– Evropa je trenutno veoma dobro povezana sa Azijom putem nekoliko intermodalnih mrežnih konekcija, u 2020. zabeležen je povećan broj direktnih vozova, posebno iz Austrije za Kinu. Buduća redovna direktna konekcija, u zavisnosti od razvoja na tržištu – posebno u zavisnosti od cena i kapaciteta morskog tereta, je prema tome sasvim moguća.
U intermodalnom području nedavno je dodat čitav niz novih konekcija do i iz Kine, a svaka nova ruta proširuje ukupnu pokrivenost naše evroazijske mreže. Jedan od takvih primera je naš novi TransFER voz velike brzine koji ide preko Ukrajine od Siana do Mađarske. Na osnovu našeg saobraćaja u Kini, od sredine novembra 2020. godine nudimo i LCL uslugu na relaciji Šangaj-Beč sa jednim redovnim polaskom na nedeljnom nivou.
Železnica je, naročito tokom pandemije, bila od suštinskog značaja. Rail Cargo Group je dao sve od sebe da podržimo lokalne kompanije u Kini, ali i austrijske kompanije u uvozu i izvozu robe. Ovo je pokazalo da železnica nije samo kratkoročna alternativa, već dugoročno rešenje za transport robe do i iz Kine.
PL: RCG je u julu otpremio dva blok-voza iz Đinana za Beograd koji su prenosili zaštitnu opremu protiv COVID-19 virusa namenjenu Srbiji. Recite nam nešto više o tom projektu.
– Ovaj projekat nam pokazuje da se železnički koridor Azija-Evropa produžava. Neobično je da blok-vozovi putuju direktno iz Azije u zemlje jugoistočne Evrope. Jedan od zanimljivih aspekata ovog projekta jeste sjajan nivo timskog rada u kojem su učestvovale mnoge podružnice naše Grupe koje su blisko sarađivale i koje su se pobrinule da se roba bezbedno i na vreme isporuči. U ovom projektu su učestvovale naša logistička grupa Rail Cargo Logistics, naša operativna grupa Rail Cargo Operator, Rail Cargo Hungaria i druge partnerske železničke kompanije. Vozovi su pretovareni na stanici Eperjeske (granica Ukrajine/Mađarske) u vagone normalne veličine koji su u vlasništvu RCG-a. Potom su najkraćim putem odmah isporučeni u stanicu Kelebija-Subotica (granica Mađarska/Srbija). Ovde je voz predat srpskom železničkom operateru.
Pomenuta dva voza su prva došla iz kineskog Đinana, još od perioda kada su kineski vozovi za izvoz robe na neko vreme prestali da saobraćaju. Od uspostavljanja ove konekcije vršimo redovne usluge prevoza od Djinana do Mađarske. Jedan voz ide svake druge nedelje, a imamo i jedan blok-voz koji na nedeljnom nivou saobraća iz Siana.
PL: Koliko ste i na koji način prisutni u našoj zemlji u ovom trenutku?
– Mi, kao grupa, u Srbiji sarađujemo sa logističkim kompanijama, špediterskim kompanijama i železničkim preduzećima. Trenutno je naš glavni partner Srbija Kargo. Srbija je za nas oduvek bila važna zemlja zbog svog geografskog položaja, budući da se nalazi na Koridoru 10, koji povezuje zemlje jugoistočne-centralne Evrope i zapadne Evrope.
Preko Srbije organizujemo „TransFER“ transport u Tursku i Grčku i svake godine šaljemo približno hiljadu vozova preko Srbije. Neki od njih namenjeni su lokacijama u Srbiji, a drugi samo prolaze kroz Srbiju kako bi stigli do susednih zemalja poput Severne Makedonije, Grčke, Bugarske i Turske.
PL: Iako je tržište prevoza robe železnicom u Srbiji i dalje u ranom stadijumu razvoja, na njega je u poslednjih nekoliko godina, tačnije od liberalizacije 2016. – što je relativno kratak rok, ušlo više konkurenata. U nedavno objavljenoj analizi, ocenjeno je da postoji i potencijal za ulazak novih igrača – između ostalog pomenuta je i Rail Cargo Austria. Postoje li ovakvi planovi u vašoj agendi?
