„Zeleni koridor“ do Rusije – Na pomolu lakši i brži uvoz robe iz Srbije
Srpska roba koja ide u Rusiju mogla bi još brže da stiže do kupaca. Carina Ruske Federacije nudi nam „zeleni koridor“, poput onoga koji imaju sa Italijom, Kinom i Turskom. Ako se intenziviraju pregovori na relaciji Moskva – Beograd, celokupan posao oko „zelenog koridora“ bi se mogao završiti u nekoliko narednih meseci jer, što je posebno važno, postoje dobra volja i uslovi za to, kazala je za „Novosti“ Tatjana Nikolajevna Golendejeva, zamenik rukovodioca „Ruske carine“ i državni sekretar u toj službi.
Naši izvoznici se žale da im kamioni stoje dugo na carini i da roba sporo stiže do kupaca. Ali u Moskvi kažu da je taj problem lako rešiv.
– Ako postoje dugoročni ugovori i potrebni fitosertifikati da u voću i povrću nema insekata, ne mora se svaki kamion detaljno proveravati. Dakle, dugoročni kupoprodajni ugovori mogu pomoći da se mnoga pitanja brzo rešavaju, objašnjava Tatjana Golendejeva, koja je generalajtnant carinske službe RF.
Fitosanitarna kontrola bi se mogla obavljati u Srbiji, što bi uticalo na to da nema čekanja na carini. Tako se radilo dok su se velike količine voća i povrća uvozile iz Turske. Osim toga, od Turske su Rusi dobijali informaciju o realnoj ceni robe, što je carinicima olakšavalo i ubrzavalo posao.
– Jasno je da posao carinika ide sporo ako se svaka partija posebno pregledava. I Srbima treba da bude interes da imaju dugoročne veće ugovore pa će uvoz u Rusiji biti brži i veći, ističe Golendejeva.
Ona dodaje da je osim toga važno je da srpske kompanije imaju ozbiljne brokere u Rusiji koji će da poštuje ruske zakone. Ima brokera koji obećavaju „lako će sve da srede“, ali najbolje je i, na kraju, najjeftinije kad nema mućki i sve se radi po zakonu – veli Golendejeva.
Da bi se uigrala tehnika „zelenog koridora“, može se krenuti i s jednom vrstom robe, a kasnije bi se to proširilo na celokupni uvoz iz Srbije. Što se tiče tehničke robe, kod nje nema fitosanitarne kontrole i postupak se razlikuje od uvoza voća i povrća. Zamenica rukovodioca „Ruske carine“ objašnjava da se proizvođači određene robe treba međusobno da se organizuju i predlažu rešenja. Primera radi, srpski proizvođači nameštaja i ostalih proizvoda od drveta se sada žale da im po novim pravilima roba postaje preskupa. Takva pitanja se ne mogu rešavati individualno nego granski.
– Uverena sam da će se u bliskoj budućnosti postići dogovor između carina Rusije i Srbije i da će funkcionisati „zeleni koridor“. Optimista sam jer su odnosi između naših država odlični, a takođe i između carinskih službi – kaže sagovornica „Novosti“.
Protokol o razmeni podataka o vrednosti robe u prometu između Srbije i Rusije je potpisan u oktobru 2014. godine, ali još nije definisan način na koji će se to činiti. Taj sporazum je već korak u uspostavljanju jačih veza između dve službe u cilju povećanja prometa robe i on odlično funkcioniše. Za novi korak saradnje potrebno je da se definiše međusobna komunikacija između dve carinske službe. Da bi „zeleni koridor“ mogao da funkcioniše, potrebna je elektronska razmena podataka i prolaz graničnih prelaza bez carinskih formalnosti.
To olakšanje ne znači da carinske službe neće obavljati svoje funkcije. Pojednostavljeno rečeno, ako je jedna služba pregledala robu i poslala informaciju dogovorenim kanalom to će biti dovoljno da roba nesmetano pređe granicu i ide direktno u ruke kupca ili posrednika. Strana koja je primalac robe će selektivno obavljati kontrolu u skladu sa svojim principima poslovanja.
PILOT-PROJEKAT
Postoji ideja da se Rusija i Srbija dogovore o pilot-projektu koji bi trajao do šest meseci, kada bi se i odabrali brokeri ili, kako Rusi kažu, opunomoćeni ekonomski operatori. Tada bi se odredile i carinarnice koje bi učestvovale u tom projektu. Na osnovu njihovog rada bi se videlo treba li još nešto dopuniti ili „zeleni koridor“ može nesmetano da radi.
