Kopar podiže lestvicu: cilj godišnji kapacitet od 1,8 miliona TEU

Luka Kopar nastoji da dodatno ojača svoju poziciju kao ključna tačka u mediteranskom regionu, a samo ove godine ulaže 39 miliona evra u zelenu transformaciju, istakao je Sebastjan Šik, novi predstavnik luke za Austriju i Mađarsku, u intervjuu za austrijski portal verkehr.co.at.

Luka je 2024. godine započela veliki projekat proširenja kontejnerskog terminala, vredan 153 miliona evra. U okviru projekta gradi se pristanište dužine 326m i dodatnih 70.000 m2 skladišnog prostora.

– Ovo proširenje omogućiće nam da istovremeno opslužujemo dva velika kontejnerska broda, što predstavlja najveći iskorak u razvoju terminala – rekao je Šik, dodajući da je ova investicija naročito važna u kontekstu izgradnje drugog železničkog koloseka između Divače i Kopra, čiji se završetak očekuje 2026. godine, te da će značajno povećati železničke kapacitete i povezati luku sa zaleđem.

Šik najavljuje niz dodatnih proširenja do 2030. godine, sa ciljem da se godišnji kapacitet poveća na 1,8 miliona TEU.

Ujedno, u fokusu razvoja nalazi se i primena naprednih digitalnih rešenja – od pametnog planiranja kadrova do prediktivnih modela određivanja tipa transporta za dolazne pošiljke, veb platforme, mobilne aplikacije, do simulacija u virtuelnoj realnosti.

– Naš fokus u narednim godinama biće na konceptu pametne luke, koji podrazumeva digitalizaciju i automatizaciju brojnih procesa – naglasio je Šik.

Kada je reč o železničkoj infrastrukturi, završetkom druge pruge očekuje se povećanje kapaciteta sa sadašnjih 90 na 212 vozova dnevno. To znači mogućnost prevoza do 36,9 miliona tona tereta godišnje.

– U toku su i administrativni postupci za izgradnju paralelnog levog koloseka. Tokom izgradnje tri najduža tunela već je izgrađeno 61% te pruge – rekao je.

Novi predstavnik luke za Austriju i Mađarsku je naglasio da Slovenija intenzivno modernizuje celu svoju železničku mrežu.

Samo ove godine za železničku infrastrukturu izdvojeno je 627 miliona evra, dok će naredne godine ta suma biti nešto ispod 765 miliona evra. Do 2027. glavni železnički koridori kroz Sloveniju biće obnovljeni, elektrifikovani i većim delom dvokolosečni.

Uprkos rekordnom prometu kontejnera od 1,13 miliona TEU u 2024. godini, pretovar vozila beleži pad od tri odsto. Šik objašnjava da je do toga došlo usled globalne neizvesnosti u pomorskom i automobilskom sektoru. Ipak, potražnja za uslugama pretovara vozila ostaje visoka – Luka Kopar je četvrta luka u Evropi po količini pretovara automobila. U Kopru se godišnje obradi oko 50 automobilskih marki, a izvoz i uvoz su gotovo izjednačeni.

– Pokrećemo javni poziv za izgradnju nove garaže sa kapacitetom od 12.000 vozila – najavio je Šik, uz napomenu da se luka sve više oslanja na saradnju sa proizvođačima električnih vozila.

Luka samo ove godine ulaže 39 miliona evra u zelenu transformaciju, a planira da do 2050. godine postane CO₂-neutralna. Već sada iz solarnih panela proizvodi 4.900 MWh električne energije, što čini 15% ukupne potrošnje. Do 2030. godine planira se povećanje kapaciteta na 10,5 MW. Takođe, Kopar će do kraja 2029. omogućiti priključivanje brodova na kopneni izvor struje („cold ironing“), čime će se smanjiti i buka i emisije.

Sebastjan Šik preuzeo je ulogu predstavnika za Austriju i Mađarsku tokom jeseni prošle godine. Kako ističe, ove zemlje su najvažnija i najveća tržišta Luke Kopar.

– Naš cilj je jasan – da ponudimo najbolju luku, logističke usluge i infrastrukturu kako bismo privukli još više brodskih i železničkih linija – zaključio je on u razgovoru za verkehr.co.at.

Foto: Pixabay.com/GREGOR, ilustracija