ANALIZA: Dok se rast ubrzava, kako se menja struktura privrede u Srbiji?

EY Srbija je pripremila set izveštaja, koji se bave kako makroekonomskim, tako i poslovnim perspektivama najnovijih ekonomskih trendova u Srbiji. Dok se EY Makroekonomski puls fokusira na širi ekonomski kontekst i trendove u Srbiji i daje viđenje ekonomske perspektive, EY Poslovni puls ispituje kako su se najveće kompanije u Srbiji snašle u ovom ekonomskom kontekstu u proteklim godinama i šta može da se očekuje u narednom periodu.

Šta podiže rast?

EY Makroekonomski puls pokazuje da je rast u Srbiji nedavno ubrzan zahvaljujući lokalnoj potrošnji i investicijama. Postignut je realan rast od 4% na godišnjem nivou u prva tri kvartala 2024. godine, nakon blažeg rasta od 2,5% u 2023. i 2022. godini. Iza ovog ubrzanja stoji fiskalna ekspanzija, koja se ogleda u realnom povećanju plata u javnom sektoru (+6% na godišnjem nivou u prvoj polovini 2024. godine u realnim vrednostima) i penzija (+15% na godišnjem nivou), javnih kapitalnih rashoda, kao i u povećanju plata u privatnom sektoru (+8%) i u tržištu rada sa nedostatkom radne snage – svi ovi faktori doprinose povećanoj potražnji i investicionim aktivnostima unutar zemlje.

Rudarstvo i automobilska industrija povećavaju izvoz

Dok se rast ubrzava, ekonomija u Srbiji se menja na strukturnom nivou. Oba izveštaja pokazuju kako je ekonomija u Srbiji poslednjih godina prolazila kroz duboke strukturne promene.

Na primer, nedavno su zabeležene značajne investicije u nekoliko industrijskih sektora, od rudarstva do automobilske industrije, što bi moglo da dovede do povećanja izvoza i proizvodnje u narednim godinama.

Takođe, Kina i drugi akteri van EU su sve prisutniji, što sugeriše njihov rastući udeo u ukupnim investicijama ili izvozu iz Srbije. U poslednje vreme zabeležen je i značajan priliv stranih građana – posebno iz Rusije i Ukrajine, što utiče na lokalno tržište. Takođe, sve češće se beleže nepovoljni vremenski uslovi, te oba izveštaja istražuju efekte vremenskih prilika na širu ekonomiju kao i na najpogođenije kompanije i sektore.

Srpski izvoz u Tursku porastao čak 80%: šta otkriva statistika robne razmene za 2024?

Najveće kompanije u Srbiji su se relativno dobro snašle uprkos rastućim neizvesnostima, navodi se u izveštaju EY Poslovni puls. Najveće kompanije u Srbiji ostale su relativno profitabilne uprkos sve složenijem okruženju. Cene sirovina – posebno onih ključnih kao što su nafta i prirodni gas – naglo su porasle 2022. godine i samo se blago stabilizovale u 2023. i 2024. godini, dok su na lokalnom nivou plate i troškovi finansiranja porasli u 2023. i delimično u 2024. godini; sve to se dešava u kontekstu rastuće inflacije, nedostatka radne snage i slabog ekonomskog rasta kod glavnih trgovinskih partnera Srbije, poput Italije ili Nemačke.

U ovim okolnostima, prihodi najvećih kompanija u 2023. godini porasli su nominalno za oko 7% na godišnjem nivou – ili stagnirali kada se uzme u obzir inflacija – ali su uspeli da nadmaše porast troškova, koji su povećani za 6%. Najveće 1% kompanije čak su zabeležile rast ukupnog EBITDA za 14% i blago povećanje EBITDA marže u odnosu na nivoe iz 2022. godine.

Investicione aktivnosti i Expo 2027

U budućnosti, u preostalim mesecima 2024. i u 2025. godini, rast u Srbiji bi mogao da se kreće oko 4%, ali rizici po ovaj scenario ostaju visoki. Fiskalni prostor je za sada veoma velik, dok su javni investicioni projekti uoči Expo 2027 vrlo ambiciozni, što bi moglo da pomogne da se održi trenutni tempo investicionih aktivnosti – solidna fiskalna pozicija takođe se ogleda u nedavnom povećanju kreditnog rejtinga Srbije na investicioni nivo (BBB-) prema S&P. Paralelno sa tim, očekuje se da potrošnja nastavi da daje pozitivan doprinos, kao što impliciraju najave daljeg povećanja plata i penzija u javnom sektoru.

