Maersk planira da doda nove kapacitete – ali oni neće biti na vodi!

Danski gigant Maersk planira da doda nove kapacitete – ali oni neće biti na vodi.  Kompanija želi da kupi skladišta, kontejnerske terminale i carinske brokerske kuće kako bi povećala svoje kapacitete za pružanje logističkih usluga – ova želja je deo njenog strateškog okreta ka poslovanju na kopnu. Kompanija se nada da novi poslovni poduhvati za dve godine obuhvatati polovinu Maersk-ovog prihoda.

– Do 80% naše zarade danas dolaziod kontejnerskog transporta –  istakao je izvršni direktor kompanije Maersk, Soren Skou.

– Nadamo se da ćemo za nekoliko godina biti bliže zaradi od 50% od pomorskih i 50% od kopnenih usluga.

Plan Skoua proširio bi transformaciju 115 godina starog pomorskog biznisa, a koja je započeta kada je 2016. godine postao izvršni direktor ove kompanije. Od tada, veliki danski konglomerat se rešio svojih naftnih i tankerskih preduzeća kako bi se više fokusirao na izgradnju jedne kompanije sa kontejnerskim transportom u njegovom centru koji pruža usluge transporta i logistike velikim kupcima kao što je Walmart Inc.

Skou je rekao da se snažniji fokus na logistiku u kopnenom saobraćaju javio zbog toga što kompanija i dalje oseća posledice finansijske krize iz 2008. godine, koja je zadala udarac globalnoj trgovini, a i zbog toga što se kontejnerski posao Maersk Line-a suočava sa novim izazovima u vidu rastućeg trgovinskog spora između SAD i Kine.

– Poređenja radi, naš promet – kao grupe- iznosio je oko 60 milijardi dolara 2011. godine, a 2016. godine taj promet je opao na oko 35 milijardi dolara, tako da nismo bili na dobrom putu – rekao je on.

Maersk Line ima oko 70.000 kupaca na moru, obuhvatajući oko 20% ukupnog kapaciteta kontejnera. Klijenti su raznoliki, od trgovačkih lanaca iz SAD i proizvođača automobila do dobavljača nameštaja, elektronskih kompanija i uvoznika odeće.

Međutim, manje od četvrtine tih kupaca koristi kompaniju kako bi transportovao robu iz luka u skladišta i distributivne centre.

Zbog višegodišnjeg smanjenog broja prevoza tereta koje je dovelo do smanjenja profita, transport robe pre i nakon što ona dospe na brodove je naročito privlačan za Maersk i neke od njenih okeanskih rivala.

Šta kaže konkurencija?

Francuski CMA CGM SA, četvrti najveći kontejnerski operater na svetu, ove godine je kupio švajcarsku kompaniju Ceva Logistics AG za 1,7 milijardi dolara. Kao deo inicijative Jedan pojas, jedan put za kontrolu lanaca isporuke iz Azije u Evropu, kineske transportne kompanije Cosco Shipping Holdings Co. i China Merchants Shipping and Enterprises Co. su tokom prošle decenije uložile milijarde u terminale, železničke veze i putnu infrastrukturu.

– Maersk kompanija se suočava sa tržištem koje gleda na svoje usluge kao na proizvod, tako ona mora da pronađe način da poveća svoju vrednost kako bi bila sigurna da će biti prvi izbor među špediterskim kompanijama – rekao je Nik Bejli (Nick Bailey), šef istraživanja u britanskoj Transport Intelligence Ltd.

– Obezbeđivanje usluge koja je privlačna samim špediterima, potencijalno kao alternativa transporterima, izgleda kao rešenje ovog problema.

Mearsk Line

Maersk APM Terminals upravlja mrežom od 76 luka na više od 100 lokacija za upravljanje kopnenim transportom širom sveta. U Severnoj Americi, ona operiše zajedno sa Damco kompanijom, Maersk-ovom špediterskom jedinicom, 20 skladišnih i distribucijskih objekata na mestima kao što su Kalifornija, NjuDžersi, Teksas i Džordžija.

Nasuprot tome, globalni pružaoci logističkih usluga, kao što su švajcarska Kuehne + Nagel International AG, Deutsche Post-ova DHL Supply Chain i danska DSV A/S obično imaju stotine skladišta širom sveta. Ceva Logistics navodi da ima 1.000 logističkih objekata širom sveta, a 130 u SAD i Kanadi.

Te kompanije obavljaju poslove za velike klijente kao što su Walmart, Amazon.com Inc. i Home Depot Inc. koji uzimaju robu od desetine dobavljača širom Azije, a koja se isporučuje do skladišta u Kini, a zatim pakuje i transportuje do SAD i Evrope.

– Mi to želimo da radimo. Želimo da upravljamo skladištem, primamo robu, stavimo je u kontejnere, šaljemo u SAD i obezbeđujemo podatke koji kažu da su žuti kupaći kostimi u toj i toj kutiji. Onda izvadimo robu iz kontejnera i u kamionima je pošaljemo do distributivnih centara koji su najbliži konačnoj tački isporuke – rekao je Skou.

Što se maloprodajnih lanaca snabdevanja tiče, Maersk je već veliki igrač u transportu od luke do luke. Skou je rekao da želi brz rast automobilske logistike i hemijske industrije, pri čemu bi Maersk upravljao procesom od carinjenja do isporuke u distributivni centar. Prevoznik neće biti dobavljač „poslednje milje,“ tako da ne želi da investira u kamione. Umesto toga, Skou je rekao da je u potrazi za brokerskim firmama i kompanijama za upravljanje lancem snabdevanja u automobilskoj industriji.

Investicije

Kompanija je ranije ove godine kupila američku kuću za carinsko posredovanje Vandegrift Forwarding Co., a Skou je rekao da bi u budućnosti moglo da dođe do više takvih akvizicija.

Kompanija je prošle godine takođe uložila u startup kompaniju koja se bavi rezervacijom transporta robe, Loadsmart Inc., a ovog meseca pokrenula je onlajn alat pod nazivom MaerskSpot koji ima za cilj pojednostavljenje procesa rezervacije sa brodarom.
Ipak, rekao je Skou, neki članovi višeg rukovodstva nastavljaju raspravu o tome da li je bolje pregovarati o cenama transporta putem telefona sa klijentima koje poznaju godinama ili je bolje omogućitiim da rezervišu brodski prostor putem digitalizovanih platformi.
Ovo pokazuje izazove koje sa sobom nosi promena načina poslovanja preduzeća koje je nastalo iz kompanije osnovane početkom 20. veka, a koja je prerasla u krovnu grupu koja nadgleda investicije od brodova do supermarketa.

Skou kaže da preduzeće sada treba da priđe svojim korporativnim klijentima “sa jednom prodajnom mrežom i jednom kancelarijom za brigu o korisnicama i jednom organizacijom za isporuku”.
On je rekao da planira da završi Maersk-ov preobražaj do 2021.

Izvor: WSJ

 

Podeli na društvenim mrežama: