Održivi lanci snabdevanja – Nije što se mora, nego je i isplativo

Nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja, usmeren na snažniju zaštitu ljudskih prava i poštovanje ekoloških standarda, 1. januara 2024. ušao je u novu fazu. Od ove godine će tako i nemačke kompanije sa više od 1.000 zaposlenih, od svojih dobavljača zahtevati primenu niza pravila i detaljnije izveštavanje. Iz Srbije u Nemačku ukupno izvozi oko 3.000 firmi; očekuje se da bi one koje na ovo tržište plasiraju sirovine, komponente i poluproizvode tokom ove godine po prvi put mogle da osete određene efekte.

• Tekst je originalno objavljen u godišnjoj ediciji „Moć održivog poslovanja“ platforme BeRiskProtected. Celu publikaciju možete besplatno pročitati OVDE. 

Iako je dosta toga nepoznanica i u Berlinu, zbog čega će ova tema tek biti predmet diskusija, ona je dobra ilustracija koliko je održivost danas značajan faktor u lancima snabdevanja – dovoljno da je najjača evropska ekonomija i zakonom štiti.

Premda se najčešće poistovećuje sa upotrebom zelenih tehnologija u transportno-logističkim procesima, održivi lanac snabdevanja je širi pojam. On podrazumeva ekološke i društveno odgovorne prakse u svim fazama: od nabavke sirovina i transporta, preko proizvodnje i distribucije, pa sve do odlaganja, na kraju životnog veka proizvoda. Cilj je da se minimizira uticaj na životnu sredinu, promovišu etičke radne prakse i stvori dugoročna ekonomska vrednost. Nasuprot njemu, nalaze se sistemi nabavke, proizvodnje i distribucije koji se ne osvrću na ekološke i društvene uticaje, dovodeći najčešće do iscrpljivanja resursa i visokog zagađenja; neodrživi lanci snabdevanja često daju prioritet kratkoročnim ekonomskim dobicima bez obzira na dugoročne posledice.

Neodrživost je skupa

Kompanija EY sprovela je tokom 2022. obimno istraživanje u Americi, anketirajući 525 velikih korporacija iz različitih sektora. Osam od deset rukovodilaca u lancu snabdevanja izjavilo je da povećava svoje napore ka održivom poslovanju, a kao glavni motiv (61%) navedeno je – „smanjenje troškova“. Na drugom mestu (51%) bila je „usklađenost sa regulatornim zahtevima“, a slede „pritisak od partnera i dobavljača“ (41%), „potencijal za veći rast prihoda“ (28%), „pritisak klijenata“ (26%), „pritisak na tržištu radne snage“ (25%) i „osećaj etičke odgovornosti“ (21%).

Profesorka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i redovna članica Inženjerske akademije Srbije, prof. dr Snežana Tadić, ističe da je održivost danas postala “standard i preduslov”.

– Investitori i kupci više nisu samo zainteresovani za održivost, već je i očekuju. Da bi se prilagodile, kompanije moraju da usklade poslovne strategije sa ciljevima održivosti i da aktivno rade za ESG sertifikate, kako bi pokazale posvećenost održivim praksama – naglašava prof. dr Tadić.

– Takođe, treba istaći da je ovo period uspona održive otpornosti. U uslovima sve češćih ekoloških, prirodnih, geopolitičkih i drugih poremećaja, koncept održive otpornosti dobija na značaju. Kompanije shvataju da održivost nije samo obezbeđivanje ekološki prihvatljivog upravljanja, već́ i izgradnja robusnih i prilagodljivih lanaca snabdevanja.

U najvažnije trendove koji imaju pozitivan uticaj na održivost lanaca snabdevanja, ona ubraja regulatorne promene (kao što je i pomenuti Zakon o dužnoj pažnji), rastuću popularnost cirkularne ekonomije, uspon zelenih tehnologija, dekarbonizaciju, upotrebu alternativnih izvora energije, inovacije u pakovanju…

Statistički podaci jasno ilustruju koliko je neodrživost skupa – brojni su pokazatelji neodrživih uticaja logističkih procesa i aktivnosti, pre svega transporta. Eksterni troškovi transportnog sistema (troškovi saobraćajnih nezgoda, zagađenje vazduha, klimatske promene, buka, upstream i downstream procesi, oštećenja staništa i zagušenje) u EU-28 2019. godine procenjeni su na 647 milijardi evra, pri čemu se oko 18% odnosi na teretni transport.

