Mnogi čitaoci nam šalju pitanja u vezi sa određenim aspektima transporta robe. Kako bismo odgovorili na mnogobrojna pitanja, odlučili smo da se u vezi sa ovom oblašću posavetujemo sa ekspertima i obezbedimo vam adekvatne odgovore.
Pošaljite nam pitanje u vezi sa transportom robe, skladištenjem, carinskim procedurama, potrebnom dokumentacijom, carinskim prekršajima, međunarodnim ugovorima, pravnim pitanjima, osiguranjem robe, osiguranjem prevoznika…
Čekaju vas odgovori kompetentnih stručnjaka. Pratite nas i budite u toku – novo pitanje i odgovor vas čekaju svake nedelje!
U starom Carinskom zakonu je bilo propisano da pogrešno tarifiranje robe znači unošenje tarifne oznake koja je drugačija u odnosu na podatke o prirodi robe (član 294 stav 1 tačka 5). Novi Carinski zakon propisuje da je pogrešno tarifiranje iznošenje netačnih ili neistinitih podataka, odnosno postupanje na bilo koji drugi način (član 267 stav 1 tačka 2).
Prvostepeni sudovi oslobađaju okrivljena pravna lica od prekršajne odgovornosti jer smatraju da novi Carinski zakon ne inkriminiše unošenje tarifne oznake koja je drugačija u odnosu na podatke o prirodi robe. Sudovi se pozivaju na sudsku praksu najviše sudske instance po kojoj „sa prestankom važenja zakona ne prestaje mogućnost njegove primene za dela preduzeta za vreme važnosti ako novi zakon tretira istu radnju kao kažnjivu ali sa strožim kaznama tako da taj zakon nije blaži“.
Dodatno, sudovi smatraju da je zakonodavac u prelaznim odredbama novog Carinskog zakona bio u obavezi da izričito naznači da prekršaj iz član 267 stav 1 tačka 2 konzumira prekršaj iz člana 294 stav 1 tačka 5 starog Carinskog zakona. Prekršajni apelacioni sud ne deli mišljenje prvostepenih prekršajnih sudova. Smatramo da bi Ustavni sud trebalo da otkloni ovu neizvesnost i unese pravnu sigurnost u poslovanje uvoznika i špeditera.
Ivan Milošević, Partner
Janez Vončina, advokat
Advokatska kancelarija JPM Janković, Popović i Mitić