Železničko tržište u Evropi – Donosimo vam detaljnu analizu prilika na Starom kontinentu!

Koliko robe se širom Evrope transportuje železnicom, koliko iznosi prosečan prihod po teretnom vozu, kako je pandemija korona virusa zapravo uticala na ovu vrstu transporta i kakva infrastruktura je dostupna u različitim zemljama na Starom kontinentu – neka su od glavnih pitanja na koje odgovare daje nedavno objavljena IRG Rail analiza.

Grupa nezavisnih evropskih regulatora železničkog tržišta (Indipendent Regulators’ Group – Rail) sredinom aprila objavila je svoj Deseti godišnji izveštaj o praćenju tržišta (Tenth Annual Market Monitoring Report). Ovaj dokument se odnosi na 2020. godinu i obuhvata podatke koje je dostavila 31 članica, uključujući i Srbiju.

Izveštaj sadrži godišnji pregled kretanja na železničkom tržištu i ekonomskih uslova u železničkom sektoru, a omogućuje poređenje podataka kroz vreme, kao i sagledavanje razvoja konkurencije na evropskom železničkom tržištu. Kompletan dokument sa pratećim prezentacijama možete preuzeti OVDE, a nastavku donosimo neke od najznačajnijih objavljenih podataka.

Infrastruktura

Statistika pokazuje da je ukupna dužina evropske železničke mreže u 2020. godini iznosila 234.045 kilometara, odnosno 4,79 km na 100 kvadratnih kilometara, odnosno 4,37 km na 10.000 stanovnika. Oko 55-56% ukupne železničke mreže u 30 evropskih zemalja koje su obuhvaćene analizom (*za ovaj konkretni podatak) je elektrifikovano. 

Dužina železničke mreže u Srbiji, prema ovom izveštaju, u 2020. iznosila je 3.333 km, a od toga je 38% bilo elektrifikovano.

– Ukupna dužina mreže u Evropi ostala je stabilnom nivou od 2016. godine. Sa druge strane, promene u pojedinačnim zemljama su različite, negde su manje, a negde značajnije – navodi se.

Više od polovine ukupne dužine ruta dolazi iz pet zemalja sa najdužom mrežom (Nemačka, Francuska, Poljska, Italija i Velika Britanija). Luksemburg ima najkraću mrežu svih zemalja učesnica.

Kada je reč o gustini pokrivenosti železničkom mrežom po kvadratnom kilometru područja, prosek na ukupnom uzorku je ostao isti kao i u 2019. U odnosu na veličinu zemlje, Švajcarska ima najveću gustinu mreže, za njom sledi Češka, a potom Belgija. Norveška ima najmanju gustinu mreže, u odnosu na veličinu zemlje.

 

Gustina mreže se takođe može predstaviti u smislu dužine trase na 10.000 stanovnika. Ako posmatramo taj podatak, on je 4% niži u 2020. nego u 2019. Letonija, Estonija, Finska i Švedska imaju najgušće mreže u smislu dužine prema broju stanovnika, sa više od 10 km na 10.000 stanovnika.

Zemlje sa većom gustinom mreže u odnosu na stanovništvo obično pokazuju manju gustinu prema km2. To obično ukazuje na relativno nisku gustinu naseljenosti ili na činjenicu da u određenoj zemlji postoje velike područja koja železnička mreža ne opslužuje, dodaje se u analizi.

Kada je reč o Srbiji, statistika navodi 3,7 km železničke pruge na 100 km2, kao i 4,83 km pruge na 10.000 stanovnika (poređenja radi Hrvatska ima 6,48 km na 10.000 stanovnika, Slovenija 5,72, Mađarska 7,87, Grčka 2,19).

U 30 zemalja koje su prijavile podatke, 56% ukupne dužine rute je elektrificirano u 2020, što je 2 procentna poena više nego 2016. Udeo elektrifikovane mreže značajno varira širom Evrope i kreće se između 0% (na Kosovu) i 100% (u Švajcarskoj). Tržišta sa malim udelom elektrifikovane trase uglavnom su u baltičkom regionu, Velikoj Britaniji i Jugoistočnoj Evropi. U Srbiji, prema pomenutom izveštaju, elektrifikovano je 38%.