– Iz gore pomenutog razloga, uvek proveravamo i pratimo razvoj tržišta u Srbiji. Ova liberalizacija otvorila je mogućnost osnivanja i upravljanja privatnim železničkim kompanijama. Većina ovih operatera fokusira se na jedan projekat ili prevozi određenu vrstu robe. RCG kao grupa već posluje u raznim oblastima kao pružalac logističkih usluga ili kao železnički prevoznik na licu mesta u susednim zemljama kao što su Rumunija, Hrvatska i Bugarska. U Srbiji tražimo dugoročno strateško partnerstvo, zbog uslova na lokalnom tržištu i infrastrukturi. Moramo naglasiti da su nam kvalitet i stabilnost transportnih usluga koje pružamo našim kupcima glavni prioritet.
PL: U kom segmentu vidite potencijal za RCG u Srbiji?
Naša perspektiva u Srbiji ogleda se u pronalaženju rešenja za mala i srednja preduzeća za transport robe u grupama vagona i pojedinačnim vagonima. Trenutni radovi na infrastrukturi i rekonstrukciji železnice otkrivaju da za nas postoji veliki potencijal na srpskom tržištu. Radujemo se povećanju obima poslovanja u Srbiji – kako u konvencionalnom tako i u intermodalnom transportu.
Želimo da se usredsredimo na ovaj region i da uključimo druge zemlje jugoistočne Evrope, iskoristimo potencijal jadranskih luka i prolaza, da uspostavimo veze između kontinentalnih zemalja centralne i zapadne Evrope i razvijemo saradnju sa lokalnim klijentima, partnerima, steknemo nove klijente i pružimo im stručne i visokokvalitetne usluge.
PL: RCG je vodeći provajder Rolling Road (RO-LA) usluga u Evropi. Kakvo je bilo interesovanje korisnika za ovaj segment tokom 2020? Kakvi su vaši dalji planovi za RO-LA servis?
– RO-LA predstavlja servis na kratkim udaljenostima čiji je cilj da olakša prelazak preko Alpa, posebno uzimajući u obzir tranzitna ograničenja u Tirolu. Važno je napomenuti da bi bilo poželjno da se, pored prelaza preko Alpa, i ceo put obavlja železnicom, ali većini evropskih zemalja nedostaju fer konkurentski granični uslovi za železnički transport. RO-LA servis takođe vidimo u kontekstu zaštite stanovništva u alpskom regionu od prekoračenja tranzitnog prometa.
Od 1. oktobra 2020. godine smanjene su cene RO-LA servisa. Smanjivanjem osnovne cene i nuđenjem atraktivnih popusta za povratno putovanje, želimo da našim klijentima pružimo još zanimljiviju RO-LA ponudu. Svi korisnici RO-LA servisa, bez obzira na učestalost putovanja i konekcije, značajno će profitirati od ovog smanjenja cena. Pored toga, špediteri i transportne kompanije koje redovno koriste RO-LA konekcije na osi Brener mogu iskoristiti dodatni popust: zato što je dodat popust za povratna putovanja. Ovaj popust se odobrava na 8 povratnih putovanja u mesecu i isplaćuje se nakon prvog povratnog putovanja. Što se češće RO-LA koristi, to je veći popust.
Nova usluga koju nudi ASFINAG (koji planira, finansira, gradi, održava, operiše i naplaćuje putarine za upotrebu autoputeva dužine 2.200 kilometara u Austriji) u saradnji sa ÖBB Rail Cargo Group takođe ima cilj da učini RO-LA servis još atraktivnijim. Na početnoj stranici ASFINAG-a može se direktno videti trenutno vreme polaska RO-LA i trenutna popunjenost kapaciteta, a tu se može naći i link za direktno rezervisanje RO-LA. Kompanije samo treba da kliknu na željenu rutu na mapi i jednim klikom vide da li ima još mesta za ekološki prihvatljivo putovanje kroz Tirol.
RCG je u 2020. železnicom prevezao 151.274 kamiona uz pomoć RO-LA servisa. U zavisnosti od potražnje klijenata, vrlo brzo možemo povećati odgovarajuće kapacitete.
Autonomno upravljanje, digitalno upravljanje…
PL: Sve su glasniji stavovi da je železnica jedini održivi način kopnenog prevoza. Koji su, prema vašem mišljenju, glavni koraci koje bi države i vlade trebalo preuzeti kako bi železnica u narednim godinama dobila veći tržišni udeo u Evropi?
