Raste broj nelikvidnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi – Gde je Srbija u odnosu na region?

Nakon pada broja nelikvidnih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope koji je usledio 2020. godine, broj stečajnih postupaka pokrenutih tokom 2021. povećao se i gotovo vratio na vrednosti iz vremena pre pandemije. Ovaj nagli porast je bio očekivan, posebno ako se u obzir uzmu namere vlada država iz regiona da umanje razmere sredstava deljenih kroz mere finansijske pomoći, pokazuje najnovija publikacija kompanije COFACE „Nesolventnost kompanija u Srednjoj i Istočnoj Evropi“. 

Očekuje se da će usled postepenog ukidanja mera finansijske podrške za prevazilaženje krize izazvane pandemijom COVID-a kao i posledica ruskoukrajinskog sukoba broj nelikvidnih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope porasti u narednim tromesečjima, navodi COFACE.

Broj nelikvidnih kompanija – po zemljama 

Na trendove nelikvidnosti tokom poslednje dve godine uticale su različite privredne okolnosti, mere podrške i zakonske promene.

U Bugarskoj, Češkoj Republici, Mađarskoj, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj došlo je do porasta broja nelikvidnih kompanija dok je pet zemalja zabeležilo pad tog broja: Hrvatska, Estonija, Letonija, Srbija i Slovenija. 

U Poljskoj se broj stečajnih postupaka gotovo udvostručio što je u velikoj meri posledica uvećanog broja posebnih procedura sprovedenih sa ciljem da se pomogne kompanijama koje se suočavaju sa poteškoćama vezanim za likvidnost i prouzrokovanih pandemijom. Međutim, uprkos svemu navedenom, stopa nelikvidnosti privrede u Poljskoj t.j. udeo ukupnog broja stečajnih postupaka u ukupnom broju aktivnih kompanija je dosegao vrednost od 0.06%, što znači da je samo 6 kompanija od ukupno of 10.000 kompanija u Poljskoj bilo podvrgnuto raspoloživim zvaničnim procedurama.

Mnogo više stope nelikvidnosti su zabeležene u onim zemljama u kojima je pribegavanje merama stečajnog postupka popularnije. (+1,61% u Hrvatskoj i +3,31% u Srbiji).

Prema podacima COFACE publikacije, u Srbiji je u 2021. bilo 4.445 nelikvidnih kompanija, što je u odnosu na 2020. (6.096) pad od 27,08%. Stopa nelikvidnosti privrede ostala je najviša, u poređenju sa drugim analiziranim zemljama.

Kao posledica globalnih ekonomskih prilika kompanije Centralne i Istočne Evrope su se tokom poslednje dve godine suočavale sa velikim brojem izazova. Privredni oporavak započet sredinom 2020. godine je bio brži od očekivanog i kao takav je prouzrokovao ogromnu potražnju, posebno od strane proizvodnog sektora. Cene energenata, prevoza zatim raznih metala kao i sirovina koje se koriste u proizvodnom procesu su naglo skočile. U nekim slučajevima nestašice sirovina su ograničile nivo proizvodnje. Najiočigledniji primer
predstavljaju poluprovodnici, čija nestašica je dovela do smanjivanja broja radnih smena kao i do privremenih zatvaranja fabrika automobila različitih robnih marki. Uvećane cene energenata i goriva zajedno sa povećanim troškovima sirovina umanjile su dobit kompanija.

Ova svetska kretanja su se odrazila i na kompanije iz Centralne i Istočne Evrope i to zbog činjenice da su one bile uključene u razne probleme povezane sa lancem snabdevanja kao i zbog jakih privrednih veza tog područja sa Zapadnom Evropom.

Uvećane cene energenata i goriva zajedno sa povećanim troškovima sirovina umanjile su dobit kompanija. Ova svetska kretanja su se odrazila i na kompanije iz Centralne i Istočne Evrope i to zbog činjenice da su one bile uključene u razne probleme povezane sa lancem snabdevanja kao i zbog jakih privrednih veza tog područja sa Zapadnom Evropom.

• PROČITAJTE I: Cene goriva rastu, poslovno okruženje je nestabilno – Kako obezbediti likvidnost transportne firme?

Nakon pandemije, nova kriza

Iako pandemija virusa korone još uvek traje, javlja se i jedna druga nedaća koja pogađa privredu i kompanije sa ovog područja: opšta invazija Rusije na Ukrajinu, koja se brzo odrazila na vrtoglavi rast cena energenata tim pre što snabdevanje Evrope naftom, prirodnim gasom i ugljem i dalje zavisi od uvoza iz Rusije.

Osim toga, obe pomenute zemlje su veliki proizvođači i izvoznici poljoprivrednih proizvoda. Cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda su uslovljene i cenama đubriva, koje su takođe skočile, a područje Centralne i Istočne Evrope zavisi od đubriva uvezenog iz Rusije i Belorusije.

Takođe, ratom prouzrokovane više cene metala kao i njihova nestašica su dodatno pogoršale prekide u lancu snabdevanja. Pomenuti faktori su doprineli dodatnom povećanju cena energenata i sirovina za kompanije, uključujući i one iz Centralne i Istočne Evrope.

Povrh toga, opadanje kupovne moći stanovništva takođe predstavlja problem za njihove potencijlne klijente. Privreda zemalja iz Centralne i Istočne Evrope se suočava sa ubrzanim rastom inflacije uglavnom zbog viših cena energenata, ali i rastućim cenama prehrambenih proizvoda.

– Uzimajući u obzir pomenute izazove, očekujemo da će broj nelikvidnih kompanija u narednim tromesečjima nastaviti da raste – objašnjava Jarosłav Javorski, regionalni izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.

– Posledice rusko-ukrajinskog sukoba će ubrzati ovaj rast, posebno ako se uzme u obzir da je malo verovatno da će države sprovoditi sveobuhvatne programe finansijske pomoći svojim kompanijama, kao što je to bio slučaj za vreme zaključavanja tokom pandemije virusa korona.

Publikaciju „Nesolventnost kompanija u Srednjoj i Istočnoj Evropi“ (CEE Incolvencies) možete preuzeti OVDE.