Balkanu treba bolje povezivanje – Rehabilitacija barske pruge i ZAJEDNIČKI prelazi od velikog značaja

Predstavnici Transportne zajednice posetili su 27. januara Podgoricu kako bi promovisali i podstakli dalji razvoj regionalnog partnerstva sa Crnom Gorom.

Kako je saopštila Transportna zajednica, u okviru posete i diskusija o ključnim projektima u ovoj zemlji, posebno se govorilo o rehabilitaciji pruge Bar-Beograd, modernizaciji Luke Bar, kao i o daljem razvoju Plavog magistralnog puta duž jadranske obale.

Direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice Matej Zakonjšek, u razgovoru sa agencijom Mina podelio je svoje mišljenje o ovim projektima, podsetivši i da su oni od izuzetnog značaja za ceo Zapadni Balkan. Tom prilikom istakao je i da Ekonomski i investicioni plan Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan daje prioritet investicijama u središtu Trans-evropske transportne mreže (TEN-T), koje imaju strateški značaj za region i EU.

– U Crnoj Gori to znači da se u punoj meeri koristi železnička trasa koja povezuje Beograd sa Podgoricom i Lukom Bar. Postoji plan za rehabilitaciju železničke pruge od Jadranskog mora do granice sa Srbijom. Rehabilitacija će takođe doneti bolju povezanost Luke Bar sa kopnom, povećanje bezbednosti i kvaliteta usluga u putničkom i teretnom saobraćaju i promovisati železnicu kao zeleni vid saobraćaja – smatra Zakonjšek.

Kako prenosi RTCG, Zakonjšek je tokom razgovora posebno govorio o daljem razvoju železnice, potvrdivši da, isto kao i Luka Bar, ima potencijal i može da donese korist Crnoj Gori.

Procenio je da povećanje brzine voza od Bara do Beograda sa sadašnjih 50-80 kilometara na sat (km/h), na projektovanu brzinu od 80 km/h, neće imati veliki efekat ako građani i dalje budu morali da čekaju na dve granice na carinske i pasoške provere.

– U cilju bolje regionalne saradnje možemo uspostaviti zajedničke granične kontrole kao najnapredniji način saradnje graničnih organa, koji dovodi do smanjenja vremena čekanja. Dodatni razlog za ulaganje u ovu rutu je njen veliki turistički potencijal. Vožnja vozom od Bara do Beograda svetski je poznata po spektakularnoj prirodi, tunelima i mostovima, koji i dalje oduševljavaju putnike kao inženjerska čuda.

Smatra i da zajednički granični prelazi vode ka poboljšanoj koordinaciji, uklanjanju suvišnih kontrola, optimalnom korišćenju resursa i smanjenju vremena čekanja, što bi moglo dovesti do nižih troškova transporta.

– Pored zajedničkih železničkih graničnih prelaza, Crna Gora može da nastavi sa uspostavljanjem zajedničkih drumskih graničnih prelaza Dobrakovo/Gostun, koji je glavni prelaz sa Srbijom.

Isto važi i za granične prelaze između Crne Gore i Albanije. Plan je da se zajedničke kontrole na Sukobin/Murićan prošire i na transport robe, kao i da se takav model uvede na Božaj/Hani i Hotit, jedan od najlepših graničnih prelaza u regionu..

Investiranje u puteve

Ekonomsko-investicionim planom EU predviđena su poboljšanja na putu od Podgorice do Sarajeva, čime će se obezbediti direktnija veza među susedima.

– Takozvani Plavi magistralni put duž jadranske obale takođe je deo Ekonomskog i investicionog plana, pod okvirom Flagship 3. Budvanska obilaznica je najnaprednija deonica u Crnoj Gori i biće značajno unapređena do 2027. godine, sa idejnim projektom u pripremi i odobrenim grantom za investicije u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) – objasnio je Zakonjšek.

Govoreći o autoputu Bar-Boljare, Zakonjšek je rekao da je u njegovim brojnim posetama Crnoj Gori imao priliku da vidi taj impresivni inženjerski projekat. Projekat je jedan od najvažnijih u Crnoj Gori i kao deo Ekonomskog i investicionog plana u okviru Flagship 3, ispunjava uslove za finansiranje EU.

– Transportna zajednica će podržati sve investicije u puteve koje se rade u skladu sa standardima EU, uključujući i ekološke. Takođe smo posvećeni investiranju u puteve koji su pogodni za budućnost. U slučaju Bar-Boljare to znači primenu pametnih i dugoročnih tehnoloških izbora, kao što su Inteligentni transportni sistemi (ITS). Modernizacija i dobro održavanje puteva ostaju jedan od naših prioriteta, a mi ćemo tom procesu pružiti svu potrebnu podršku kada auto-put proradi – rekao je Matej Zakonjšek u intervjuu za agenciju Mina, a prenela RTCG.