Ciljevi u oblasti klime se ne mogu postići bez železnice! Evropi je potreban zaokret i u teretnom saobraćaju. Ako Evropska komisija i države članice zaista ozbiljno shvate Evropski zeleni dogovor, moraju odmah da deluju i poguraju železnički prevoz robe.
Moramo da preusmerimo rast evropskog teretnog prometa na železnicu, zato što se očekuje da će se on povećati za 30% do 2030. To bi značilo da, ukoliko se ne budu preduzele protivmere, na evropskim ulicama bi bilo oko milion kamiona više na dnevnom nivou.
Preokret mobilnosti u teretnom saobraćaju u Evropi možemo postići samo zajedničkim radom. Kao osnivaču evropske Rail Freight Forward inicijative, cilj nam je da u većoj meri preusmerimo teretni saobraćaj na železnicu širom Evrope. Što se modalnog udela železničkog prevoza tiče, mi u Austriji zauzimamo vodeću poziciju u Evropi sa skoro 30% – prosek EU je 18%. Rail Freight Forward želi da poveća modalni udeo železničkog prevoza širom Evrope na barem austrijski nivo od oko 30% do 2030. godine. Da bi se postigli ovi ciljevi, neophodni su jednaki uslovi i sveobuhvatna tehnološka modernizacija evropskog železničkog sektora.
Do 2030. godine želimo da sarađujemo sa našim evropskim partnerima na primeni nekoliko ključnih tehnologija u železničkom teretnom saobraćaju.
Najpre, digitalna automatska spojnica zameniće ručnu spojnicu i revolucionarno će izmeniti železnički prevoz tereta u Evropi na dva načina. Dramatično će smanjiti intenzitet rada, a takođe će obezbediti snagu i podatke u celom teretnom vozu, stvarajući tako preduslove za inteligentne vozove i autonomnu vožnju. Osim toga, digitalna automatska spojnica će omogućiti dužim i težim vozovima da još brže transportuju robu od tačke A do tačke B.
Potom, digitalne platforme će olakšati razmenu podataka između zemalja i kompanija. Kao rezultat toga biće omogućen nesmetan međunarodni transport robe. Zatim, tu je i digitalno upravljanje kapacitetom, kako bi se omogućilo standardizovano i međunarodno planiranje i rezervacija putanje voza. Ovo će značajno ubrzati proces planiranja i povećati kapacitet.
Zajedno sa svojim evropskim partnerima želimo i da primenimo jedinstveni evropski sistem kontrole vozova. Ovo će nam znatno olakšati sav saobraćaj. Trenutno imamo preko 20 različitih sistema!
I na kraju, želimo da primenimo autonomne operacije vozova kako bismo omogućili autonomno upravljanje i kočenje voza uz nadgledanje putovanja na duže staze.
PL: Na čemu će biti fokus Rail Cargo Group u 2021. i koji su glavni ciljevi ka kojima ćete stremiti?
– Naša vizija je da budemo „održivi logistički stub evropske ekonomije – za Evropu u kojoj vredi živeti“. Kako bismo to učinili, pre svega moramo biti u mogućnosti da investiramo u naše i buduće kapacitete sektora. Ovo je težak zadatak u ekonomsko teškim vremenima kada mnoga železnička preduzeća posluju sa gubitkom. Zbog toga se trudimo da i dalje izveštavamo o pozitivnim rezultatima u oblasti teretnog saobraćaja kako bismo u budućnosti uložili neophodna sredstva bez obzira na to koliko pritisak povodom visine zarade možemo da osetimo.
2021. godini želimo da nastavimo da radimo na inovacijama, neprekidno širimo našu mrežu i samim tim doprinesemo postizanju ciljeva navedenim u Evropskom zelenom dogovoru.
Evropska godina železnice
– Da bismo se izborili sa klimatskim promenama i postigli ambiciozne ciljeve na evropskom i nacionalnom nivou, hitno moramo da povećamo železnički prevoz u Evropi – koja globalno najviše zaostaje što se modalnog udela železničkog prevoza tiče – a kojoj je očigledno potreban veliki zaokret u teretnom transportu! Godina železnice je naša šansa da povećamo svest o ovom problemu, obezbedimo finansiranje i donesemo odluke o pravednoj transportnoj politici.
(Autor intervjua: Milica Milosavljević)
Foto: Clemens Forst – Credit: Gianmaria Gava; Rail Cargo Group – ©RCG/David_Payr