Neto izvoz bi mogao da se poboljša zahvaljujući nedavnim investicijama u rudarski sektor i neke industrijske sektore, kao što je automobilska industrija.

Međutim, stalne geopolitičke tenzije, relativno slab rast tradicionalnih trgovinskih partnera iz EU, uporedo sa sve češćim i razornim vremenskim uslovima, mogli bi da utiču na prognoze cena i rasta.

Maloprodaja, građevinarstvo i autoindustrija ključni faktori rasta

Što se analiziranih kompanija tiče, u 2023. godini, sektori koji nisu orijentisani na izvoz ostvarili su bolje rezultate od sektora koje se bave izvozom, dok se očekuje da će neke velike skorije direktne strane investicije u automobilskoj i rudarskoj industriji doprineti dodatnom rastu u narednom periodu.

Maloprodaja, građevinarstvo i automobilska industrija (odnosno auto delovi) bili su jedni od ključnih faktora rasta prihoda u 2023. godini, dok su hemijska industrija i poljoprivredna proizvodnja davali ključan negativan doprinos. Prihodi od električne energije (kojom dominira najveća srpska kompanija – EPS) snažno su porasli za 15%, uz podršku izuzetno snažne proizvodnje električne energije u 2023. godini, uz poskupljenja na domaćem tržištu. Ovo, zajedno sa smanjenjem nekih ključnih kategorija kada su troškovi u pitanju, pomoglo je elektroenergetskom segmentu da postigne izuzetnu EBITDA – međutim, izgleda da su ovi rezultati pogoršani u 2024. godini zbog pada proizvodnje električne energije koji je uzrokovala suša.

Sektor nafte (kojim dominira druga najveća srpska kompanija – NIS) zabeležio je relativno snažan pad prihoda od 12% u 2023. godini, nakon spektakularnog rasta prihoda od skoro 50% u 2022. godini – usled neviđenog rasta cena u Srbiji i inostranstvu. Sektor maloprodaje zabeležio je snažan rast prihoda od 18%, u velikoj meri zahvaljujući povećanjem plata.

Do ove situacije je možda došlo i zbog imigracije iz Rusije i Ukrajine, a moguće je da ona takođe povećava potražnju za nekretninama. Građevinarstvo beleži snažne rezultate sa rastom prihoda većim od 20%. Međutim, čini se da ključni pokretač njegovog snažnog rasta sve više zavisi od ambicioznih javnih kapitalnih rashoda, a sve manje od privatnih stambenih i komercijalnih nekretnina, koje su bile glavni pokretač prethodnih godina.

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija izgleda da se širi inorganski, jer je otvoreno nekoliko velikih kompanija u poslednjih par godina. Prihodi u sektoru porasli su za oko 25% u 2023. godini, uglavnom zahvaljujući naporima tri kompanije – uključujući Yandex – koje su nedavno započele poslovanje. Bez ovih kompanija, rast prihoda u sektoru bi iznosio 8% u nominalnim vrednostima, što je malo iznad stagnacije u realnim vrednostima.

 

Prihodi od poljoprivrede u 2023. godini značajno su pali uglavnom zbog lošeg roda nekih useva, pri čemu je proizvodnja većine voćnih useva pala za oko 20% zbog vremenskih uslova. Rezultati sektora dalje su se pogoršali u 2024. godini, zbog ekstremne suše koja je snažno pogodila većinu useva – uključujući ključne useve, kao što su kukuruz i suncokret.

Prihodi u sektoru automobilske industrije porasli su po zdravoj stopi od 20% u 2023. godini, nakon rasta većeg od 30% postignutog u 2022. godini.

Međutim, marže su i dalje relativno niske, dok se efekat nedavnog investicionog ciklusa – od kojih su najistaknutiji Linglong i Stellantis – tek treba u potpunosti videti kada je profitabilnost u pitanju. Prihodi rudarskog sektora kontinuirano rastu po vrlo snažnom tempu, u skladu sa stalnim investicijama i kontinuiranim povećanjem proizvodnje u najvećoj kompaniji u ovom sektoru – Zijin. Istovremeno, osnovni metali – od kojih je najistaknutiji proizvođač čelika HBIS – beleže slabe rezultate, jer je globalna potražnja za čelikom smanjena poslednjih godina.