Šta nemačke kompanije misle o logistici i transportu u Srbiji?

U moru problema sa kojima se već decenijama suočava celokupna delatnost domaćeg transporta i  logistike, koja stagnira u kontuinuitetu, jedini napredak beleže tehnološka i  organizacija carinske službe, sažeti je zaključak  konferencije  „Uvod u tržište transporta i logistike u Srbiji“, koja je održana u Beogradu.

Konferenciju je organizovala delegacija nemačke privrede u Srbiji u okviru istraživanja tržišta Srbije, Crne Gore i Makedonije za nemačka MSP iz ove oblasti. Tom prilikom u Beograd je stiglo desetak nemačkih privrednika koji su zastupali isto toliko nemačkih kompanija koje još nisu poslovno prisutne u Srbiji i na tržištima regiona.

Na veoma dobro posećenoj konferenciji u Beogradu dominirale su analize aktuelnog stanja infrastrukture, saobraćaja ali i logističkih i drugih investicionih mogućnosti u ovim oblastima.

Značaj ove konferencije i projekta koji je, na osnovu zaključka nemačkog Bundestaga podržan od strane nemačkog Saveznog ministarstva za privredu i tehnologiju  (BMWi) i predstavljaće sastavni deo programa razvoja tržišta za nemačka MSP, potvrdili su u svojim pozdravnim govorima Gabriela Beneman, rukovodilac privrednog odeljenja u nemačkoj ambasadi u Beogradu i Martin Knap, novi direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji.

Slavoljub Jevtić, predsednik nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata P.U. „Transport i logistika“, u svom izlaganju osvrnuo se na transportno-logističke potencijale u Srbiji. Govoreći o mreži panevropskih koridora u našoj zemlji rekao je da železnički koridor X, koji bi trebao da bude jedan od nosilaca domaće privrede, zbog lošeg stanja pruga, malih komercijalnih brzina, veoma slabe propusne moći, nedostatka vučnih sredstava i vagona, godišnje preveze samo oko 12 miliona tona robe što utiče na velike gubitke i još veće državne dotacije. Pored navedenih problema on je identifikovao i komplikovane i spore administrativne procedure koje predstavljaju dodatnu kočnicu u razvoju ove oblasti.

Ako prethodnom dodamo ništa manje problema kod rečnog koridora VII, kao što su nedostatak jednog Ro-Ro terminala, nedovoljnu iskorišćenost postojećih luka i plovila, zastarelu flotu i nedovoljnu infrastrukturu za snabdevanje plovila, onda je jasno zašto Srbija i dalje već više od jedne decenije tapka u mestu kada je reč o intenzivaranju robnog prometa i tranzitnog saobraćaja kroz našu zemlju.

Međutim, kada je u pitanju tehničko-tehnološka organizacija i IT sektor u ovim oblastima, Jevtić je napomenuo da je usled sve većeg dolaska stranih kompanija došlo do zahteva za uvođenjem novih standarada i primene zahtevanih logističkih principa. On tvrdi da je taj kvalitativni i kvantitativni skok naročito izražen u poslednjih osam godina. Iz tih zahteva proizašao je razvoj čitave industrije pružanja logističkih usluga. Naveo je da domaća privredna društva shvataju značaj uvođenja istih principa i sama počinju da ih primenjuju, čime doprinose sopstvenom razvoju i razvoju ukupne delatnosti. Jevtić je, takođe, naveo, da veliki problem predstavljaju i nedostatak školovanih kadrova za operativne poslove u ovoj oblasti jer su školski programi neprilagođeni zahtevima moderne logistike. Pored ovoga veliki nedostatak predstavlja i deficit profesionalnog iskustva.

Kada je reč o stanju razvoja intermodalnog transporta u Srbiji apostrofirana je nepostojeća ili nedovoljno razvijena infrastruktura intermodalnih terminala a naročiti problem za zemlju predstavlja pretovar opasnih materija. Ovome treba dodati i disharmoniju domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim standardima i nepostojanje kvalitetnih statističkih parametara.

Na ovo poslednje u svom izlaganju osvrnuo se i gost iz nemačke, dr Rudiger Ostrowski, predsednik VSL, jednog od najvećih evropskih udruženja za transport i logistiku iz nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija. Ovo udruženje je još pre jednu deceniju uradilo predstudiju izvodljivosti multimodalnog transportnog lanca na relaciji Severno more (luke Amsterdam i Roterdam preko kojih u najvećem stiže prekookenska roba u Evropu) – Rajna – Majna – Dunav – Crno more, za koju su zbog nedostatka statističkih informacija u zemlji imali problem da završe deo koji se ticao Srbije. Osnova projekta je utvrđivanje alternativnih puteva sadašnjem drumskom saobraćaju koji sve više opterećuju i ugrožavaju kamioni.

Jedna od tih alternativa, navedeno je u studiji, predstavlja intenziviranje kombinovanog železničko-rečnog prevoza kontejnera na pomenutoj relaciji. Još tada je savetovano da se kapaciteti luke Beograd dislociraju na obližnji prostor luke Pančevo, koja ima mnogo veći razvojni potencijala i zemljište a da u Beogradu ostane tzv. „Bela flota“ za isključivo turističke namene. Ovim bi se, ujedno, Beograd oslobodio dobrog dela transportnog saobraćaja koji sada ide kroz centar grada, rapidno bi se smanjila ekološka i akcidentna opasnost zbog pretovara i prevoza opasnih materija a grad bi ujedno, time, stekao novi potencijal da prodiše punim plućima i ponovo pokrene građevinsku oblast u najatraktivnem delu grada. Još u to vreme VSL je lobirao među svojih preko 500 članica da investiciono učestvuju u izgradnji najvećeg kontejnerskog terminala južno od Beča – upravo u Srbiji (studija je pokazala da bi luka Pančevo bila najpogodnija destinacija za tako nešto). U svom izlaganju dr Ostrowski je rekao da se, u međuvremenu, od trenutka kada je on pre jednu deceniju, zbog rada na ovoj studiji, boravio u Pančevu, Beogradu, Novom Sadu i Smederevu, do danas ništa nije izmenilo ni za milimetar, osim što je došlo do privatizacije nekih luka koje su danas u gorem stanju nego u to vreme.

Na konferenciji je, kroz pitanje moderatora, pomenut i projekat izgradnje kanala Morava-Vardar, za koji su stručnjaci iz Nemačke mišljenja da on nema nikakvo realno utemeljenje, iz puno razloga.

Osim dva pomenuta referenta na konferenciji su zapaženo izlaganje imali i Miroljub Risojević, iz švajcarske kompanije SGS Beograd, koji je govorio o međunarodnoj sertifikaciji za logističke kompanije u Srbiji i Veselin Milošević, pomoćnik direktora uprave carina, Sektora za carinsko poslovanje i međunarodnu carinsku saradnju. Milošević, je govorio o vrstama  pojednostavljenja i ubrzanja carinskog postupka koje je uvela Uprava carina. Naglasio je da mogu da ih koriste, kako domaće, tako i strane kompanija koje posluju na našem carinskom području, a posebnu pažnju je posvetio kućnom carinjenju. Govoreći o prednostima koje omogućava kućno carinjenje, naveo je veći broj  kompanija, među kojima i one najpoznatije, koje na ovaj način obavljaju carinsko poslovanje na našem području. Među njima su „Hemofarm Stada“ Vršac, „Draxmaier Automotive“ Zrenjanin, „Philip Morris  Operations“ Niš, „Ball Packaging“ Beograd, „Leoni Wiring Systems Southeast“ Prokuplje, „Linde Gas Srbija“ Bečej i dr.

Srbija, na žalost, još uvek nije deo evropske intermodalne mreže (osim nekih tranzitnih ruta koje prolaze kroz Srbiju) a kada će postati – ne znamo. Konferencija je pokazala da su za napredak, modernizaciju, povećanje kapaciteta… na panevropskim koridorima VII i X zainteresovane i zemlje i mnogobrojne kompanije sa severa Evrope. Da li će i Srbija konačno to shvatiti pre nego što svi počnu da nas zaobilaze u velikom luku – pokazaće bliska budućnost.

Podeli na društvenim mrežama: