Više kontejnera i manje prometa u dve najveće evropske luke na početku 2025.

Dve najveće luke u Evropi – Roterdam i Antverpen-Briž, obradile su u prvom kvartalu 2025. više kontejnera nego u uporednom periodu prethodne godine, ali im je ukupan promet opao zbog smanjenog prevoza rasutih tereta, pokazuju najnoviji finansijski i operativni izveštaji ove dve luke.

Rast kontejnerskog prevoza u Antverpenu za 4,5%

U kvartalu koji su obeležile promene u trgovinskim rutama, industrijski pritisci i nemiri radnika, Roteram i Antverpen-Briž zabeležile su različite trendove po pojedinačnim segmentima tereta, piše trans.info.

U Antverpenu je kontejnerski transport postao ključni motor rasta. Luka je između januara i marta obradila 3,44 miliona TEU, što je povećanje od 4,5% u odnosu na isti period prošle godine. Mereno u tonama, promet kontejnera takođe je porastao za 4,6%.

Ovaj rast u prvom kvartalu nadovezuje se na pozitivan trend iz 2024. godine, kada je luka povećala svoj tržišni udeo u okviru Hamburško-Avrške ose na 30,5% i popela se za jedno mesto na 14. poziciju na globalnoj listi kontejnerskih luka.

– Kontejnerski promet bio je ključni motor rasta u prvom kvartalu. Naša luka pokazuje otpornost i operativnu pouzdanost. Ta stabilnost je od ključnog značaja, kako za naše klijente, tako i za širu ekonomiju – rekao je Jacques Vandermeiren (Žak Vandermeiren), izvršni direktor Luke Antverpen-Briž.

Uprkos ovom uspehu, ukupan obim tereta u luci opao je za 4,0%, na 67,7 miliona tona, usled slabih performansi u segmentu rasutih tereta. Promet tečnih tereta opao je za 19,1%, pri čemu su benzin, LNG i nafta među najteže pogođenim proizvodima. Ipak, obim dizela porastao je za gotovo 24%, a biogoriva su zabeležila trocifreni rast, delimično ublažavajući pad u drugim hemijskim proizvodima.

Ro-Ro (roll-on/roll-off) promet u Antverpenu takođe je zabeležio blagi rast. Dok je broj novih automobila opao za više od 11%, izvoz polovnih vozila porastao je za skoro 50%. Obim kamionskog prevoza porastao je za oko 5%, a promet nepraćenog tereta porastao je za 3,1%. Posebno su nepraćene pošiljke ka Irskoj i Skandinaviji porasle za 9,4%, odnosno 10,3%, dok su isporuke ka Iberijskom poluostrvu opale za 12,6%.

Dirk De Fauw, gradonačelnik Briža i potpredsednik Upravnog odbora luke, naglasio je značaj dvostruke strukture luke.

– Ovi kvartalni rezultati pokazuju koliko je dragocena komplementarnost između Antverpena i Briža. Zahvaljujući bliskoj saradnji i zajedničkim ulaganjima u infrastrukturu i inovacije, nastavljamo da gradimo snažnu, integrisanu luku za celu Flandriju.

Roterdam: više TEU jedinica, ali lakši kontejneri

Luka Roterdam zabeležila je skromniji rast u kontejnerskom prometu, sa obimom od 3,36 miliona TEU – što je povećanje od 2,2% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, ovaj rast prikriva osnovnu slabost tržišta, jer je ukupna tonaža kontejnera opala za 1,1%. Ova razlika uglavnom je posledica smanjenog izvoza punih kontejnera, koji obično imaju veću težinu, što odražava šire probleme sa kojima se suočavaju evropski industrijski izvoznici.

Boudewijn Siemons, izvršni direktor Uprave Luke Roterdam, istakao je da je nestabilnost okarakterisala prvi kvartal ove godine.

– Ova nestabilnost dovela je do nesigurnosti među kompanijama u pogledu trgovine i ulaganja. To se vidi i u obimima prometa i spremnosti za investiranje.

Ukupan promet tereta u luci opao je za 5,8%, na 103,7 miliona tona. Najveći pad zabeležen je u sirovoj nafti, mineralnim naftnim proizvodima, kao i u železnoj rudi i uglju – sektorima koji beleže kontinuirani pad zbog smanjene proizvodnje čelika i opadajuće upotrebe uglja u proizvodnji električne energije.

Ipak, bilo je i svetlih tačaka: promet poljoprivrednih rasutih tereta porastao je za 22,7%, a otvaranje nove luke za suve rasute terete doprinelo je povećanju od 44,1% u ostalim kategorijama suvog tereta.

Operativni poremećaji takođe su uticali na usporavanje kontejnerskog prometa. Nepovoljni vremenski uslovi u januaru i smanjena produktivnost na terminalu HPD2 doveli su do kašnjenja i manjeg broja pristajanja brodova u ranoj fazi kvartala. Stanje se popravilo u martu, ali nedovoljno da nadoknadi ranije gubitke. Promet preko Atlantika opao je za 23,1%, nakon što su dve linije preusmerene ka drugim lukama zbog ograničenih kapaciteta terminala. S druge strane, promet kontejnera iz Azije porastao je za 8,4%, zahvaljujući većem uvozu potrošačke robe.

Ro-Ro saobraćaj u Roterdamu blago je opao za 1,8%, suočavajući se sa konkurencijom – drumskim transportom i slabijim ekonomskim rastom u Velikoj Britaniji. Generalni teret, međutim, porastao je za više od 11%, delimično zahvaljujući projektima kao što su cevovodi za projekat skladištenja CO₂ Porthos.

Poziv na „Sporazum o čistoj industriji“ zbog slabljenja konkurentnosti EU

Iznad obe luke se nadvija senka američkih carina, iako njihov stvarni uticaj još nije vidljiv u brojkama. Ipak, zvaničnici luka sa obe strane naglasili su potrebu za jačom industrijskom politikom na nivou cele Evrope.

– I dalje je od presudne važnosti da, zajedno sa nacionalnim i evropskim vladama, Luka Roterdam radi na jačanju konkurentnosti evropskog investicionog okruženja – rekao je Siemons.

U međuvremenu, rukovodstvo luke Antverpen istaklo je važnost dugoročnih ulaganja u infrastrukturu za održavanje rasta.

– Projekti poput ECA (Extra Container Capacity Antwerp) ključni su za održivi rast – rekao je Johan Klaps, predsednik Upravnog odbora luke.

Snaga kontejnerskog prometa uliva nadu, ali neizvesnost ostaje

Iako su i Antverpen i Roterdam pokazali zavidnu otpornost u kontejnerskom prometu, njihovi rezultati u prvom kvartalu pokazali su koliko su evropske luke ranjive na geopolitičke tenzije, trgovinsku neizvesnost i stagnaciju u industriji. I dok su ulaganja u infrastrukturu i inovacije u toku, predstojeći meseci mogli bi biti još izazovniji – posebno ako se radnički štrajkovi nastave ili protekcionističke mere ojačaju.

Foto: Pixabay.com/Peter H, ilustracija