Eko-vožnja ne utiče samo na životnu okolinu već i na novčanik – pročitajte i kako
Kako bi se, sa jedne strane, maksimizirao profit, a sa druge smanjio negativan uticaj drumskog transporta na životnu sredinu, u eri ekspanzije logističkih i transportnih kompanija, bilo je neophodno naći kompromisno rešenje. Upravo o tom rešenju, preciznije, eko-vožnji govorio je Marko Stokić sa Saobraćajnog fakulteta, na konferenciji “Ka održivom transportu 2017”, održanoj na Zlatiboru.
Pored smanjenja potrošnje goriva i ostvarivanja većeg profita, razlog zbog kog bi kompanije trebalo da se odluče na usvajanje koncepta eko-vožnje jeste i smanjenje zagađenja životne sredine i promovisanje društveno odgovornog ponašanja.
Činjenica je da se broj logističkih aktivnosti svake godine sve više povećava, a zajedno sa njima i drumski transport. Generalno gledano, transport, pogotovo drumski, ima ogroman uticaj na transportne troškove kompanija, a prema nekim podacima troškovi goriva u drumskom transportu predstavljaju između 30 i 50% ukupnih troškova.
– Primarni cilj ovog predavanja je da se skrene pažnja i podigne svest o eko-vožnji kao efikasnom alatu za postizanje čistijeg i ekonomičnijeg drumskog transport kroz prikazivanje potencijala njene primene. Kompanije koje poseduju sopstveni vozni park mogu ostvariti značajne ekonomske uštede primenom eko-vožnje kao što su smanjenje potrošnje goriva, a samim tim i smanjenje direktnih tansportnih troškova. Istina je da se uštede kreću, na kompletnom voznom parku, u proseku između 5 i 10% na godišnjem nivou- rekao je Stokić.
Eko-vožnja predstavlja ekološki prihvatljivi troškovno efikasan način vožnje koji podrazumeva bezbednu i odgovornu tehniku vožnje sa minimalnom potrošnjom goriva.
– Cilj eko-vožnje je prvenstveno da vozači u potpunosti ovladaju tehnikom upravljanja vozilom i korišćenjem savremenih tehnoloških uređaja, zatim da se u najvećoj mogućoj meri smanji potrošnja goriva i produži eksploatacioni vek vozila, njegovih sklopova i elemenata, kao i da se poveća bezbednost saobraćaja i samim tim izbegnu ili smanje oštećenja robe i vozila izazvanih saobraćajnim nezgodama- objasnio je Stokić.
Principi i tehnike eko-vožnje se mogu podeliti u dve grupe:
1. Principi koje treba primenjivati pre vožnje – redovno preventivno održavanje vozila, planiranje i priprema trase putovanja, uklanjanje bespotrebnog tereta, praćenje stanja pneumatika, vođenje računa o aerodinamici vozila, izbegavanje prepunjavanja rezervoara goriva…
2. Principi i tehnike koje treba primenjivati tokom vožnje – umereno ubrzavanje i kočenje, održavanje konstantne brzine na optimalnom broju obrtaja u što većem stepenu prenosa, prebacivanje u viši stepen prenosa što je pre moguće, korišćenje tempomata kad god je to moguće, korišćenje retardera umesto kočenja kočnicama, praćenje lampica upozorenja, izbegavanje otvaranja prozora pri većim brzinama, izbegavanje potpunog zaustavljanja vozila kada se to može izbeći, bespotrebnih kočenja i ubrzavanja, izbegavanje dužeg rada motora u praznom hodu- leru, nepotrebno korišćenje klime…
– Tokom marta i aprila ove godine sproveli smo istraživanje o temi ‘Ekološki efikasna i ekonomična vožnja’ koje je obuhvatilo 58 domaćih transportnih i logističkih kompanija, odnosno, kompanija sa sopstvenim voznim parkom. Cilj istraživanja je bio da se vide stavovi rukovodilaca o eko-vožnji, da se podigne svest o eko- vožnji, a pitanja su se odnosila na broj vozača, veličinu voznog parka, prosečnu godišnju kilometražu, da li prati potrošnju goriva i na koji način, koja su očekivanja što se tiče ušteda…- istakao je Stokić.
Iako je eko-vožnja često nailazila na odbijanje od strane rukovodilaca logističkih i transportnih kompanija zbog kašnjenja u isporukama, stvaranja dodatnog napora i opterećenja za vozače, bespotrebnog (neisplativog) izdatka za kompaniju, istraživanje je pokazalo da su stavovi rukovodilaca o eko-vožnji ipak veoma pozitivni. Velika većina rukovodilaca, tačnije 91,98% smatra da je eko-vožnja vožnja koja štedi gorivo i utiče na očuvanje životne sredine. Takođe, velika većina vozača je istakla da to nije opterećenje za njih i da nije bespotreban izdatak za firmu.
Pored toga, na pitanje da li su slali svoje vozače na obuku eko-vožnje, skoro 70% ispitanika se negativno izjasnilo, a kao razlog su naveli nepostojanje kredibilne institucije koja bi vršila obuku, nedostatak vremena… Od 30% rukovodilaca voznih parkova koji su slali svoje vozače na obuku, 21,43% je bilo zadovoljno postignutim rezultatima, dok se 7,14% njih izjasnilo da rezultati nisu ispunili očekivanja.
Zaključak istraživanja je bio da postoji pozitivan stav rukovodilaca o značaju eko- vožnje, ali svest o postojanju obuka i potencijalnim uštedama nije bila velika.
– Sa jedne strane, rukovodioci su uglavnom vođeni ostvarivanjem profita i nisu mnogo zabrinuti za zaštitu životne sredine, ali smatraju da je izuzetno potrebna politička podrška i subvencije, dok sa druge postojipozitivnačinjenica što rukovodioci voznih parkova, sem uštede goriva prepoznaju i druge benefite obuke i primene principa eko-vožnje, kao što su bolje obučeni vozači ili duži eksploatacioni vek vozila- zaključio je Stokić na Konferenciji.