Rezultati teretnog železničkog sektora 

Teretni železnički saobraćaj u 2020. ostvario je sledeće ukupne rezultate: 778 miliona voz-kilometara (train km); 433 milijarde neto tonskih-kilometara (net tonne-km). Prevezno je 6% manje neto tonskih-kilometara u odnosu na 2019, a takav rezultat pripisuje se pre svega pandemiji.

Koliki je prosečan prihod ostvaren po teretnom vozu, kao i koliko je bio faktor opterećenja, možete pogledati u info grafiku u nastavku:

Izvor: IRG Rail

 

I u 2020. godini, međunarodni železnički transport nastavio je da bude dominantan, u odnosu na domaći.

Rezultati Srbije, prema IGR Godišnjem izveštaju, pokazuju pad u teretnom saobraćaju u 2020. u odnosu na godinu ranije od oko 4%.

Veličina tržišta železničkog transporta tereta

U 2020. godini, nemačko tržište železničkog transporta tereta bilo je najveće sa 123,3 milijarde neto tonskih-km, sledi poljsko (52,2), a zatim Francusko (31,4 milijarde).

Kada se uporede brojke za 2019. i 2020, većina članova IRG-Rail prijavila je smanjenje potražnje za železničkim transportom tereta, pri čemu je najveći pad ubeležila Letonija. To se možda dogodilo zbog odluka Rusije i Belorusije da preusmere tok tranzita tereta iz baltičkih pomorskih luka ka ruskim lukama ili drugim alternativnim teretnim rutama.

Uprkos opštem padu na evropskom tržištu železničkog teretnog prometa, neki članovi IRG-Rail-a su prijavili rast u potražnji za teretom.

Najveći rast u odnosu na 2019. godinu zabeležen je u Bugarskoj (+16%), zatim u Grčkoj I Rumuniji (po 14%), kao i u Hrvatskoj (+12%).

U Grčkoj rast teretnog železničkog saobraćaja iz godine u godinu može biti objašnjeno poboljšanom ekonomskom situacijom. S druge strane, u nekim zemljama kao što je Hrvatska to može biti zbog toga što su se privatna železnička preduzeća bolje prilagođavala uslovima pandemije na tržištu. To je poboljšalo konkurenciju i posledično dovelo da povećanom potražnjom za uslugama železničkog transporta tereta.

Ekonomski učinak teretnih železničkih preduzeća

U 2020. godini, na strani ponude, prosečan prihod po kilometru teretnog voza bio je 20,79 evra, što je 2% manje sa 21,13 evra u 2019. Najveći prihod po kilometru teretnog voza (69,12 evra) je, kao i prethodnih godina, zabeležen u Luksemburgu. To se može objasniti veoma ograničenim domaćim tržištem i veličinom zemlje, kao i odsustvom novih igrača na tržištu. Sa druge strane, prihod po train-km u odnosu na 2019. značajno je opao u Irskoj (-52%) i Italiji (-13%).

Sve u svemu, došlo je do smanjenja prihoda od transporta tereta u 13 od 24 zemlje koje su prijavile podatke za 2019. i 2020.

Koliko je pandemija smanjila upotrebu železnice?

Korišćenje mreže za sve zemlje-učesnice postepeno je raslo između 2016. i 2019 godine, ali je, pod uticajem pandemije, rezultat smanjen sa sa 54,8 na 49,5 voz-km po kilometru mreže dnevno, što je pad od oko 9,7%. Ipak, ovde je teretni saobraćaj bolje stajao u odnosu na putnički: korišćenje mreže za putnički saobraćaj smanjen je u 2020. za 10,3%, dok je za teretni taj pad iznosio 7,0%.

 

Napomena: Sva info-grafik rešenja preuzeta su iz publikacije „IRG- Rail Deseti godišnji izveštaj o praćenju tržišta“ i odnose se na 2020. godinu. 

Podeli na društvenim mrežama: