ANALIZA: Šta najviše izvozimo, a šta uvozimo?

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije od  januara do oktobra 2013. godine bila je 28.939,1 miliona dolara – porast od 16,4% u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno 21.887,5 miliona evra – porast od 13,0% u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti od 12.121,0 miliona dolara, što čini porast od 30,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 16818,1 miliona dolara, što je više za 8,1% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 9.164,7 miliona, što čini povećanje od 26,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe, imao je vrednost od 1.2722,8 miliona, što je više za 5,0% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 4.697,1 miliona dolara, što čini smanjenje od 25,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Deficit izražen u evrima iznosi 3558,0 miliona, što čini smanjenje od 27,0% u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 72,1% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 59,7%.

Ko najviše uvozi, a ko izvozi?

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije (33,5%); sledi Region Vojvodine (32,0%); Beogradski region (21,4%), Region Južne i Istočne Srbije (12,8%), a oko 0,3% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,1%); slede Region Vojvodine (28,5%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,5%), Region Južne i Istočne Srbije (7,9%), a oko 1,0% uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti), najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 53,0%(6418,5 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 39,1% (4743,5 miliona dolara) i oprema 7,9% (957,4 miliona dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (1,5 miliona dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 63,0% (10590,5 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 18,6% (3122,0 miliona dolara) i oprema 10,9% (1832,5 miliona dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 7,6% (1273,1 miliona dolara).

Ko su glavni spoljnotrgovinski partneri?

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (1955,7 miliona dolara), Nemačka (1447,9 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (997,0 miliona dolara), Ruska federacija (887,1 miliona dolara) i Crna Gora (717,2 miliona dolara).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (1980,9 miliona dolara), Nemačka (1863,7 miliona dolara), Ruska federacija (1364,4 miliona dolara), Kina (1238,5 miliona dolara) i Mađarska (837,6 miliona dolara) .

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 62,8 % ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1424,4 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Što se uvoza tiče – najviše se uvoze gvožđe i čelik, električna energija, kao i voće i povrće. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosi 2269,4 miliona dolara, a uvoz je 845,0 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 268,6%.

Hrvatska je od jula ove godine nova članica Evropske unije, a istovremeno više nije deo grupe CEFTA zemalja, što je uticalo i na rezultate robne razmene sa ovim grupacijama, prikazanim u ovom saopštenju.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama – Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Rumunijom, SAD-om i Ukrajinom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova), Kazahstanom (uvoz nafte i prirodnog gasa čini trećinu našeg ukupnog uvoza ovih energenata) i Poljskom (uvoz delova za motorna vozila). Sledi deficit sa Mađarskom, Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa) i Nemačkom.

Šta najviše uvozimo, a šta izvozimo?

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK) u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1816,9 miliona dolara); električne mašine i aparati (926,4 miliona dolara); obojeni metali (559,9 miliona dolara); povrće i voće (542,3 miliona dolara) i proizvodi od metala, nigde nepomenuti (510,1 miliona dolara). Izvoz ovih pet odseka čini 35,9% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (2.079,5 miliona dolara); nafta i naftni derivati (1.422,2 miliona dolara); prirodni gas (736,7 miliona dolara); električne mašine i aparati (724,4 miliona dolara) i medicinski i farmaceutski proizvodi (601,2 miliona dolara), a njihov uvoz čini 33,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 7,7%.

U oktobru 2013. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1439,6 miliona dolara, što čini povećanje od 31,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1928,6 miliona dolara,što je povećanje od 11,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1057,0 miliona evra, što čini povećanje od 25,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1416,5 miliona evra, što čini povećanje od 6,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Desezonirani indeks oktobar 2013/ septembar 2013. godine pokazuje pad izvoza za 4,4% i pad uvoza za 1,1% računato u dolarima. Desezonirani indeks (računato u evrima) oktobar 2013/ septembar 2013. godine pokazuje pad izvoza za 4,0% i pad uvoza za 1,8%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za deseti mesec:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 (72 miliona dolara); drugo mesto pripada izvozu dizel automobila preko 1500, ali ispod 2500 cm3 sa 53 miliona dolara; na trećem mestu je izvoz dizel automobila , snage do 1500 cm3 (51 milion dolara); sledi izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove sa 46 miliona dolara; na izvoz kukuruza otpada 31 milion dolara; izvoz hula hop čarapa iznosio je 29 miliona dolara; izvoz delova za rotacione električne mašine bio je 23 miliona dolara, koliko otpada i na nove spoljne pneumatske gume za automobile; električnu energiju smo izvezli takođe za 23 miliona dolara ; poslednje mesto pripada izvozu toplo valjanih proizvoda od gvožđa i nelegiranog čelika u koturovima (21 milion dolara).

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila naš prvi uvozni proizvod (168 miliona dolara). Druga po značaju je sirova nafta sa vrednošću od 116 miliona dolara. Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas sa 53 miliona dolara. Na uvoz lekova za maloprodaju potrošeno je 47 miliona dolara. Gasna ulja smo uvezli za 29 miliona dolara. Na uvoz delova za rotacione električne mašine potrošen je 21 milion dolara. Dizel automobile preko 1500, ali ispod 2500 cm3 smo uvezli za 19 miliona dolara. Uvoz ulja za podmazivanje bio je takođe 19 miliona dolara. Poslednje mesto dele autobusi, paljenje svećicom, kao i uvoz telefona za mrežu stanica sa po 18 miliona dolara.