REAKCIJA ČITALACA na tekst o kažnjavanju srpskih vozača u Hrvatskoj

Tekst „MIGRANTSKA KRIZA: Hrvatska papreno kažnjava srpske prevoznike zbog oštećenja carinskih obeležja!“ izazvao je veliku pažnju naših čitalaca,  a jedan od njih je poslao svoje viđenje potencijalnog rešenja. Prenosimo reakciju u celosti:

Tragom informacije da nadležni organi Republike Hrvatske “papreno kažnjavaju srpske prevoznike zbog oštećenja carinskih obeležja” nastalim nasilnim ulaskom emigranata u vozilo, i to pojedinačnim kaznama koje dosežu vrednost do 8.000,00 EUR-a, uvereni smo da ispravno usmeravamo pažnju, ne samo stručne javnosti, na sledeće okolnosti: kažnjavanje srpskih vozača, u slučajevima gde CMR Konvencija izričito propisuje razloge vozareve ekskulpacije (isključenje od odgovornosti), dotiče makar jednako resorno Ministarstvo saobraćaja, kao i Ministarstvo pravde.

Ovo potonje ministarstvo (pravde) ukoliko je zaista potrebno, valjalo bi da podseti hrvatske kolege, na konkretani svrsishodan način, da su oni, na isti način i preko istih mehanizama potpisivanja i ratifikacije, prihvatili odredbe ove Konvencije. Ukoliko su, međutim postavili rezerve na Konvenciju (u bilo kom “pravcu”) i to jednostranom izjavom, pa rezerve pohranili depozitaru, s tim bi takođe, preko zajedničkog administrativnog organa, bile upoznate sve zemlje koje su pristupile ovoj multilateralnoj Konvenciji.

Izrekom regula međunarodnog javnog prava Kratkog podsećanja radi, Uredbom o ratifikaciji konvencije o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (objavljena u Sl. listu FNRJ- Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, br.11/58.), Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz drumom (CMR), zaključena 19.05.1956. godine u Ženevi, prevedena je u nacionalno zakonodavstvo ondašnje FNRJ.

Što se pak događa u vezi sa spornim kaznama srpskim prevoznicima tiče, mišljenja smo da se radi suštinski o okolnostima koje vozar nije mogao izbeći, a nastupanje posledica nije mogao sprečiti, mislimo na vis maior – višu silu, koju do duše Konvencija CMR izričito ne formuliše odnosno, po uzoruna CIM Konvenciju /koja se odnosi na transport robe železnicom/, reći ćemo “izbegava” izraz “viša sila”. Na vis maior, međutim, bez sumnje “misli”.

Kako bilo, odredba CMR Konvencije ( čl.2.tač.17.) u smislu isključenja odgovornosti vozara, naglašava „da je događaj morao poticati izvana“. Isto proističe i iz st. 3. istoga člana Konvencije. Jednostavnije rečeno, među slučajeve „više sile“, pored prirodnih događaja, spada i delo 3. lica. U kontekstu činidbi koje imaju obeležja krivičnog dela, CMR konvencija pominje (te ubraja u „višu silu“): razbojništvo, razbojničku krađu i (ili) tešku krađu. Isključuje, međutim – običnu krađu.

Činidbe se očituju u nasilnom ulasku u zatvoreni i carinskim obeležjem odnosno sajlom obezbeđen prostor, najčešće grupe lica, vrlo često tri i više lica. Ta lica neretko uz sebe imaju opasno oruđe (predmet koji se uobičajeno koristi za obavljanje nekog posla ili dopuštene delatnosti ali se može koristiti i za napad na život i telo drugog lica (eg. pajser). Izvršenjem opisanog na naročito drzak način, gotovo nemoguće je ne oštetiti carinsko obeležje, i dalje, bez obzira što se takva lica nalaze u “tovarnom prostoru” oni de facto vozača stavljaju u podčinjen i neravnopravan položaj, shodno brojnosti i poziciji koju zauzimaju u odnosuna lice koje upravlja vozilom.

Ostavljamo sve ostale pravne aspekte, a posebno supsumciju (podvođenje činjeničnog stanja pod pravnu normu) i pravnu kvalifikaciju dela eg. Ministarstvu pravde. Od toga, međutim i od relevantnih političkih odnosa, zavisiće ishod u smislu krajnjeg rezultata do koga se, bez odlaganja mora doći.

(Autor: Dušan Vranjković)

 

Podeli na društvenim mrežama: