SEĆANJE: Tranšped – nekadašnji gigant od koga je ostalo samo ime beogradskog naselja

Ono što vreme odnese u zaborav, prostor vraća u život. To dokazuje jedno izuzetno atraktivno beogradsko naselje u blizini robne kuće Ikea. Ovo naselje naziva se Tranšped, a ime je ponelo, to ste verovatno već pogodili, po čuvenom jugoslovenskom preduzeću za špediciju i transport, preduzeću Tranšped.

Da li se sećate kakav je to ekonomski gigant bio u okvirima Jugoslavije?!

Foto: PrintScreen/YouTube (LEGENDARNI KAMIONI)

Istorija preduzeća Tranšped počinje sad već davne 1950-te, osnivanjem preduzeća za razvoz robe Špedicija. Od osnivanja Špedicije u Beogradu 20. aprila 1950, u narednih nekoliko godina preduzeće se pretežno bavilo prevozom uglja po Beogradu. Onda je poslovanje postepeno doživelo ekspanziju i proširilo se na ostatak Jugoslavije, a 1954. je usledilo i upisivanje preduzeća u registar za bavljenje poslovima međunarodne špedicije. Potom je 1955. godine promenjeno ime u Tranšped.

– Kada je 1956. godine Tranšped dobio dozvolu za bavljenje međunarodnim transportom, nabavljeni su kamioni firme Leyland, a zatim i Škode i Mercedesa. Tranšpedova garaža nalazila se na mestu na kome će desetak godina kasnije započeti izgradnja Mostarske petlje i vrlo brzo se pokazala premalom za firmu koja je, usled ogromnog porasta međunarodne trgovine, neprekidno povećavala svoj vozni park – piše Imenar beogradskih ulica*.

Tranšped počinje da sarađuje sa nemačkom kompanijom Henschel 1960-ih. Od ovog proizvođača kupuju više stotina kamiona, a po uzoru na Henschel-ov logistički centar počinju izgradnju svog, sa Henschel-ovim ovlašćenim servisom. Logistički centar je izgrađen na 25 kilometara od centra Beograda, na autoputu Beograd-Niš, u Vrčinu.

Paralelno s tim, u podnožju brda Orlovica, nedaleko od logističkog centra, raste naselje koje će poneti ime Tranšped.

Ime koje je imalo težinu na svetskoj sceni u oblasti špedicije

– Tranšped je za relativno kratko vreme postao najveće preduzeće za špediciju u Jugoslaviji, tako da će, prema podacima za 1974, imati 41 filijalu širom zemlje, 220 vozila i 1600 zaposlenih, a beležiće ukupan prihod od 900 miliona dinara (približno 300 miliona dolara iz 2022). Ove brojke ukazuju da je Tranšped predstavljao ekonomskog giganta u okvirima Jugoslavije, ali i svetski značajnu firmu u oblasti špedicije, pošto je organizovao prevoz robe po celom svetu, uključujući drumski, železnički, vodni i avionski prevoz – navode autori teksta.

Bio je član međunarodne organizacije špeditera FIATA i član međunarodne organizacije avioprevoznika IATA, ali, možda i važnije od toga, bio je među Jugoslovenima sinonim za prevoz robe kamionima.

A bio je i, što je verovatno i najpoznatije u narodu – inspiracija i podrška u snimanju kultne serije „Kamiondžije“. Glavni likovi, Paja i Jare, tokom serije voze kamione Tranšpeda.

U tom periodu, pored kamiona Henschel, Tranšped je koristio i vozila drugih proizvođača. Mercedes, Škoda, OM, Mack, Magirus, Leyland, Scania, FAP, samo su neka od poznatih imena modela koji su bili u upotrebi.

Paja i Jare vozili za Tranšped?!

Serija koju ste verovatno svi gledali, a koja i danas doživljava nove obrade, jednim delom je snimljena i u Tranšpedovom logističkom centru.

Miodrag Petrović – Čkalja, koji je tumačio lik Jareta, jednom prilikom je otkrio da je inspiraciju pronašao baš u ljudima koje je sreo u Tranšpedu.

– Ja sam oko tri meseca sa Pajom snimao Kamiondžije u Tranšpedu, to je s leve strane ka Nišu, špediciji koja je vozila za inostranstvo velikim krstaricama. Mi smo sa njima živeli, jeli u njihovom restoranu. Sve sam ja to upijao. Od svakog tog čoveka uzeo sam ponešto i napravio lik. Sastavio sam ga od hiljadu delova i kažem reditelju, Milu Đukanoviću, kako bih ja igrao Jareta, a on mi je rekao pa nemoj mene više ništa da pitaš, to je taj čovek, to je Jare, kao da smo se dogovarali – otkrio je Čkalja.

Kad politika umeša prste

Krajem sedamdesetih Tranšped je prošao kroz podelu na manje osnovne organizacije udruženog rada (OOUR), kroz koju su, u skladu sa principima samoupravljanja, prošla i druga preduzeća.

Foto: PrintScreen/YouTube (LEGENDARNI KAMIONI)

Ova vrsta podele je postojala jer je tadašnji režim pretpostavljao da će pojedini delovi velikih preduzeća bolje funkcionisati u obliku manjih skupova, odnosno, kao međusobno nezavisni samoupravni entiteti. Zasnovana je na Ustavu iz 1974. i Zakonu o udruženom radu iz 1976.

– Ova podela je, međutim, kao i u mnogim drugim firmama, u Tranšpedu izazvala sukobe između različitih OOUR-ova, što je dovelo do problema u funkcionisanju preduzeća – dalje navode autori.

Zakon o udruženom radu, usled brojnih nedostataka, krize u zemlji i sloma komunizma u Evropi, prestaje da važi krajem 1980-ih.

Usledilo je uvođenje Zakona o preduzećima, kojim je inicirana vlasnička transformacija brojnih državnih preduzeća, i započeta priprema za tranziciju koja bi trebalo da vodi u privatizaciju.

Posledično, Tranšped je 1991. godine transformisan u posebno deoničarsko društvo.

Prodaja kamiona i otpuštanje radnika

– Sa otcepljenjem Slovenije i Hrvatske i izbijanjem ratnih dejstava, Tranšped 1991. ostaje bez značajne imovine u tim republikama. Nakon toga u Nemačkoj dolazi do blokade jugoslovenskih prevoznika, a samim tim i brojnih Tranšpedovih kamiona. Tokom 1992, situacija se dodatno pogoršava izbijanjem rata u Bosni i Hercegovini, a uvođenje sankcija Ujedinjenih nacija Saveznoj Republici Jugoslaviji maja 1992. praktično onemogućava dalje poslovanje firme koja je do tada bila skoro u potpunosti usmerena na međunarodni saobraćaj.

Tranšpedov vozni park postaje znatno manji, dolazi do prodaje kamiona po niskim cenama, smanjenja obima posla i otpuštanja radnika.

Tokom 1994. preduzeće pokušava da preusmeri poslovanje na putnički prevoz unutar Jugoslavije, te formira turističku organizaciju Tranšped Tours.

Nakon ukidanja sankcija ne dolazi do bolje situacije u poslovanju, jer veći deo posla preuzimaju novosonovane privatne firme.

U preduzeću ostaje svega 300 zaposlenih.

Dalje „potonuće“ u kontroverznom procesu privatizacije

Po donošenju Zakona o privatizaciji 2001. godine, kojim je oročeno trajanje procesa privatizacije do sredine 2005, Tranšped ulazi u postupak svojinske transformacije.

Sledi niz godina i kontroverznih događaja koji će dovesti do današnje situacije.

U ovom trenutku pravni status Trašpeda se teško definiše. Firma zvanično postoji kao deo kompanije Novoline, ima značajnu imovinu, ali i velike dugove.

– Koloplet brojnih pravnih mahinacija u slučaju privatizacije praktično je nemoguće ispratiti – navode autori teksta.

Izvesno je da se Tranšpedu ne pišu mnogo svetliji dani nego ovi u kojima je sada, bar ne u bližoj budućnosti. Međutim, uspomena na jedno veliko jugoslovensko preduzeće neće nestati. Ono će živeti u mislima svakog ko zna gde je smešteno naselje Tranšped. A u slučaju da posetite ovo mesto, posebno obratite pažnju i na nazive ulica, jer jedna od njih, takođe čuva sećanje na jugoslovenskog transportnog giganta.

Foto: PrintScreen/YouTube (LEGENDARNI KAMIONI)

*Priču o istorijatu ovog preduzeća, uoči Božića objavio je autorski tim koji stoji iza Facebook stranice Imenar beogradskih ulica, jedinstvenog virtuelnog mesta koje okuplja ljubitelje i poštovaoce poznatih ličnosti, događaja i mesta, po kojima beogradske ulice nose nazive. Uz pomoć članova Facebook grupe Automobilsko Beograd i Transped Beograd, uspeli su da prikupe mnoštvo podataka koji, u onoj meri koliko je to moguće, nepristrasno pokazuju turbulentnu istoriju čuvenog jugoslovenskog preduzeća za špediciju i transport.

Podeli na društvenim mrežama: