Logistički troškovi u farmaceutskom lancu snabdevanja

Veliki deo logističkih procesa u lancima snabdevanja nije vidljiv, zbog čega se logistički troškovi često smatraju „skrivenim“ troškovima. Smatra se da je čak 80% logističkog posla izvan vidokruga ljudi.

– Potrebno je razvijati i primenjivati posebnu metodologiju za identifikaciju, merenje, alociranje i praćenje logističkih troškova i gubitaka – ističe prof. dr Milorad Kilibarda, redovni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Pravilna alokacija logističkih troškova važna je zbog njihovog značajnog učešća u ukupnim troškovima, prihodima, BDP-u, ali i cenama proizvoda.

Logistički troškovi predstavljaju:

  • 2–20% u ceni proizvoda (prosečno oko 10 -15 %)
  • do 40% u ukupnim troškovima poslovanja (prosečno oko 20 – 25 %)
  • do 12% u ukupnom prometu
  • do 20% u BDP (u razvijenim zemljama 7- 10 %)

Alokacija troškova u farmaceutskom lancu snabdevanja danas je naročito važno pitanje. Ova tema, o kojoj je govorio profesor dr Milorad Kilibarda, bila je i deo Godišnje međunarodne konferencije Dobra distributivna praksa (GDP) „Distribucija lekova i medicinskih sredstava – digitalna transformacija“, koja je održana 25. septembra.

Osnovni cilj i zadatak farmaceutskog lanca snabdevanja je da se potrošaču i pacijentu isporuči traženi (željeni) lek – na pravom mestu, u pravo vreme, pravog kvaliteta i po prihvatljivoj ceni.

Za to je zadužena LOGISTIKA u farmaceutskom lancu snabdevanja. Na području logistike nastaju značajni troškovi, kojima treba upravljati.

Kada je u pitanju farmaceutska industrija, sa jedne strane stoji činjenica da su farmaceutski proizvodi dosta visoke vrednosti, a istovremeno nisu velikih količina i volumena, kao što je situacija u nekim drugim industrijama. Onda se postavlja pitanje – da li uopšte treba govoriti o logističkim troškovima, kada proizvod to „može da podnese“? Sa druge strane, ne smemo zaboraviti koliko su farmaceutski lanci snabdevanja i procesi unutar njih kompleksni, imajući u vidu stroge zahteve, stroge kontrole, rizik, veliku konkurenciju itd. Ta kompleksnost košta i mora se imati u vidu, navodi profesor.

– Sve aktivnosti u lancu snabdevanja se uvek mogu posmatrati sa dva aspekta. Jedno je da stvaraju, odnosno dodaju vrednost, a drugo da svakako prave i trošak. Balansirajući između ove dve pozicije, organizacije se trude da ostvare uštedu, za šta prostor uvek postoji.

Kako bismo pratili logističke troškove u lancu snabdevanja, najpre je potrebno posvetiti se mapiranju i analizi svih procesa (troškovi poručivanja, pakovanja, pretovara, transporta, skladištenja, zaliha, administracije, isporuke, kvaliteta).

U nastavku je primer utvrđivanja troškova skladištenja u distributivnom centru, alokacija na procese i proizvode.

prof. dr Milorad Kilibarda, „Alokacija logističkih troškova u farmaceutskom lancu snabdevanja“

Kada je reč o troškovima kvaliteta u farmaceutskom lancu snabdevanja, treba se osvrnuti najmanje na dva aspekta: trošak dobrog kvaliteta (standardizacija, prevencija, visok nivo kvaliteta itd) i trošak lošeg kvaliteta (rešavanje internih ili eksternih grešaka, koje koštaju manje ili više). Tu su svakako i oportuni troškovi kvaliteta u lancu snabdevanja (izgubljena prodaja, dobra volja i garancija korisniku, vreme zastoja usled otklanjanja greške, usporavanje procesa usled inspekcije, premašivanje kapaciteta usled određenog targeta prodaje, trošak tokom upravljanja poremećajima u proizvodnji ili tokom realizacije usluge). Sve su to aspekti koji su važni u upravljanju troškovima, ističe profesor.

Logistički troškovi mogu se značajno smanjiti, ukoliko se organizacije sistematski posvete tom aspektu, što dosada, najčešće, nije bio slučaj. U fokusu je prvenstveno bilo unapređenje proizvodnje, nove tehnologije, unapređenje prodaje itd, dok je logistika često ostajala bez celovitog pristupa. Sada je pravi trenutak da se ovakav pristup promeni i ostvare velike uštede.

– Logistički troškovi imaju značajno učešće u ukupnim troškovima i ceni proizvoda. Pravilno merenje i alociranje troškova je preduslov za utvrđivanje gubitaka i postizanje ušteda, ali i kalkuaciju cena proizvoda. Utvrđivanje i praćenje troškova u lancu snabdevanja je vrlo kompleksan posao i zahteva razvoj i primenu posebne metodologije i modele u skladu sa konkretnim uslovima – zaključuje profesor dr Kilibarda.

 

Podeli na društvenim mrežama: