Koliku štetu trpi privreda zbog zabrane ulaska srpske robe na KiM?

Priština je u sredu stopirala ulazak srpske robe na Kosovo i Metohiju, nakon čega su na administrativnim punktovima počele da se stvaraju kolone kamiona koji čekaju na prelaz. RTS je u nedelju uveče (18. juna) izvestio da je na prelazu Jarinje, gde je njihova ekipa ušla na KiM, i dalje duga kolona kamiona sa srpskim tablicama i teretnjaka koji prevoze srpsku robu.

Koliku štetu zbog ovakve odluke Prištine trpi privreda, bez kojih proizvoda iz centralne Srbije su ovih dana ostali građani Kosova i Metohije i gde je kompromis i dogovor o prevazilaženju političkih barijera koje imaju ekonomske posledice?

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) i Ljuljzim Rafuna, predsednik Privredne komore Kosova, pozvali su u petak partnere iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da učine sve što je u njihovoj moći da se održi mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i omogući ekonomski rast i razvoj regiona, kao i poslovanje bez barijera.

Predsednik PKS podseća da polovinu robe proizvedene u centralnoj Srbiji koja se plasira na Kosovo i Metohiju proizvode kompanije investitori iz EU dok kosovske firme u svojoj proizvodnji koriste dve trećine sirovina i poluproizvoda poreklom iz centralne Srbije.

– Imamo kompanije koje zajedno rade, imaju zajedničke poslove i proizvode koje izvoze na treća tržišta – naglašava Čadež.

– Kolega Rafuna i ja smo u stalnom kontaktu od početka ove krize i trudimo se da damo doprinos i ubedimo politiku da zaustavljanje poslovanja i blokada privrede ne može da bude rešenje. To nije samo problem Beograda i Prištine nego utiče na protok robe u celom regionu – istakao je predsednik PKS.

Kolika je šteta? 

Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije rekao je u petak u intervjuu za RTS da bi ovu situaciju mogli da iskoriste šverceri.

Zvanična ekonomska saradnja, legalnim tokovima, ne može da pobedi politiku, smatra.

– Međutim, pošto ekonomska saradnja prati životne tokove, onda ona može da pobedi politiku, ali to su onda neformalni kanali i onda je to šverc i siva ekonomija i to onda određene grupe imaju koristi, proizvodi su skuplji, dolaze kako dolaze, bez kontrole itd. Tako da i život ide nekim svojim tokom, ali ono što je nama važno je da ta ekonomska saradnja bude na korist privrednika, državnih organa, građana, da se kvalitetan proizvod isporuči kupcu – rekao je Đurđević.

Kako je podsetio, dve komore su radile intenzivno na harmonizaciji dokumentacije i na usaglašavanju raznih sertifikata i ostalih potrebnih dokumenata kako bi roba mogla da ide zvaničnim kanalima.

Trgovinska razmena između Beograda i Prištine bila je u prošloj godini veća od pola milijarde dolara, a Beograd je plasirao robu vrednu oko 490,5 miliona dolara na Kosovo i Metohiju.

Finansijska šteta je, istiće Đurđević, od milion do dva miliona evra dnevno, ali problem je i što će privrednici naći nova tržišta.

– Uvek je teško ponovo povezati privrednike. Ono što je takođe velika šteta jeste da kad imate neku zabranu izvoza i poslovanja, mnogo košta da privrednici nađu novo tržište, da organizuju svoje lance snabdevanja i plasman proizvoda i to košta. Taj ljudski kapital takođe košta – rekao je Đurđević.

Ističe da iz centralne Srbije ka KiM uglavnom idu prehrambeni proizvodi i piće, ali i naftni derivati, idu i lekovi. S druge strane, sa teritorije KiM kupuju se repromaterijal, plastika, stari papir.

Zanimljivo je, kaže, da su skoro dve trećine proizvoda koji se plasiraju na KiM ili repromaterijal, ili mašine, ili materijal koji je namenjen za dalju obradu.

– Što znači da praktično taj proizvod se ugrađuje u finalni proizvod na Kosovu i dodaju BDP-u na Kosovu. To znači da u suštini ova vrsta, da kažem, blokade, utiče na njihove privrednike koliko i naše – rekao je Đurđević.

Odluka bez konsultacija sa privredom

Predsednik privredne komore u Prištini Ljuljzim Rafuna izjavio da je zabrana uvoza robe iz centralne Srbije nanela štetu privredi na KiM, preneo je RTS. Ljuljzim Rafuna je istakao i da je zabrana uvoza donela dodatne troškove privrednim subjektima na KiM, kao i da privrednici nisu bili obavešteni o odluci.

– Zahtev Privredne komore Kosova je da pre donošenja takve odluke treba konsultovati preduzeća, jer nedostaje javno-privatni dijalog sa Vladom Kosova. Moramo da budemo obavešteni unapred, da imamo priliku da se pripremimo za poslovanje u korist građana – istakao je Rafuna za Ekomiju onlajn.plasman