Transport i logistika odgovorni su za oko 20% globalnih emisija CO2, a procenjuje se da je 2022. godine sektor emitovao sedam milijardi tona CO2. Druga perspektiva je da logistika, uključujući skladištenje i pakovanje, doprinosi 5 do 15% emisija koje se stvaraju tokom životnog ciklusa proizvoda.

Smanjenje troškova, odnosno uštede u lancima snabdevanja, zbog toga se često najočiglednije vide kroz usvajanje energetski efikasnih praksi u logistici i transportu. Kompanije koje ulažu u vozila sa ekonomičnom potrošnjom goriva, optimizuju transportne rute i primenjuju nove tehnologije, ne samo da doprinose održivosti životne sredine, već i imaju direktne ekonomske benefite.

Investicije za budućnost

Kada je reč o alternativnim izvorima energije, instaliranje solarnih panela na krovovima logističkih centara praksa je koju već duže vreme primenjuju i industrijski lideri u Srbji.

Jedan od primera je nedavna investicija kompanije Milšped u Krnješevcima, koja je na krovove dva skladišna objekta, ukupne površine oko 30.500 m2, postavila 648 solarnih panela, ukupne instalirane snage 600 kW.

Projekat je dobio podršku inicijative „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“, koju je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz finansijsku podršku Vlade Japana.

Na ovaj način smanjena je zavisnost od električne energije koja se dobija sagorevanjem uglja. Takođe, uz nove solarne panele, zahvaljujući podršci projekta skladišta su dobila i sisteme za napajanje punjača baterija za sredstva internog transporta, odnosno akumulatore viljuškara i drugih prevoznih sredstava.

– Solarna elektrana zadovoljava 34% ukupnih godišnjih potreba ovih objekata za električnom energijom. Na godišnjem nivou, to će doprineti smanjenju emisija GHG koje je ekvivalentno 775 tona CO2 – kaže menadžerka projekata u oblasti zelene transformacije UNDP Srbija, Smiljka Živanović.

Logističari prate zahteve klijenata u svim oblastima. Na primer, brodarski i logistički gigant, kompanija MSC, i u Srbiji kao i globalno fokusiran je na promovisanje opcija održivog unutrašnjeg prevoza, nudeći širok spektar železničkog transporta kao atraktivnu alternativu tradicionalnom kamionskom prevozu, što može pomoći u smanjenju CO2 u lancima snabdevanja.

Izazovi u dostizanju održivosti

Kompleksne globalne prilike stavljaju kompanije pred različite izazove, udaljavajući ih od težnje za održivim praksama u lancima snabdevanja. Među ključnim faktorima koji imaju negativan uticaj izdvajaju se geopolitičke tenzije, kao i ekonomski i prirodni poremećaji – rat u Ukrajini, kriza u Crvenom moru, suša u Panamskom kanalu, blokade graničnih prelaza, nedostatak radne snage itd. Jedan od najsvežijih primera je činjenica da su brodari zbog napada Huta u Sueckom kanalu preusmerili plovila na rute preko Rta dobre nade, koja je duža, skuplja i rezultira većim emisijama.

Nadalje, tu su i rast sajber kriminala, problemi pristupa materijalima i robama, složenost i česte promene u lancima snabdevanja itd.

Iako prelazak na potpuno održive lance snabdevanja može potrajati, pravac je jasan – preduzeća sve više prepoznaju važnost održivosti za dugoročni uspeh. Kompanije koje se ne prilagode mogu se suočiti sa izazovima tržišne konkurentnosti, usklađenosti sa propisima i odnosa sa zainteresovanim stranama. Stoga postoji snažan podsticaj da preduzeća integrišu održive prakse u svoje lance snabdevanja, čak iako se potpuna eliminacija neodrživih praksi verovatno neće desiti u kratkom roku.

Autorka: Milica Milosavljević, PlutonMedia 

Platforma BeRiskProtected objavila je u martu 2024. treću godišnju ediciju „Moć održivog poslovanja“ (ediciju možete besplatno da pročitate klikom na link). Za ediciju su pisali i govorili renomirani stručnjaci iz ove oblasti i to predstavnici organizacija: UNDP, UN Women, Međunarodne organizacije rada, GIZ, Insituta za mentalno zdravlje, Stalne konferencije gradova i opština, Foruma za odgovorno poslovanje, Beogradske otvorene škole, AI Instituta, Centra za električna i hibridna vozila, konsultantskih kompanija iz grupe Big4: Deloitte Srbija, EY Srbija, B&H, Crna Gora, PwC Srbija, zatim ESG eksperti, advokatske kancelarije, predstavnici realnog i finansijskog sektora.