Severna Makedonija i Moldavija u SEPA, Srbija i dalje čeka prijem
Evropski platni savet (EPC) odobrio je na sednici 6. marta uključivanje Severne Makedonije i Moldavije u geografski opseg SEPA – Jedinstvenog područje plaćanja u evrima.
To znači da ponovo nije razmatran zahtev za prijem Srbije u sistem koji okuplja sada već 40 evropskih zemalja i koji omogućava značajne uštede na troškovima platnih transakcija sa EU i regionom.
Naša zemlja je, inače, 27. decembra prošle godine podnela zvaničnu Prijavu za pristupanje Republike Srbije području SEPA, i očekivalo se da će EPC ubrzo doneti odluku o prijemu.
Zašto se odlaže prijem Srbije?
Srbija je, međutim, i dalje u čekaonici, a NBS je za Seenews navela da je do odlaganja u odlučivanju o našoj prijavi došlo pošto je Evropski platni savet zatražio mišljenje Evropske komisije.
Komisija je, kako su pojasnili u pisanoj izjavi, krajem februara ukazala na potrebu rešavanja određenih pitanja koja se tiču regulatornog okvira kojim je uređena oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
– Nakon toga su nadležne institucije – predlagači zakona, u skladu sa sugestijama Evropske komisije, izvršili izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. S obzirom na to da su na sednici Narodne skupštine održanoj 6. marta 2025. usvojeni navedeni zakoni, nije postojala mogućnost da se o prijavi Srbije odlučuje na sednici Odbora Evropskog platnog saveta koja je održana istog dana – ukazali su iz NBS u izjavi za Seenews.
Naveli su i da su novi zakoni dostavljeni predstavnicima Evropske komisije.
– Očekivanje je da će Srbija, nakon potvrde Evropske komisije da su izvršenim izmenama propisa otklonjene preostale prepreke, biti primljena u punopravno članstvo na narednom zasedanju Odbora Evropskog platnog saveta – istakli su iz NBS.
Smanjenje troškova bezgotovinskih transakcija
Naša centralna banka je u oktobru prošle godine objavila i analizu prednosti članstva u SEPA području, ali i napomenula da se te prednosti mogu u potpunosti realizovati tek sa povezivanjem platne infrastrukture Evropske unije i Srbije.
– Prema analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona su šest puta veći od njihovih pandana unutar EU. Priključenje području SEPA i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana s platnom infrastrukturom Evropske unije doprineće smanjenju tih troškova. Prema oceni Svetske banke, ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko 3%, uštedeće se pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana – navela je NBS u analizi.
Tada su naglasili da preduzimaju sve neophodne aktivnosti kako bi obezbedila što brže pridruživanje Srbije području SEPA i sprovođenje ključnog koraka – povezivanja našeg sistema za instant plaćanja na sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke (TIPS).
Ko su sve članice SEPA?
NBS često naglašava da je Srbija jedina država u regionu koja ima razvijen sistem za instant plaćanja, koji je, kako preciziraju, u potpunosti usklađen sa sistemom Evropske centralne banke jer počiva na istom standardu, odnosno formatu poruka.
Srbija i Bosna i Hercegovina su, međutim, i jedine države u regionu koje još nisu primljene u SEPA. Crna Gora i Albanija prve su dobile zeleno svetlo za priključenje u novembru prošle godine, a potom 6. marta i Severna Makedonija.
Deo SEPA su, inače, države sa kojima Srbija ima ne samo najvredniju spoljnotrgovinsku razmenu, već i iz kojih dolazi najviše doznaka – Nemačka, Austrija, Francuska, Italija i ostale članice EU, uključujući Hrvatsku i Sloveniju.
Izvor: nedeljnik.rs
Foto: jarmoluk/pixabay.com, ilustracija
- PROČITAJTE I:
