Standardni vs široki kolosek: ne samo širina, već i drugačija filozofija
Evropska unija trenutno procenjuje mogućnost proširenja standardnog koloseka evropske železničke mreže na Ukrajinu i Moldaviju, kao deo napora da bolje integriše zemlje u evropskom transportnom prostoru.
Ipak, ovo nije tako jednostavno kao što zvuči. Koloseci se ne razlikuju samo po širini, već je u pitanju drugačija filozofija, tvrdi Oleksandr Zavgorodnij, predsednik Stručnog saveta Sveukrajinskog centra za reformu saobraćajne infrastrukture.
Prošlog meseca, Evropska komisija i Evropska investiciona banka (EIB) pokrenule su studiju predizvodljivosti kako bi procenile kako bolje povezati ukrajinsku i moldavsku železničku mrežu sa Transevropskom transportnom mrežom (TEN-T). Proširenje koloseka je samo jedan deo procene, ali izaziva veliko interesovanje industrije.
Dve zemlje trenutno imaju železničku mrežu širokog koloseka (1520 mm). U većini evropskih zemalja, koloseci su široki 1435 mm.
Različiti principi
– Železnička infrastruktura širine 1435 mm i širine 1520 mm se grade po različitim osnovnim principima – objašnjava Zavgorodnii.
– Za prevoz iste količine tereta biće potrebno više vagona i lokomotiva ako se koristi evropski kolosek. Ovo nije izazov samo za ukrajinske železnice, već, još više, za mnoge privatne železničke kompanije u zemlji. Oni očigledno nisu spremni da pređu na drugu infrastrukturu – dodaje.
Bez obzira na to, železnička pruga evropskog koloseka u određenim oblastima bi mogla biti potrebna, recimo pri terminalima blizu granice, priznaje Zavgorodnii. Isto važi i za terminale sa druge strane granice, gde bi široki kolosek mogao da olakša efikasnost. Ali, kaže on, projekti koji se razmatraju i razgovaraju imaće smisla samo kada se gradi kombinovani kolosek od 1435 i 1520 mm.
Ovo se može uraditi postavljanjem paralelne trase. Preporučljivo je realizovati projekat samo kada se izgradi kompatibilan ili drugi kolosek, smatra.
Više mogućnosti
Da će veliki broj detalja u vezi sa infrastrukturnim rešenjima biti utvrđen tokom narednih faza razvoja projekta, potvrđuje i Evropska investiciona banka, navodeći da proširenje koloseka nije jedina procenjena mogućnost.
– Široki ciljevi studije predizvodljivosti su da se razviju i procene operativne alternative i povezani zahtevi: infrastruktura (kolosek, sistem napajanja, multimodalni i pretovarni terminali, logistički centri, itd.), vozni park, zahtevi u segmentu održavanja, carinske operacije, granične kontrole itd – pojašnjavaju iz EIB.
Otpornost u vanrednim situacijama
Naredne infrastrukturne investicije bi u konačnici trebalo da doprinesu integraciji Ukrajine i Moldavije u evropski transportni prostor poboljšanjem povezanosti sa EU i povećanjem kapaciteta novih izvoznih koridora. Evropska unija želi da transportni sistem bude otporniji na vanredne događaje, kao što je trenutna blokada ukrajinskih luka.
Studiju sprovodi tehnička savetodavna služba Evropske investicione banke – JASPERS, čiji bi prvi zaključci trebalo da budu gotovi do maja 2023.
Izvor: railfreight.com
