PRVI KAMION NA SVETU – Svaki početak je težak! (FOTO)
Prvi kamion na svetu naišao je na veliki otpor jer – svaki početak je težak! Iako je istina da su prvi proizvedeni kamioni doveli do motorizovanog drumskog transporta kakvog danas poznajemo – u Nemačkoj nisu privukli pažnju ni jednog jedinog kupca. U ranim fazama, kamion je morao da prevaziđe veliki otpor – mnogo veći od onog sa kojim se suočio putnički automobil.
Za razliku od automobila, kamioni inicijalno nisu bili cenjeni. Dok su viši društveni krugovi automobil dočekali raširenih ruku kao sredstvo za ohrabrivanje svoje lične slobode, kamion je naišao na ozbiljni skepticizam u industriji: ova kapitalna dobra su morala da budu isplativa. I naravno, prvi kamion nemačkog inženjera Gotliba Dajmlera unapređen je samo u ograničenoj meri – iako je bilo pravo vreme za to!
Dvocilindrični motor umesto poteznice
Bio je to jedan od najvećih talenata izumitelja Gotliba Dajmlera – pronalaženje različitih načina na koji se njegov motor može iskoristiti. Izmislio je motocikl, motorizovani ručni vagon, motorizovanu vatrogasnu pumpu, a na kraju i gotovo neizbežno – kamion. Davne 1896. godine postavio je prvi kamion na drvene gvožđem okovane točkove – transportno sredstvo koje je umesto poteznice imalo motor.
Pragmatizam je bio obeležje ovog vozila sa vozačkim sedištem, vertikalnom „kabinom“ koja se pružala ka nebu, kao i sa platformom na čijem je boku bio odštampan logo „Daimler-Motoren-Gesellschaft Cannstatt“. Iskreno govoreći, ovo su bila preuređena zaprežna kola čija je šasija imala poprečno postavljene, potpuno eliptične opruge napred, a spiralne opruge pozadi. Ovako složena amortizacija bila je važna ne samo zbog loših uslova na putu u to vreme već i zbog karakteristične osetljivosti motora na vibracije.
Dvocilindrični motor sa četiri konjske snage, postavljen na zadnjem delu kamiona, po imenu Feniks imao je zapreminu od 1,06 litara. Preuzet je iz putničkog automobila i funkcionisao je na približno isti način. Tipične karakteristike motora su uključivale sistem za paljenje sa žarnom cevi i karburator sa mlaznicom. Gotlib Dajmler naveo je „kompaktnost i eleganciju dizajna, nečujan rad bez trzanja i izduvne gasove bez mirisa“ kao glavne prednosti motora Feniks koji su dizajnirani da rade na čak tri goriva: benzin, jamski gas i petrolej.
Pogonski zupčanik kao preteča planetarnih osovina
Motor kamiona je radio na benzin – koji je, međutim, u to vreme morao da se kupi u apoteci. S druge strane, ovo vozilo je već imalo deo koji je postao zaštitni znak kamiona nove generacije do SK kamiona u mnogo kasnijoj fazi, i koji je i dalje neophodni deo današnjih građevinskih vozila i mašina – rani tip planetarne osovine.
Kaiševi su prenosili snagu koju je proizveo motor, instaliran u uspravnom položaju ispod zadnjeg kraja kamiona, na osovinu – sa zupčanicima na oba kraja. Svaki od ovih zupčanika spajao se sa unutrašnjim zubima prstenastog zupčanika koji je bio čvrsto povezan sa točkom kamiona.
Nemačka nedovoljno zainteresovana
Uprkos tome, prvi kamion Gotliba Dajmlera nije doživeo uspeh u Nemačkoj. Ipak, kupca je pronašao u matičnoj zemlji industrijalizacije – Engleskoj. U toj zemlji, vozila na parni pogon već su odavno uspela da pređu sa železnice na put – gde ovi fosili nisu izumrli pre 1950-ih. Međutim, Engleska je u isto vreme bila zemlja u kojoj su koks i ugalj bili posebno jeftini – zbog čega je vozilu sa benzinskim motorom jedva pružena šansa.
