Do završetka brze pruge Beograd-Budimpešta, kineski „Put svile“ ide preko Rijeke

U riječku luku pre nekoliko dana uplovio je brod poznatog kineskog prevoznika i već sutradan su kontejneri, novouspostavljenom linijom iste kompanije, otputovali za Budimpeštu. I tako će roba dva puta nedeljno iz Pireja, preko Rijeke, stizati do glavnog grada Mađarske. I natrag. Dok Srbija gradi brzu prugu do mađarske prestonice, mnogi se pitaju može li se desiti da skliznemo sa rute „Puta svile“, a da naše mesto zauzmu Hrvatska ili Italija. Nadležni uveravaju da se to neće desiti, jer je ruta preko našeg Koridora 10 najbrže i najprofitabilnije rešenje, a rute preko Jadrana su privremeni, alternativni pravci.

Srbija će osnovnu železničku mrežu rekonstruisati i približiti evropskim standardima u narednih pet do šest godina. Pruga Beograd – Budimpešta jedan je od najvažnijih projekata u okviru inicijative „Jedan pojas, jedan put“. Radovi na izgradnji se izvode u skladu sa najavljenom dinamikom od samog početka“, odgovaraju u Ministarstvu saobraćaja.

– Infrastruktura železnice Srbije je pripremila alternativne pravce kojima se saobraćaj odvija sporije nego koridorom. Sa dinamikom radova su upoznati i korisnici železničkog prevoza i za deo tokova robe pripremaju alternativne pravce, uglavnom preko luka na Jadranskom moru. Strateški pravac je i dalje preko luke Pirej, tako da ne očekujemo dugoročno preusmeravanje tokova roba. Kina ima više alternativnih tokova od velikog značaja, međutim, međunarodni značaj pruge Beograd – Budimpešta E-85 potvrđen je Panevropskim prioritetnim koridorima i sporazumima, kojima se definišu planovi i standardi razvoja Transevropske železničke mreže.

Kini je luka Pirej treća po važnosti, posle luka u Šri Lanki i Pakistanu. Proteklih godina u nju su uložili oko 5 milijardi dolara. Zbog nje je veoma bitan i transportni pravac ka Severnoj Makedoniji, Srbiji i Mađarskoj, pa tako i pruga Beograd – Budimpešta. Nažalost, usled poteškoća na obe strane projekat je kasnio, pogotovo na mađarskoj strani, usled regulativa EU. I kod nas je bilo dosta promena i problema, te je na kraju konačno rešenje da kineski partneri rade dve deonice ove pruge, a ruski partneri jednu.

– S druge strane, Kina je iskoristila šansu da u Evropi poboljša putne pravce koje može takođe u ove svrhe da iskoristi, a to su pre svega luka u Rijeci, te dve luke u Italiji – Trst i Đenova. Situaciju je svakako potrebno pratiti i analizirati. Svakako da će Kina iskoristiti mogućnosti da jedan deo svoje robe transportuje preko luka na Jadranu, jer im je putna mreža bolja nego preko Severne Makedonije i Srbije. Da bi Srbija bila konkuretna, mora da ubrza svoje radove na izgradnji železnica i puteva – objašnjava prof. dr Katarina Zakić iz Regionalnog centra „Pojas i put svile“ pri Institutu za međunarodnu ekonomiju i privredu.

Planirani radovi na tri deonice

Srbija je tokom ove i naredne godine planirala da, pored izgradnje brze pruge prema Budimpešti, započne i radove na rekonstrukciji i modernizaciji tri deonice na Koridoru 10 ukupne dužine od 190,4 kilometara. Reč je o pravcima Niš – Sićevo – Dimitrovgrad, Niš – Brestovac i Jajinci – Mala Krsna, prenose Novosti.

 

Podeli na društvenim mrežama: