Zasad bez ukidanja kvota za izvoz srpskog ČELIKA u EU
U ovom trenutku nema naznaka da će Evropska unija ukinuti kvote na čelik za Srbiju tokom sledeće godine, a promena trgovinske politike između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU) verovatno neće uticati na ukidanje kvota EU prema trećim zemljama, izjavio je direktor Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović za biznis.rs.
Podsetimo, carine na čelik i aluminijum između SAD i EU od 1. decembra zvanično ne postoje.
Predsednik SAD Džozef Bajden (Joseph Biden) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) potpisali su na samitu G-7 u Rimu sporazum o ukidanju carina na uvoz evropskog čelika i aluminijuma, koje je nametnula administracija Donalda Trampa (Donald Trump). Tako su okončali zategnute trgovinske odnose, a EU je najavila da od 1. decembra neće više primenjivati uvedene recipročne mere na uvoz američkih proizvoda.
SAD su u junu 2018. godine uvele carinu od 25% na evropski čelik i 10% na evropski aluminijum, navodeći kao razlog zabrinutost za nacionalnu bezbednost. EU je uključila kontramere za američki izvoz u vrednosti od 6,4 milijarde evra. Dodatno, da bi zaštitila svoje čeličane EU je već naredne godine uvela kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.
Ograničenja u izvozu smederevska Železara je kompenzovala rastom vrednosti ovog metala na svetskom tržištu i do novembra ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, izvezla je čelik u vrednosti od oko 619,6 miliona evra, što je 1,5 puta više nego u istom periodu 2020. godine.
Vesović je istakao kao dodatni problem to što je čelik iz naše zemlje u proizvodnji kineskog HBIS-a, a EU ne gleda blagonaklono na sistem kineske tehnologije.
Kina sve važnija na tržištu čelika
T.V. Narendran, generalni direktor vodećeg indijskog proizvođača čelika kompanije Tata Steel, nedavno je procenio da bi cene čelika mogle znatno da porastu narednih godina.
U poslednjih sedam-osam godina, prosečna cena toplo valjanog čelika bila je oko 400 ili 450 dolara po metričkoj toni, dok će dugoročni prosek u narednim godinama verovatno biti iznad 600 dolara, istakao je Narendran.
On procenjuje da će na tržištu čelika doći do nekoliko promena, uključujući i rastuće troškove, kao i sve važniju ulogu Кine.
Kineski izvoz čelika se, podsetimo, tokom prethodnih godina prepolovio na oko 60 miliona tona godišnje, a prema rečima Narendran-a, mogao bi dodatno da opadne kako se zemlja bude kretala ka ostvarenju ciljeva neto nulte emisije ugljenika.