S druge strane, na Britanskim ostrvima je Zakon o crvenoj zastavi prestao da se primenjuje 1896. godine. Ovo je bila uredba kojom su se oni koji su lobirali za nastavak korišćenja konjskih zaprega dugo vremena uspešno branili od mašinskih pogonskih transportnih sredstava. Do 1896. godine vozilima kojima nisu upravljali konji nije bilo dozvoljeno da voze brže od četiri milje na sat, dok su tri osobe uvek morale da upravljaju ovakvim vozilima – od kojih su dve upravljale vozilom, a treća je hodala ispred vozila, sa crvenom zastavom u ruci, kako bi upozorila druge učesnike u saobraćaju.
Zeleno svetlo u matičnoj zemlji industrijalizacije
Ukidanje Zakona o crvenoj zastavi 1896. godine je bila srećna slučajnost. Dajmlerova „Narudžbina za motorna vozila br. 81 … za prevoz 1.500 kg“ –kako piše u knjizi sa narudžbinama Dajmlerove kompanije, dobila je zeleno svetlo u matičnoj zemlji industrijalizacije. Ipak, tek se sa testom sprovedenim u Liverpulu 1901. godine kamion pokazao superiornijim u odnosu na kamion na parni pogon, koji je bio često transportno sredstvo na ostrvu u to vreme.
Naravno, mašineriji je bilo potrebno vreme da sazri. Ipak, Dajmler je brzo napredovao do kategorije nosivosti od pet tona. Snaga prvog kamiona, lansiranog ubrzo nakon toga, kretala se od četiri do deset konjskih snaga, a imala je nosivost od 1.500 do 5.000 kilograma. Ubrzo nakon što je prvi kamion na svetu isporučen u Englesku, Dajmler je predstavio asortiman koji se sastojao od čak četiri modela koji su bili u ponudi od septembra 1896. Iste godine, Gotlib Dajmler i Viljem Majbah preselili su dvocilindrični motor Feniks sa šest konjskih snaga, koji je prethodno bio postavljen u zadnjem delu u stilu podnog motora iz Büssing-a, ispod vozačevog sedišta, a prenosni pojas sa četiri brzine je isto pomeren napred.
Jugoslavija mnogo godina kasnije
U Jugoslaviji je 1938. godine bilo registrovano samo 12.500 motornih vozila. Međutim, te iste godine otpočinje prva montaža motornih vozila – kamiona u Jugoslaviji i na Balkanu u fabrici avionskih motora – IMAD u selu Rakovica blizu Beograda. Već sledeće 1939. godine u krugu IMAD-a počinje izgradnja prve namenske fabrike automobilskih motora i kamiona koja je svečano otvorena oktobra 1940. godine. Kupljena je licenca za kamion praga RN-8 s rednim četvorotaktnim 6-to cilindriničnim benzinskim motorom, vodenim hlađenjem, jačine 70 konjskih snaga, sa bočnim stojećim ventilima. Do Nemačko-italijanskog napada na Jugoslaviju aprila 1941. montirao je svega 250 kamiona. Nakon završetka rata, nove vlasti pokrenule su proizodne linije za kamione u IMR-u (bivši IMAD) u Rakovici i u TAM-u u Mariboru. Nabavljena je dodatna dokumentacija za kamion Praga RN-13 nosivosti 3,5 tone koji je poneo novo ime pionir. Obe fabrike su uporedo proizvodile pionire do 1950. godine. U TAM-u proizvodili su pionire do 1959. godine. Ukupno je proizvedeno 17.416 vozila. Kamion TAM pionir je prvo motorno vozilo koje se masovno proizvodilo u Jugoslaviji.
Pročitajte nastavak priče:
